Она је приликом преузимања повеље "Високо уважене гошће Буенос Ајреса", рекла да су "Хрвати у Аргентини делили судбину свога народа и за време трајања бившег југословенског комунистичког режима, којем је сметало свако истицање националног имена, хрватске заставе и грба или исповедање вере". Китаровићева је додала и да су "после Другог светског рата многи Хрвати управо у Аргентини тражили и нашли простор слободе, у којем су могли сведочити своје домољубље и истицати оправдане захтеве за слободом хрватског народа и домовине".
Та њена изјава је изазвала оштре критике дела домаће јавности, а реаговао је и Центар Симон Визентал из Јерусалима који се бави ловом на нацисте. Центар је истакао да је Грабар-Китаровић дала такву изјаву "независно од чињенице да су међу тим имигрантима били и бројни усташки ратни злочинци". "Изјаве председнице Грабар-Китаровић правдају неке од најгорих злочинаца из Другог светског рата. Једино је питање потиче ли њена изјава из дивљења усташама или из незнања о њиховом бегу после рата", навео је у писму кабинету хрватске председнице директор Центра, Ефраим Зуроф.
Он је набројао ко је све од усташких челника после Другог светског рата побегао у Аргентину, и наводи усташког поглавника Анту Павелића, шефа усташке тајне полиције Еугена Дида Кватерника и заповедника јасеновачког логора Динка Шакића. Председница Хрватске је одбацила, како је навела, злонамерна тумачења њене изјаве из говора Хрватима у Аргентини.
Извор: Б92
