Najnovije

DODIK: Do Sretenja deklaracija o opstanku Srba

Tekst zajedničke deklaracije Republike Srpske i Srbije o opstanku Srba je usaglašen i oba parlamenta će ga usvojiti do Sretenja, Dana državnosti Srbije, najavljuje Milorad Dodik, predsednik RS.

Dodik (Foto: Jutjub)

Često se susrećete sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kako Srbija vidi RS dugoročno i njen položaj unutar BiH?
- Primarno, to je Dejtonski sporazum i Srbija kao članica UN poštuje međunarodni sporazum. Ali isto tako jedna snažna priča u kojoj Srbija kaže da je to sve vezano za dogovore unutar BiH i da će svaki dogovor koji se postigne u BiH - poštovati. Prema tome, na nama je ovde da gradimo svoj karakter i snagu, a okvir koji Srbija daje je veoma snažan. Insistira na dogovoru, a to znači da odbacuje nametanje i to je veoma važno. U tom pogledu sam zahvalan i Vučiću i ranijoj garnituri – Koštunici, Tadiću i drugima koji su provlačili taj stav na isti način, ali sada to osećamo snažnije, jer su dodate dve veoma važne dimenzije od strane Vučića – prvo, Srbija poštuje međunarodni sporazum, ali voli RS i to joj niko ne može zabraniti, i druga stvar, koju je Vučić veoma jasno istakao - da više niko nikada Srbe neće čistiti kao što je očistio Srbe u „Oluji“. To su dve stvari koje niste imali ranije i to je moja velika zahvalnost. Ja to moram da prepoznam i razumem. Dakle, velika zahvalnost Vučiću što je bio spreman da u nekoliko navrata to istakne. To je nešto što determiniše naše odnose. S druge strane, imamo niz projekata zajedničkih i konkretnih. Srbija pomaže RS i mi ćemo nastaviti tu vrstu priče. Što se tiče RS, naravno, kada bi ovde bilo narodne odluke i da nije stranaca, zna se kakav bi bio odnos prema tome. Mi bismo bili u nekoj drugoj državnoj organizaciji, ne bi bilo nametnute BiH.
Vi često ističete da za vas granica na Drini ne postoji. Može li ona nekada da praktično bude izbrisana?
- Ona će uvek tu ostati, ali može da bude samo puka administrativna linija. Znači u nekom apstraktnom smislu, kada bismo mi sada uspeli da napravimo nezavisnu RS, mi bismo napravili neki odnos sa Srbijom, ali RS ne bi sebe ukidala.
Ponovo se priča o „Dejtonu dva“. Koliko je to realno?
- Realno kao i mnogo puta do sada, koliko puta je samo spominjano, a na kraju - ništa. Imate izlobiranog američkog kongresmena koji je to izneo, ali moram vas podsetiti da uđete u arhivu pre formiranja vlade u Makedoniji – pet kongresmena je izašlo i reklo da je neprimereno ponašanje američkog ambasadora u Skoplju povodom unutrašnjih pitanja. I šta se desilo? Ništa. Ostao je američki ambasador. Snaga svega toga je samo medijska. Znači, nema „Dejtona dva“, ne može se to organizovati. Konstelacija međunarodnih odnosa je bitno promenjena. Kamo sreće da je bila ovakva kada je bio Dejton i da smo imali neki drugi raspored snaga u svetu kao što imamo danas. Prema tome, i iz tih nekih razloga je to nemoguće. Pa čak i čisto hipotetički da dođe do toga, mislim da bi samo to bio rezultat dalje razgradnje Dejtona, a ne nikakva nadogradnja. Iluzija je da BiH može da bude sastavljena međunarodnom intervencijom. Sve ove godine koje smo živeli zajedno vidljivo je da ne može. Ne može se ništa raditi. Ovde je bila najmasovnija međunarodna operacija, vojna, sa 60.000 pripadnika, a pre toga su ovde bacali bombe da bi oni uredili politički sistem kako oni misle da treba. Pa je ogroman finansijski i politički pritisak bio. Svet se promenio. U to vreme Amerika je bila neprikosnoveni vladar sveta. Bila je centar vojne, političke i finansijske moći. Danas je Amerika isključivo dominantan vojni faktor, političku moć je izgubila jer se svet polarizovao, finansijska moć se seli na istok. Ko god ozbiljan hoće sada da u Nemačkoj ili EU pravi nešto veliko, videćete da se sve zasniva na kineskim kompanijama i njihovoj finansijskoj moći. Ovaj zaluđeni bošnjački politički krug u Sarajevu uvek misli da će privesti dovoljno stranaca koji će zavrtati ruke kao što to kaže Pedi Ešdaun, koji je rekao „morali smo da zavrćemo ruke da bismo uradili nešto izvan Dejtona“. To je priznanje krivice i rušenje međunarodnog sporazuma na nasilan način. A onda je još dodao da je koristio Krisa Patena i Robinsona, koji je bio generalni sekretar NATO, za brutalni obračun sa Srbima. I koji Srbin može da pristane na to i da kaže „skidam kapu, vi ste bili dobronamerni“? Što se tiče Ešdauna, on je zločinac kojem je trebalo da bude suđeno po međunarodnom pravu. Ali to je uvek stvar političke volje, a ne naše snage.
Da li je Kosovo trajno izgubljeno za Srbiju?
- Čim se razgovara o tome – nije. Mislim da je pre deset godina više izgledalo kao izgubljeno. Ključni faktor naše, srpske, loše pozicije je to što se odustalo od Generalne skupštine i odluke koja je visila - da kosovska nezavisnost nije bila zakonita. Mislim da je tada napravljena ozbiljna poteškoća oko toga. Da je bila ta odluka, mnoge stvari bi se odvijale na drugi način. Ali, razne su tu opcije. Ono što mi radimo u BiH, mi ne dajemo nikakve mogućnosti i šanse da BiH prizna Kosovo. I verujemo da to nije nebitno i tako će to ostati.
Da li se preko kosovskog pitanja, i preko Balkana uopšte, prelamaju interesi Amerike i Rusije?
- Balkan je uvek bio interesna sfera mnogih. I zato je nestabilan, što su ljudi na Balkanu izgubili potrebu da se bore za sebe, nego su uvek čekali nekog stranca da im kaže šta će da urade. Zato Balkan nikada nije izgrađen kao stabilno mesto. Istorija je puna tih tema, a i danas je to tako. Imate EU koja kaže „mi hoćemo vas unutra“, kao, mi njima nešto trebamo. A mi da ne bismo bili loši momci ili da ne bismo bili izloženi mnogima, mi kažemo da idemo u EU, pored svih tih problema koji do sada nisu bili vidljivi. Sada su problemi sa Poljskom, višegradskom grupom u EU. Ko je mogao pre deset godina znati da će Britanija izaći iz EU? Sada je izašla i - nikome ništa. Pa kako nikome ništa? Najozbiljnije nacije Evrope kažu da to ne valja ništa, a da mi sada kažemo da to valja?! Mi se sada suočavamo sa demokratijom koja je nama neobjašnjiva i koja na spekulativan način rešava pitanje Evrope. Nije više svet polarizovan time da li imate atomske bombe i da li ste veliki zbog toga. Ovde se radi o konstituciji političke volje na bazi demokratskih izbora.
Srbija pokušava da balansira između velikih sila. Hoće li uspeti da zadrži tu neutralnost?
- Čim razgovaramo na taj način, mi prihvatamo da budemo podanici. Srbija ima pravo, kao sve države sveta, da vodi svoju autentičnu politiku. Autentična politika svake države je da ima što više prijatelja. Nema odricanja od svog interesa da bi nekoga drugog zadovoljio. Ja sam bio izložen pritiscima stranaca da BiH uvede sankcije Rusiji. Zamislite to. Rekao sam da neću. Odmah su rekli sa Dodikom se ne može sarađivati. Srpski narod je devastiran ekonomski i državno, sankcijama koje je Zapad nametnuo, a onda nama dođu i traže da mi i Srbija podržimo sankcije Rusiji. Naravno da nećemo. Nećemo sankcije nikome, jer su to obračuni velikih koji pokušavaju da idu preko nas. Šta bismo mi dobili da smo stali na stranu Amerike i podržali sankcije? Dobili bismo samo veći intervencionizam Amerikanaca. Traži se podaništvo i poslušnost. Ali naiđu poneki koji neće da budu ni podanici ni poslušnici. Prema tome, Srbija ima svoje autentično pravo da bira prijatelje, sarađuje. NJihova politika je, koliko razumem, kretanje ka EU, vojna neutralnost, dobri odnosi i sa Rusijom i Kinom. Zamislite jedan najveći spoljnotrgovinski partner Nemačke je Kina. A kada mi nešto uradimo sa Kinom, svi zovu i pitaju što vi to radite. Zapad je potpuno nekorektan prema Balkanu. Kako je moguće da se ne dozvoljava izgradnja „Južnog toka“, koji bi nas doveo u poziciju da imamo energetsku stabilnost, a u isto vreme se promoviše „Severni tok“. To može, jer je to interes Nemačke koja bi verovatno preko Austrije, Slovenije i Hrvatske doturila ovde na Balkan gas, a ne možete da dobijete gas koji bi išao direktno i bio jeftiniji.
Kada se može očekivati donošenje zajedničke deklaracije RS i Srbije o opstanku Srba?
- Formalni dokument će se zvati Aneks sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama, jer mi želimo da to usvoje dva parlamenta i da se to potpiše. Taj dokument je gotov. Polovinom februara je Sretenje i Dan državnosti Srbije. Nekoliko dana pre toga bi parlamenti usvojili deklaraciju, a na Sretenje bi to promovisali. To je definitivni dogovor. Naše radne grupe, koje nisu nimalo uske jer okupljaju značajan broj ljudi, usaglasile su tekst i on postoji. Ne želim za sada da ga iznosim u javnost iz niza razumljivih razloga.

Rano za priču o izborima

Za koju funkciju na izborima 2018. će Milorad Dodik biti kandidat?
- Ima dosta vremena, a dovoljno sam i politički iskusan i pragmatičan da mislim da za to ima svoje vreme. Preambiciozno bi bilo da sada o tome govorim. Naravno da ima raznih varijanti, ali mi još nismo seli u partiji da o tome pričamo, kao ni u koaliciji. Ono što ću ja učiniti jeste to da ću obezbediti široki front, za koji očekujem da će dobiti 70 odsto. I taj front sa 70 odsto podrške ovog naroda će otići u zajedničke institucije, formirati vlast u RS, biti jedinstven i biti udarna pesnica srpskog naroda i RS u svim razgovorima.

Ne zanima me ko je sa druge strane

Ukoliko bi izborni rezultat SNSD-a zahtevao saradnju sa SDA Bakira Izetbegovića u Sarajevu, da li biste pristali na to?
- Tu treba posebno razumevanje. Ono se odnosi na činjenicu vezano za legitimitet. Mi ne idemo tamo da ganjamo simpatije, to nas ne zanima, niti bilo šta što bi urušilo izbornu volju bošnjačkog naroda. BiH je sastavljena, ona nije birana. Nijedan nivo vlasti na nivou BiH se ne bira, već sastavlja. Mi tamo idemo sa našim legitimitetom i sa onim što je ovde pokazana većinska volja. Ako SNSD bude većinski, a biće, onda će se smatrati logičnim da predstavlja RS na nivou BiH i ta avantura koju su oni sada napravili se najviše obila o glavu bošnjačkoj političkoj eliti. Mi najradije ne bismo ni išli u te organe BiH. Nije to nikakvo koaliranje. Ako to bude SDP, biće SDP, ako bude većina SDA, biće oni. Ja nemam tu dozu straha od toga. Ako idete čvrsto i uvereno u politički stav, šta vas briga ko je sa druge strane. Mi smo te bitke nosili i sa daleko jačim, nego što su svi oni bili kada se skupe zajedno. Možda najadekvatniji odgovor bi bio – baš me briga ko je sa druge strane. Bošnjački narod će to izabrati, a ne ja. BiH je sastavljena i Savet ministara se sastavlja. Mi nismo ni u kakvom savezu sa SDA, kao što je SDS. Oni su preko te „narodnjačke“ priče u nekoj obavezi sa njima. Mi smo odgovorni samo ovom narodu. Meni je važnije ovde kada prođem Gospodskom ulicom ili kada odem u Bijeljinu da srećem ljude koji me pozdravljaju i kažu “poštovanje, gospodine predsedniče“, nego bilo kakvo tapšanje po ramenu. SNSD nikada nije dozvoljavao da nam bilo ko šta nameće. Prema tome, nemam problem da im ustane i rahmetli Alija Izetbegović i da se tamo postavi, meni to ne predstavlja nikakav problem. Zašto je Putinu suđeno da bude vladar pročitajte OVDE.
Izvor: Blic
Bonus video

Ivan Ivanović: "Vučić je veleizdajnik koji radi na stvaranju Velike Albanije"!

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Novogodišnja čestitka Milorada Dodika
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube