Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp rekao je kako će se Vašington povući iz 31 godinu starog sporazuma s Moskvom o nuklearnom oružju, optuživši Rusiju da krši sporazum i zahtevajući da se u sporazum uključi Kina.

Kina je u ponedeljak ocenila kao "pogrešan potez" odluku SAD-a o jednostranom povlačenju iz značajnog sporazuma iz vremena Hladnog rata, kojim su iz Evrope eliminisane nuklearne rakete.

Ovo je pet bitnih činjenica o sporazumu INF:

1. Kako je došlo do sporazuma?

Sporazum INF potpisan je decembra 1987. godine, a na njega su potpise stavili tadašnji predsednici SAD i Sovjetskog saveza, Ronald Regan i Mihajl Gorbačov.

Ovaj dokument je rešio krizu nastalu 1980-ih razmeštanjem sovjetskih balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa SS-20 s nuklearnim glavama, a koje su za ciljeve imale zapadnjačke prestonice.

Potpisom su se Vašington i Moskva obavezali da neće imati, praviti, niti testirati krstareće projektile ispaljivane sa zemlje s dometom od 500 do 5.500 kilometara.

2. Zašto se SAD povlači iz sporazuma?

Američki zvaničnici veruju kako Moskva razvija i razmešta sisteme ispaljivanja raketa sa tla, što je u suprotnosti s INF sporazumom, te kako bi tako mogla pokrenuti nuklearni udar na Evropu u kratkom roku. Rusija stalno negira ove navode o prekršajima.

Tramp je u subotu rekao kako je jedino pošteno za SAD da razvija oružje, pošto to već rade Rusija i Kina, koja nije potpisnica sporazuma.

3. Kako Rusija vidi INF?

Moskva je dugo vremena optuživala SAD da krši nuklearni sporazum, ukazujući na NATO raketni štit u Rumuniji, koji može ispaliti nuklearne rakete u svako doba.

Rusija je 2007. godine čak zapretila povlačenjem iz INF-a.

U nedelju je neimenovani zvaničnik Ministarstva vanjskih poslova Rusije rekao je za državne novinske agencije kako je Vašington godinama "namerno, korak po korak, uništavao temelje sporazuma".

4. Do čega američko povlačenje iz INF-a može dovesti?

Taj potez će uništiti prilike za obnavljanje sporazuma Novi početak između Moskve i Vašingtona, koji ističe 2021. godine, pošto je INF kičma sporazuma. Potpisan 2010. godine, Novi početak od obe nacije traži smanjenje broja raspoređenih strateških nuklearnih glava na maksimalnih 1.550.

Ruski senator Aleksej Puškov na Tviteru je objavio kako je potez SAD-a "drugi najjači udarac protiv celog sistema strateške stabilnosti sveta", nakon što se Vašington povukao 2001. godine iz Sporazuma protiv balističkih projektila.

Gorbačov, potpisnik INF-a, u nedelju je naveo kako bi za Vašington bila velika greška da odustane od sporazuma i kako bi to uništilo sve ono što su on i njegove američke kolege uradile na okončavanju utrke za naoružavanjem.

5. Može li nuklearni sporazum biti spašen?

DŽon Bolton, Trampov savetnik za nacionalnu sigurnost, trebao bi se ove sedmice u Moskvi susresti s ruskim liderima, među kojima su šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i sekretar Veća sigurnosti Nikolaj Patrušev.

Putovanje će verovatno pokazati da li postoji šansa za spašavanje sporazuma. Trampova objava u subotu sugerira kako se on nada novim pregovorima.

Prošle sedmice je Gvardijan objavio kako Bolton, dugogodišnji protivnik sporazuma o kontroli naoružanja, forsira američko povlačenje zbog navodnih ruskih prekršaja.

Američki ministar odbrane DŽejms Matis je ranije naveo kako predlog Trampove administracije za dodavanje krstarećih projektila koji se mogu ispaliti sa mora u Vašingtonov nuklearni arsenal može doneti prevagu za SAD u pokušaju nagovaranja da se Rusija ponaša u skladu sa sporazumom.

Pročitajte OVDE šta kaže Lavrov o prekidu sporazuma.