Piše: Bojan Bilbija 

Mi ćemo u raj, a oni će crći – tako je, ne baš poetično, ruski predsednik Vladimir Putin, govoreći na 25. godišnjem zasedanju Diskusionog kluba „Valdaj“, ocenio ishod budućeg nuklearnog rata.

Imao je očigledno u vidu globalni sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama, o čemu se poslednjih godina mnogo govori i piše u svetskim medijima. I to nije slučajno: Ukrajina, Sirija, Baltik, Iran, Severna Koreja, sve su to mesta mogućeg direktnog sučeljavanja najmoćnijih.

Novu dozu zabrinutosti unela je izjava američkog lidera Donalda Trampa, da će SAD uskoro napustiti Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, potpisan 1987, na vrhuncu Hladnog rata.

Ovim sporazumom bile su uništene ruske i američke „evrorakete“, nazvane tako jer je trebalo da budu razmeštene širom Starog kontinenta, koji bi se našao u središtu atomskog rata. Sporazum Moskve i Vašingtona označio je kraj četiri decenije duge napetosti, koja je pretila da povuče u ponor i Evropu i čitavu planetu. Sada, posle 30 godina, čini se da su tenzije ponovo narasle više nego ikada ranije. I poslednje što je bilo potrebno jeste da neko povuče radikalno militaristički korak, poput ovog Trampovog.

Odgovor sa najvišeg nivoa 

Predsednik Putin je, govoreći na „Valdaju“, naglasio da Rusija nikada neće biti inicijator oružanih dejstava, uključujući i primenu nuklearnog oružja. Istovremeno, podvukao je da je Moskva spremna da odgovori na atomski napad. „Agresor mora da zna da je odmazda neizbežna. Mi, žrtve agresije, kao mučenici dospećemo u raj. A oni će prosto crći. Zato što neće ni stići da se pokaju“, pojasnio je Putin, na sebi svojstven način, na šta su se prisutni u sali nasmejali.

Međutim, to nije smešno – sve je više onih na Zapadu koji stvarno veruju da je vojna pobeda nad Rusijom moguća ako se najveća zemlja sveta najpre ekonomski iscrpi dovoljno da počnu da otkazuju njeni vitalni sistemi, kao što je bio slučaj sa SSSR-om. To je, naravno, opasna zabluda, na šta je ukazao i Putin, poručujući da su „Rusi narod neustrašiv“. „Mi se uopšte ničega ne bojimo. Kada je tvoja zemlja sa takvom teritorijom, sa stanovništvom spremnim da položi život za otadžbinu, protiv toga je svako nemoćan“, istakao je šef Kremlja.

To je i bio svojevrstan odgovor Rusije s najvišeg nivoa na sve pretnje koje stižu iz Amerike, uključujući i poslednje najave predsednika Trampa. Već je uočljiv manir, pre svega iz Vašingtona i Londona, da se Moskva najpre za nešto optuži – po pravilu bez dokaza – a da se zatim protiv nje bez oklevanja pokreću najteže mere i sankcije.

Glavna zamisao sastoji se u tome da se u ovu spiralu mržnje i neprijateljstva uvuče što više država, kako bi se maksimalno stegla omča oko Rusije. U poslednje vreme zabrinjava to što se ove mere, sa ekonomskog i političkog terena, sve više sele na vojni teren.

Tako je Moskva nedavno obznanila da SAD već grupišu 10.000 vojnika neposredno na ruskim granicama. Ako je za nekoga to malo, samo neka zamisli, poređane jedne do drugih, 10.000 pari vojničkih cokula. To treba da budu američke vojne snage u prvom borbenom rovu koje bi, zajedno sa NATO armijama država-domaćina, izvele početne udare po ruskoj teritoriji i pripremile teren za dolazak pojačanja, odnosno glavnice trupa na mesto sukoba.

Buzdovanska politika

Predsednik Tramp je u intervjuu američkim medijima najavio izlazak iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa (INF Treaty). Reč je o balističkim projektilima koji imaju domet između 500 i 5.500 kilometara.

Prema potpisanom ugovoru, SAD i SSSR obavezale su se da će u potpunosti, fizički, likvidirati sve balističke rakete kopnenog baziranja sa ovim karakteristikama, što je u praksi i ostvareno do juna 1991. godine.

Moskva je uništila 1.846 svojih raketnih kompleksa, od čega su polovina bili novi projektila, koji još nisu ni stupili na bojevo dežurstvo, dok je Vašington likvidirao za tačno hiljadu manje – ukupno 846 svojih sistema. Sa američke strane najvažniji su bili projektili „Peršing“, a sa sovjetske RSD-10 „Pionir“ (SS-20 po NATO klasifikaciji).

Od tada SAD i NATO koriste krilate rakete „Tomahavk“ koje lansiraju sa brodova i aviona, a Rusija od 2015. na isti način eksploatiše krstareće projektile „Kalibar“. Upravo ova vrsta ruskog oružja najviše zabrinjava Amerikance, jer su svesni da „Kalibrima“, sa nuklearnim punjenjem ili bez njega, Rusi sada mogu da udare bilo gde, dok Moskva pretnju vidi u američkim protivraketnim sistemima, koji po svojim tehničkim karakteristikama mogu veoma brzo – od defanzivnih da se pretvore u ofanzivne.

Najave raskidanja Sporazuma iz 1987. traju već najmanje 11 godina. Najpre su počele da stižu iz Rusije, čiji je načelnik Generalštaba Jurij Balujevski još početkom 2007. istakao da Moskva može da „započne preispitivanje čitavog ugovorno-pravnog sistema nuklearnog obuzdavanja“, kao odgovor na razmeštanje američke protivraketne odbrane (PRO) u Evropi.

U julu 2014. američki predsednik Barak Obama, u pismu Vladimiru Putinu, prvi put je s najvišeg nivoa optužio Rusiju za ispitivanja krstarećih raketa srednjeg dometa, koje krše Sporazum. Upravo na ovo Obamino pismo se prošle nedelje pozvao i Tramp, ocenivši da je njegov prethodnik morao da se temeljno pozabavi pitanjem izlaska SAD iz Sporazuma.

Podsećanja radi, Putin je pre tačno godinu dana, takođe na valdajskom forumu, izjavio da će, u slučaju izlaska SAD iz Sporazuma, „odgovor Rusije biti trenutan i recipročan“.

Odmah posle Trampove najave oglasio se najpre zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov, optužujući Vašington za „grubu“ i „buzdovansku“ politiku. Rjabkov je naglasio da se ovaj utisak nije stekao samo u Rusiji „već i u mnogim drugim zemljama politika SAD izaziva samo negodovanje i nevericu“, imajući očigledno u vidu Kinu i sve odlučniji otpor Americi predsednika Si Đinpinga.

„Ako SAD i dalje sebi budu dozvoljavale da izlaze iz različitih međunarodnih sporazuma bez ikakvih čvrstih razloga, Ruskoj Federaciji neće preostati ništa drugo osim da preduzme uzvratne mere vojnotehničkog karaktera“, naglasio je Rjabkov. Na to se nadovezao i šef Spoljnopolitičkog odbora Saveta Federacije RF Konstantin Kosačov, napominjući da izbor koji SAD prave – može dovesti do rata. „Situacija je kritična“, upozorio je Kosačov.

Tačno je da se i ljudi iz ruskog vojnog vrha već godinama zalažu da Moskva izađe iz ovog sporazuma, ističući da im to samo vezuje ruke u sve složenijim bezbednosnim okolnostima koje okružuju Rusiju. Tačno je i da je 1970-ih i 1980-ih – dok je pripreman ovaj sporazum koji su 8. decembra 1987. u Vašingtonu konačno potpisali Ronald Regan i Mihail Gorbačov – bilo velikih otpora iz rukovodstva Sovjetske armije.

Generali su najbolje znali koliko im takav sporazum vezuje ruke, u situaciji kad Regan početkom osamdesetih najavljuje „Ratove zvezda“, odnosno stvaranje sveobuhvatne kosmičke komponente PRO.

Tačno je i to da su Amerikanci uporno odbijali da pregovore vode „u paketu“, odnosno da se uvežu PRO i rakete srednjeg i manjeg dometa. Isto kao što je Obama uvek odbijao da u paketu idu pitanje PRO i sporazum o smanjenju strateških nuklearnih potencijala.

Moskva je ipak pristala da 2010. u Pragu potpiše obavezujući ugovor o smanjenju strateških potencijala (New START), ali ni ovaj papir neće više imati nikakvu budućnost ako Tramp ostvari svoje najave o izlasku iz Sporazuma iz 1987. godine.

Prethodno, DŽordž Buš Mlađi je 2002. jednostrano istupio iz Sporazuma o PRO (1972), kojim se zabranjuje njegova izgradnja, pogotovo u Evropi. Ukoliko sada Tramp nastavi putem koji su zacrtali Buš i Obama, praktično će urušiti do temelja ceo sistem teškom mukom postignutih ugovora kojima se osiguravala globalna strateška bezbednost i svetski mir zasnovan na najefikasnijem instrumentu – ravnoteži straha.

Nova vremena i nova logika u Kremlju

Postoji još jedna, možda i najbitnija komponenta – ekonomska. Trka u naoružanju krajem 20. veka, čiji je veliki deo bila gradnja balističkih raketa, dovela je do ekonomskog kraha Sovjetskog Saveza.

Deluje kao da neko, posle četiri godine lomljenja Rusije sankcijama, sada želi da joj nametne i dodatni jaram, u vidu izgradnje hiljada novih balističkih projektila. O tome koliko je SSSR finansijski trpeo tokom Hladnog rata vidi se i iz činjenice da je u periodu 1987–1991. uništio skoro dve hiljade skupih raketnih sistema, dok su SAD, koje su i bile inicijator ove trke, pretrpele upola manju štetu.

Sve to svedoči i o, blago rečeno, nedalekovidosti sovjetskog rukovodstva, ali postaje jasnije i zašto je vojni vrh bio izričito protiv uništavanja tolikog nacionalnog bogatstva, koje je moglo efikasno da štiti državu od potencijalnog agresora.

Očigledno, reč je bila o tome da su šefovi u Kremlju imali „tanku petlju“, da nisu bili spremni da idu do kraja. Tako je bilo od Kenedija i Hruščova, pa do Regana i Gorbačova.

Svaki put su Amerikanci metodama blefa i zastrašivanja, ali i strateškim strpljenjem i iscrpljivanjem protivnika, ostvarivali svoje ciljeve. I sada bi želeli da primene iste principe. U Kremlju je, međutim, zavladala suprotna logika.

Putin i njegova ekipa nigde ne žure, ne kukaju zbog uvedenih sankcija, već traže načine za ekonomski oporavak u saradnji sa ojačalim Istokom planete. O tome najbolje svedoče česti susreti Putina i Si Đinpinga. A pogotovo ne srljaju u trku u naoružanju, nego se fokusiraju na razvoj novih tehnologija i oslanjaju se na svega nekoliko – najefikasnijih sistema.

Takođe, mnogo manje mare za „internacionalizam“, već temeljno jačaju unutrašnje stubove države i društva. I poručuju Vašingtonu: gradite vi u Evropi šta god želite, ali naše primarne mete za uništenje biće svi veliki gradovi SAD i Britanije. A od ostalog, šta zahvatimo…

Kako kaže stara ruska poslovica: „Na nebu raj, na zemlji Valdaj“. To se odnosi na prelepo jezero u severnom delu Rusije, gde je i Staljin imao kuću za odmor, a Putin 2004. osnovao ugledni forum koji redovno okuplja vodeće svetske mislioce.

I kada Putin, sada na zasedanju ovog kluba u Sočiju, kaže „valdajcima“ da će Rusi radije u raj nego u „pakao vazalstva“ prema Vašingtonu, to je svakako jaka poruka.

Ona znači da Moskva više nema gde da se povlači i da bi pokušaji njenog daljeg saterivanja u ugao bili tragični za ceo svet – a pre svega za one koji snevaju o vojnoj pobedi nad Rusijom.

Putin na Trampovu „politiku buzdovana“ odgovara čuvenom, biblijskom izrekom Aleksandra Nevskog: „Ko kod nas sa mačem dođe, taj će od mača i poginuti.“ I to, dodaje Putin, toliko brzo, da „neće ni stići da se pokaju“. Ništa nije smešno.

Dok vežba NATO, vežba i Rusija sa druge strane raspoređivanje Iskandera- M. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Pečat