Ministar odbrane Turske Hulusi Akar potvrdio je prošle nedelje da će rakete stići ranije nego što je to planirano.
- Postavljanje raketnih sistema počinje u oktobru 2019. godine. Trenutno vršimo izbor personala koje će se obučavati u Rusiji - rekao je on, prenosi Radio Slobodna Evropa. Ona pak nije precizirao gde će rakete biti instalirane.
SAD i druge NATO članice izrazile su zabrinutost zbog turske kupovine raketa "S-400". SAD su upozorile Tursku da će kupovina rezultirati uvođenjem sankcija Vašingtona i zaustavljanjem postojećih nabavki.
Uprkos tome, Ankara je nastavila sa sporazumom, rekavši da njeni zapadni saveznici nisu mogli da pobošljaju njene odbrambene sposobnosti i da je morala da traži izvan vojnog saveza kako bi zadovoljila svoje potrebe.
Posle dužih pregovora, Turska i Rusija su sklopile ugovor o raketama krajem 2017. godine. Reč je o velikom poslu od dve i po milijarde dolara, a turski predsednik Redežp Tajip Erdogan potvrdio je da je Ankara već uplatila depozit.
Turska je prva zemlja NATO-a koja je kupila moderne raketne sisteme "S-400" što od prvog dana izaziva veliku zabrinutost u Alijansi.
U Ankari tvrde da su bili primorani da kupe rakete kako bi zaštitili svoj vazdušni prostor nad jugoistočnom Anadolijom gde su aktivne mnoge terorističke grupe.
- Mi nismo mogli da obezbedimo ove sisteme od saveznika, a Rusija nam je dala najpovoljniju ponudu kako bismo mogli da branimo i obranimo naše nebo - ističu u Ankari.
"S-400" Trijumf (ranije poznat kao S-300PMU-3) uveden je u operativnu upotrebu 2007. godine. Sistem ima znatno veće projektile i domet od 400 km. Posebno je dizajniran kako bi se suprotstavio stelt tehnologiji i predstavlja najnapredniju verziju S-300 sistema, koji može pogađati ciljeve na ivici zemljine atmosfere i ušao je u ograničenu upotrebu od 2007 godine, u okviru Snaga vazdušno-kosmičke odbrane Rusije. Sistem koristi rakete dometa od 40 km do 400 km. Izrazito otporan na jako elektronsko ometanje. Sistem je projektovan kako bi potpuno zamenio starije verzije sistema S-300P.
Ovaj sistem koristi četiri rakete na svojoj lansirnoj rampi odnosno četiri različitog dometa. Ima mogućnost detetkovanja i letelica sa smanjenim odrazom tzv. (Stelt) na daljini od oko 150 km. NJegov radar omogućava praćenje i osmatranje na daljini od čak 570 km.
Pored Turske, moćni raketni sistem "S-400" već koriste neke zemlje širom sveta.
Raketni sistem "S-400" - sadašnji i potencijalni korisnici
Sirija: Ruska vlada je 25. novembra 2015. najavila da će u Siriji rasporediti S-400 kao odgovor na obaranje njenog aviona SU-24 od strane turske. Sledećeg dana ruski mediji su potvrdili takvo raspoređivanje, a prvi sistem S-400 navodno je instaliran u vazdušnoj bazi Hmejmim u Latakiji.
U periodu od aprila do jula 2017. godine, drugi S-400 sistem je raspoređen 13 km severozapadno od Masjafa, u Hami.
Kina: U martu 2014. godine objavljeno je da je ruski predsednik Vladimir dozvolio prodaju sistema S-400 Narodnoj Republici Kini. Isporuka sistema počela je u januaru 2018.
Indija: 5. oktobra 2018. godine Indija i Rusija potpisale su ugovor vredan 5,43 milijardi dolara za pet raketnih sistema "S-400". Očekuje se da isporuka bude gotova do 2022.
Irak: U ferbuaru 2018. godine ministar spoljnih poslova Iraka Ibrahim al DŽafari potvrdio je glasine da je Irak pokazao interesovanje za "S-400" i da su u toku pregovori sa Rusijom.
Katar: U januaru 2018. godine ruska državna agencija TASS objavila je da je Katar u pregovorima sa Rusijom o nabavci raketnih sistema.
Belorusija: Isporuka dva sistema završena je 2016.
Alžir: Započeo je razvijanje ruskih S-400 SAM sistema
Saudijska Arabija: Ugovor je potpisan u oktobru 2017. godine tokom službene posete kralja Salmana Moskvi. Dogovor vredan više od 3 milijarde dolara uključuje terensku opremu za kraljevske saudijski kopnene snage.
Raketni sistem "S-300"
S-300 se uglavnom koristi u istočnoj Evropi i Aziji.
Ovo su zemlje koje poseduju ovo raketno naoružanje
Alžir - S300PMU2 dostavljeni 2006.
Jermenija - S300PS
Azerbejdžan - dva S-300PMU2 bataljona dostavljeni 2010.
Belorusija - S-300PS sistemi dostavljeni od Rusije 2007. s ciljem da zamene starije S-300 sisteme. S-300V sistemi su prodati Turskoj za vršenje vežbi. Četiri diviziona S-300 sistema su dostavljeni u 2014.
Bugarska - poseduje 10 S-300PMU sistema podeljenih u dve jedinice po 5 sistema. Sistem poseduje zato što je nekada bila član Varšavskog pakta.
Grčka- S-300PMU1 sisteme je Grčka preuzela od Kipra tokom Kiparske raketne krize i koriste se od strane ratnog vazduhoplovstva i to 12 sistema te 96 raketa. Prvi put su upotrebljeni tokom vojne vežbe "White Eagle 2013", što predstvalja prvu upotrebu nakon 14 godina nakon što su kupljeni.
Kina- prvi kupac S-300PMU2 i verovatno koristi S-300V pod oznakom HQ-18. Kina proizvodi domaću verziju sistema pod oznakom HQ-10 sa dometom do 200 km. Kina je 2002 kupila i mornaričku verziju S-300FM (RIF-M). Pretpostvalja se da Kina poseduje do 300 S-300 sistema (PMU,PMU-1,PMU-2).
Rusija - poseduje gotovo sve verzije sistema, poseduje 768 S-300PMU sistema i 185 S-300V sistema ukupno 953 sistema.
Slovačka - S-300PMU nasleđeno od Čehoslovačke.
Ukrajina - S-300PS, S-300PMU,S-300PT,S-300V i druge verzije, smatra se da je operativno samo 40 % sistema.
Venecuela - 2 S-300VM sistema dostavljena 2012.
Vijetnam - 2 S-300PMU-1 kupljena za oko 300 miliona dolara.
Iran- S-300PMU-2.
Indija - S-300VM.
Egipat - S-300VM Antlej 2500.
Sirija - Isporučena 3 divizona sistema S-300PM2,ovaj sistem su koristile raktne jedinice Vazdušno-kosmičkih snaga PVO Rusije, sistem predstavlja modernizaciju sistema S-300PM, dopremljeno je i 300 raketa po 100 za svaki divizion.
Bilo je i vesti da Srbija planira da kupi ovaj raketni sistem, a u julu 2018. godine ruski mediji su citirali neimenovane vojno-diplomatske izvore koji su rekli da je Rusija primila zahtev Srbije da joj isporuči dve artiljerijske jedinice "S-300" do 2021. godine.
Ispostavilo se da je vest netačna.
- Pregledali smo informaciju koja je kružila u pojedinim ruskim medijima da je Srbija poslala zvaničan zahtev Rusiji za isporuku "S-300" do 2021. godine. Ta tema nije u planu i programu bilateralnih rusko-srpskih odnosa na polju vojno-tehničke saradnje - navodi se u saopštenju ruske službe.
Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da Srbija nije od Rusije tražila sisteme protivvazdušne i raketne odbrane. Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da, uprkos "odličnoj saradnji" sa Rusijom, podatak o kupovini sistema "S-300" nije tačan.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine je izjavio da je država spremna da kupi sisteme "S-300" od Rusije ili Belorusije, ali da nije postignut sporazum o takvoj kupovini.
F-35 - odličan avion sa 966 nedostataka! Piloti su odbijali da lete! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Telegraf
