Najnovije

OPASNA IGRA AMERIKE: Tramp naivno udara na Iran, Evropa ipak uz Rohanija!

Šest meseci otkako je jednostrano pogazila dogovor o nuklearnom programu s Iranom, administracija Donalda Trampa aktivira globalni embargo na kupovine iranske nafte, što preti novim svetskim i regionalnim zaoštravanjima i potresima na tržištima nafte.

Ilustracija (Foto: Pravda)

Zvanično, jedan od glavnih ciljeva je pritisak na vlast u Teheranu da prihvati nove pregovore kako bi se „popravio” sporazum iz 2015. koji ograničava nuklearne aktivnosti Irana u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija.

Tramp je u avgustu obnovio deo sankcija tvrdeći da Iran ne poštuje prihvaćene obaveze – što Međunarodna agencija za atomsku energiju, koja nadgleda sprovođenje sporazuma, uporno demantuje. „Država koja krši zakon pokušava da kazni državu koja se pridržava zakona. Takav metod imaće ozbiljne posledice po svetski poredak”, upozorava iranski ministar inostranih poslova.

Drugi potpisnici – Britanija, Francuska, Rusija, Kina i Nemačka – i dalje smatraju da je sporazum veliki doprinos globalnom i regionalnom miru, ali Bela kuća ne odustaje od osmišljene i veoma rizične kampanje provociranja i uznemiravanja čiji je krajnji cilj rušenje režima u Teheranu.

Predsednik u javnosti demantuje zaverenički plan, ali drugi oko njega, poput savetnika za nacionalnu bezbednost DŽona Boltona, jasni su: „Američka politika treba da bude okončanje iranske Islamske revolucije iz 1979. pre njene 40. godišnjice. Naš cilj treba da bude promena režima u Iranu.”

Početkom oktobra SAD su se povukle iz šest decenija starog ugovora koji je predstavljao osnov saradnje s Iranom, pa je Međunarodni sud pravde, pozivajući sa na ovaj sporazum, naložio da Vašington ukine restriktivne mere vezane za humanitarne aktivnosti, hranu, lekove i civilno vazduhoplovstvo.

Tramp se oglušuje i nastavlja da optužuje Iran za „maligno ponašanje”: razvoj programa balističkih raketa i podršku militantnim grupama koje šire „haos, smrt i razaranje” po Bliskom istoku. Uveren je da je njegova politika pritiska dovela do promene ponašanja režima u Siriji i Jemenu i da će to biti slučaj i s Iranom.

Administracija nije jedinstvena. Na jednoj strani su Bolton i konzervativci koji smatraju da Tramp krši obećanje o „maksimalnom pritisku” i da je odustao od potpunog isključivanja Irana iz međunarodnog finansijskog sistema.

Na drugoj su zvaničnici Stejt departmenta koji bi da balansiraju kako bi se izbeglo da očekivane turbulencije oko cene nafte nanesu štetu i američkoj privredi. Procenjuju da bi SAD morale da se postave fleksibilnije a ne da postavljaju 12 zahteva koji su Teheranu ravni kapitulaciji. Udar na iransku naftnu industriju i bankarski sektor trebalo bi da bude najvažniji instrument u ostvarenje političkog cilja o kome se govori u Vašingtonu.

Nove sankcije stupaju na snagu 4. novembra po američkom vremenu – što nije slučajno izabran datum jer je tog dana 1979. zauzeta američka ambasada u Teheranu i otvorena talačka kriza, koja je trajala duže od godinu dana.

„Američka vlada pokušava da pretvori 4. novembar u gorak dan iranskog naroda, ali neće uspeti”, poručuje iranski predsednik Hasan Rohani.

U nameri da izvoz iranske nafte „svede na nulu”, Tramp preti da će se na udaru sankcija naći sve države ili kompanije koje je uvoze naftu i koje posluju sa iranskim firmama. Šire se horizonti ekonomsko-političkog konflikta.

EU bi uskoro trebalo da lansira poseban mehanizam – Vozilo za specijalne namene –  kako bi se uz izbegavanje američkog finansijskog sistema nastavila trgovina s Iranom. Predsednik Rohani hvali Evropljane, čije suprotstavljanje Vašingtonu naziva „retkom istorijskom pobedom” Islamske Republike. „Izvoz iranske nafte ne može se zaustaviti”, kaže u Teheranu resorni ministar Bidžan Zangane.

Tri od pet najvećih kupaca iranske nafte – Indija, Kina i Turska – odbijaju da slede Trampove komande o „nultom uvozu” uz argument da svetska produkcija nije u stanju da pokrije povlačenje iranske nafte sa globalnog tržišta i da su alternativni izvori preskupi. Japan i Južna Koreja su obustavili uvoz ali apeluju na SAD da pokažu „maksimalnu fleksibilnost”.

U strahu od skoka cena, Trampova administracija je u poslednji čas popustila, pa je osam zemalja – među njima ovih pet iz Azije – dobilo dozvolu da nastavi da uvozi određene količine iranske nafte. Kako Vašington ne odustaje od „maksimalnog pritiska”, preti da iranski konzervativci, koje je Rohani koliko-toliko kontrolisao, uzmu stvari u svoje ruke. Šta će biti ukoliko ostvare pretnju da će na američku blokadu izvoza nafte uzvratiti zatvaranjem tesnaca Ormuz, ili će svojim saveznicima u Jemenu pomoći da raketama gađaju saudijske tankere u Crvenom moru?

Složena geopolitika američkih sankcija povećava verovatnoću direktnog oružanog sukoba u Zalivu. Tramp bi mogao da dobije svoj rat samo zato što računa da bi čvrstina prema Iranu trebalo da pomogne republikancima na izborima za Kongres koji su održavaju 6. novembra.

Rizična igra počiva na Trampovom naivnom uverenju da će predsednika Rohanija ili čak ajatolaha Ali Hamneija, vrhovnog lidera, dovesti za pregovarački sto i izdiktirati zahteve koji nemaju nikakve veze sa odredbama nuklearnog sporazuma. Problematična je i teza da će se sankcijama iscrpljeni Iranci pobuniti protiv svojih lidera. Obični Iranci već nose teret sankcija koji će se neizbežno povećati novim kaznenim merama. Rijal je izgubio gotovo 70 odsto vrednosti u odnosu na dolar, što je povećalo cene u širokom spektru od hrane do lekova.

Imaju Iranci mnogo razloga da budu nezadovoljni – korupcija, socijalne razlike, opadajući standard i rastuće cene – ali svakako neće izaći na ulice da bi ispunili želje Donalda Trampa koji demagoški izjavljuje da nema problem sa iranskim narodom već sa režimom.

Transkripti zapadnih špijuna otkrili jezive planove za Srbiju. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Politika

Bonus video

Kragujevac ne da svetinje

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Upozorenje Trampa Rohaniju izaziva neizvesnost na tržištima nafte

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA