Među njima samo domaći kupci, HEP i Ina, niko drugi iz inostranstva, pišu regionalni mediji.
I sam HEP Novom liistu je potvrdio da su se javili u četvrtak, što je bio krajnji rok za obvezujuću ponudu.
Pokazan je interes za obvezujući zakup samo 520 miliona milijuna kubika plina godišnje od ukupno 2,6 milijardi, koliki je planirani kapacitet terminala, dok su, piše u saopštenju LNG-a Hrvatska, „pristigle i uslovne ponude za neobvezujući zakup kapaciteta 300 milijuna kubika“.
HEP se javio, ali ne samovoljno nego na „poziv“ države, da zakupi oko 400 miliona kubika, Ina od ranije zainteresovana za sto miliona, što daje rezultat od 520 miliona kubika koji su pristigli kao obvezujuća ponuda.
Uslovnih, neobvezujućih 300 miliona ponudili su navodno, Mađari, no kako je ovo bio poziv za dostavu konačnih, obvezujućih ponuda za zakup, postavlja se pitanje šta mađarska „uslovna“, neobvezujuća ponuda tu uopšte radi, i je li reč i o čemu drugome osim o mađarskoj, simboličnoj poruci Hrvatskoj. Upravo su radi Mađara, može se čuti, definisane fiksne naknade za zakup na period od čak 20 godina, koje, budući da će cena plina rasti, za operatera – LNG Hrvatska dugoročno ne mogu biti povoljne, no svejedno se ni Mađari, niti iko drugi izvan nije javio, barem ne s obvezujućom ponudom.
Računica je jasna – plin s LNG-a je oko 30 odsto skuplji od ruskog i, kako stvari stoje, kupovaće ga, osim u manjoj količini INA, samo HEP. U protivnom, da se HEP nije javio na tender, projekat bi morao biti proglašen propalim. Nezvanične informacije kažu i to da će HEP s 50 miliona evra ući u investiciju gradnje terminala, „tešku“ ukupno 250 miliona evra, od kojih je EU osigurala oko sto miliona, a ostalo bi trebalo da se namiri ulaganjem HEP-a i kreditom.
Pročitajte OVDE kakav to egzodus preti Srbiji.
Izvor: Novi list
