Aleksandar Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka sa hrvatskom predsednicom zahvalio Grabar Kitarovićevoj na pozivu i srdačnoj dobrodošlici po dolasku u posetu Hrvatskoj. 

Kako je rekao, razume da to za nju nije bio lak potez imajući u vidu atmosferu koja je stvarana u Zagrebu i u čitavoj Hrvatskoj. Naveo je da je uveren da će ljudi umeti da razumeju političke poteze obe strane.

Vučić je istakao da je došao da razgovara o otvorenim pitanjima. Kaže da će Srbija i Hrvatska morati da imaju bolje odnose u budućnosti, bez obzira na to koliko to ne žele svi u političkim sistemima obe zemlje. 

Predsednik Srbije je rekao da se, kada je u pitanju prošlost, srpska i hrvatska strana gotovo ni u čemu ne slažu, ali da po pitanju budućnosti nemaju suprotstavljene interese ni u jednom polju.

"O prošlosti gotovo da ni u čemu nismo saglasni, ali, ako ništa drugo, razumeli smo da druga strana ima drugačiji pogled na to, pa ćemo gledati da bar razumemo taj pogled", rekao je Vučić.

Bilo je reči i o granici na Dunavu. Predsednik Srbije je rekao da dve zemlje imaju različit stav o tome, da se Hrvatska poziva na katastarske knjige, a Srbija na zakon. Dodao je da će dve zemlje pokušati to da reše bilateralnim putem u naredne dve godine, a ako ne, ići će se na međunarodnu arbitražu.

Vučić je rekao da će sledeće nedelje primiti i udruženja nestalih iz Hrvatske kako bi video kako može da se pomogne.

"Mogu da kažem da smo neka mala rešenja nekim ljudima mogli već danas da donesemo, da znaju gde je tih nekoliko lica stradalo", rekao je Vučić.

Kako je rekao, sa hrvatskom koleginicom razgovarao je o pripadnicima manjina i šta mi možemo da uradimo za hrvatsku manjinu u Srbiju, a Hrvatska za srpsku zajednicu u Hrvatskoj. 

Poručio je da je to za srpsku stranu od ključnog značaja.

"Nadamo se i očekujemo od Hrvatske da pomogne Srbima da mogu i smeju da se izjašnjavaju kao Srbi, da ponosno čuvaju svoje ime i prezime i da će posle sastanka poboljšanje prava srpskog naroda biti na dnevnom redu i da će biti mnogo toga učinjeno", poručio je predsednik Vučić.

On je zahvalio predsednici Kolindi Grabar Kitarović što je primetila da je na osnovu Subotičke deklaracije dobar deo problema Hrvata u Srbiji rešen, a da je on sam za neke od stvari sa kojima se suočavaju pripadnici hrvatskog naroda u Srbiji prvi put čuo.

Podsetio je da je rešeno pitanje asfaltiranja u Subotici i Tavankutu, muzičkog odeljenja u Bačkom Monoštoru, pitanje Kuće bana Jelačića...

"Ono što smo mogli od konkretnih stvari smo rešili, hoćemo da se ponosimo rešavanjem problema hrvatske nacionalne manjine u Srbiji", poručio je predsednik Vučić.

Biće uloženo, kaže, i u verske objekte, a bilo je razgovora sa nadbiskupom Stanislavom Hočevarom, koji ima određene ideje kako dodatno da se pomogne.

"Sa tim nemamo ama baš nikakav problem", poručio je Vučić.

Naveo je da je Srbija zainteresovana za prugu Beograd–Zagreb jer smatra da je važna i za povezivanje dve zemlje ali i sa zapadnom Evropom.

Predsednik Srbije je rekao da se sa premijerkom Anom Brnabić dogovorio da u narednih 100 dana ne bude nijedne reči uperene protiv Hrvatske od strane državnih zvaničnika Srbije, da ne upućuju nikakve uvrede i da se pokuša promeniti atmosfera.

Kako je rekao, neće se odgovarati ni na eventualne uvrede. Uradiće se, rekao je, sve što je u našoj moći da imamo najbolje moguće odnose sa Hrvatskom.

Kako je rekao, to i jeste posao političara, ali to do sada nije bio slučaj i to sa obe strane, posebno sa hrvatske.

"To će biti obaveza srpske politike u narednom periodu", rekao je Vučić i istakao da se to neće menjati bez obzira na to da li iz Hrvatske budu dolazili drugačiji signali.

"Želimo da gradimo najbolje moguće odnose, jer smatramo da su odnosi Srba i Hrvata od ključnog značaja za celu regiju i ceo Balkan", dodao je.

Rekao je da će danas razgovarati i sa predstavnicima SPC, ali i Katoličke crkve i naveo da je za to dobio i blagoslov SPC.

Aleksandar Vučić je rekao da ga nisu uznemirili protesti u Hrvatskoj i poručio hrvatskom narodu da nije nikakav četnik, i da to nije bio niko u njegovoj porodici, koja je stradala u oba prošla rata.

Rekao je da ne zna koliko je ljudi bilo na protestima, ali da je usput video neke ljude sa parolama na kojima je pisalo "Konju, ne laži", nešto o izvinjenju, kao i "četnik-početnik", te "Barabo, vrati se u Srbiju".

"Nisam se strašno uznemirio. Ovde me je na pristojan, dobar i gostoprimljiv način dočekala predsednica Hrvatske. Rekli su mi da je na protestima bilo više stotina ljudi. Svako neka radi svoj posao. Neka protestuju, to je demokratsko pravo", rekao je predsednik Srbije.

On je istakao da je proteklih dana mogao čuti uvrede na svoj račun i da želi građanima Hrvatske da poruči da nije nikakav četnik, niti da mu je iko u porodici to bio.

"I u prošlom ratu i pretprošlom je porodica Vučić stradala. Ne znam da je iko od članova moje porodice u bilo kakvom zločinu učestvovao", podvukao je Vučić.

Istovremeno je poručio da, ako je nekome lakše da tim uvredama ostvaruje političke poene, neka nastavi tako.

Predsednica Hrvatske je rekla da je demokratsko pravo protestovati, i da je to običaj u svim demokratskim zemljama.

"Međutim, ne mogu podržati vređanje i govor mržnje. Izražavanje mišljenja mora biti na kulturan i prihvatljiv način, bez ekscesa i narušavanja javnog reda i mira", podvukla je ona.

Kolinda Grabar Kitarović je srpskoj javnosti poručila da se ne sme dopustiti da nam "pojedinci s rubova političkog spektra diktiraju politiku".

"Politiku i međudržavne odnose moramo mi koji smo izabrani i ogromna većina građana koja podržava posetu predsednika Vučića – kreirati, zato što moramo da razgovaramo o pitanjima koja opterećuju naše odnose i moramo raditi na boljitku naših država i naroda", rekla je hrvatska predsednica.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović rekla je da sa predsednikom Srbije danas nije bilo reči o temama iz prošlosti. Dogovorili smo se da ćemo nastaviti da razgovaramo, rekla je predsednica.

Grabar Kitarovićeva je rekla da je poseta Vučića mesecima pripremana i da je htela da se održi u drugačijim okolnostima.

"Nakon eskalacije verbalnog rata, odlučila sam da održimo susret što pre. Zahvaljujemo Vučiću što je prihvatio poziv. Odnosi su bremeniti prošlošću, o kojoj nismo razgovarali. Nažalost, ona nas sprečava da odnose nazove prijateljskim. Obaveza nas kao predsednikâ koji smo neposredno izabrani jeste da razgovaramo, nalazimo dodirne tačke, rešavamo šta nas razdvaja i nalazimo put u budućnost koji će omogućiti blagostanje srpskom i hrvatskom narodu i državi", rekla je hrvatska predsednica.

U mnogim otvorenim pitanjima se nismo saglasili, u nekim smo se približili, u nekim ćemo se u budućnosti približiti, rekla je Grabar Kitarovićeva.

Ukazala je da je bilo reči o položaju nacionalnih manjina, kao i da je pokazana odlučnost da se nastavi unapređenje njihovog položaja. Dogovoreno je da u državnim delegacijama ubuduće budu predstavnici manjina i udruženja nestalih lica kako bi se čuo i njihov glas.

Navela je da je bilo dilema koliko je Subotička deklaracija doprinela i rekla da je svaki korak napred dobar i dobrodošao. 

Zahvalila je Vučiću što je nakon te deklaracije i razgovora pokrenuto poboljšanje položaje hrvatske manjine u Vojvodini i celoj Srbiji.

"Kada je reč o položaju hrvatske manjine u Srbiji, jedan od naših glavnih zahteva je politička zastupljenost Hrvata na nivou pokrajine i drugim nivoima. Verujem da će predsednik Vučić nastaviti razgovore sa predstavnicima manjine kako bi se ostvarila njihova prava", podvukla je ona.

Istakla je da su i pravosudna pitanja bila tema razgovora i dodala da je preporuka vladama dve države da nastave u okviru mešovitih međudržavnih komisija da rade na rešavanju pravosudnih pitanja.

U razgovoru je bilo reči i o granicama, rekla je Grabar Kitarovićeva.

"Preporučujemo vladama da nastave pregovore o granici u naredne dve godine, a ako ne bude rešenja, da se dogovorimo o izlasku na međunarodnu arbitražu", rekla je Grabar Kitarovićeva.

Naglasila je da Hrvatska podržava članstvo Srbije u EU, kao i da su spremni da Srbiji pruže političku u tehničku pomoć na evropskom putu.

Navela je da je jedan od projekata koje je predložila da se ubrza obnova pruge Zagreb–Beograd.

Šefica hrvatske države je rekla da postoji mnogo problema oko rešavanja sudbine nestalih, jer je prošlo mnogo vremena, a da je ohrabruje što je Vučić pokazao spremnost da razgovara sa predstavnicima hrvatskih udruženja, te najavila da će ona razgovarati sa srpskim.

"Dogovorili smo se da nastavimo razgovore. Meni lično je bitno da smo se složili o nekoliko otvorenih pitanja, koja ne predstavljaju samo političku i državnu odgovornost, već ljudsku i etičku prema građanima, posebno prema porodicama koje traže članove porodice da učinimo sve da bismo pomogli u procesu da se pitanje nestalih reši što je moguće pre", prenela je Grabar Kitarovićeva.

Navela je da Hrvatska podržava članstvo Srbije u EU i da je spremna da pruži svaku pomoć. 

"Razgovarali smo i o konkretnim projektima, kako iskoristiti zajedničke fondove EU da bi unapredili standard života građana. Jedan od projekata koji predlažemo je da se ubrza železnička pruga, to jest obnova pruge od Zagreba, preko Viknovaca, Tovarnika i Šida do Beograda.

"Ako je ne modernizujemo, teretni i sav drugi saobraćaj će zaobići posebno Hrvatsku", naglasila je hrvatska predsednica.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srbija učiniti sve da se Hrvati u Srbiji osećaju dobro.

"Znamo da oni sada nisu zadovoljni sa svime. Treba još puno raditi da se osećaju bolje i to ćemo uraditi", naglasio je Vučić.

Govoreći o manjinskim pravima, rekao je da "u Srbiji želimo da Hrvati u njoj žive kao u svojoj kući", da osećaju Srbiju kao svoju domovinu, i da zajedno s ostalim građanima rade na njenom napretku.

"Čak je i Žigmanov, koji me inače često kritikuje, danas u razgovoru koji smo imali priznao da postoji napredak u mnogim oblastima za Hrvate u Srbiji. To je pitanje u kojem kucate na otvorena vrata, kad me pitate, i videćete da će na tom putu biti samo napretka", rekao je Vučić. 

Predsednica Hrvatske, na pitanje da li je u redu da su pripadnici srpske manjine suočeni sa činjenicom da 15 godina čekaju na struju i vodu, kazala da to svakako nije u redu.

Ona je podvukla da, pri svojim odlascima na teren, među ljude, kada razgovara sa hrvatskim državljanima, nikada ne razmišlja koje su nacionalnosti.

"Bitni su mi njihovi problemi. Nedopustivo je da u Hrvatskoj, u 21. veku, ima ljudi koji žive bez struje i vode. Nije reč o malom broju ljudi i nije organičeno na pitanja nacionalne pripadnosti. Ima ruralnih sredina u kojima živi po dvoje-troje ljudi. To je pitanje koje ćemo rešavati", naglasila je predsednica.

Ona je dodala da će se, kada je reč o većem broju stanovnika, to rešiti dalekovodom, a kada se radi o pojedincima, planirano je u saradnji sa međunarodnim organizacijama i EU da se to pitanje reši solarnim panelima ili na druge način, kako bi se osigurale sve potrebe koje, kako je naglasila, imaju da bi živeli život dostojan 21. veka.

Za obe zemlje je mnogo važnije da se pitanje granice reši jednom zauvek, i mnogo je važnije od bilo kog poglavlja u pregovorima sa EU, rekao je predsednik Srbije.

Upitan o napretku Srbije ka EU, poglavljima i očekuje li hrvatsku blokadu, Vučić je rekao da pre svega razmišlja o unaprađenju bilateralne saradnje i odnosa i da je to ključno za odnose dve zemlje.

"Ako mislite da ćemo nešto rešavati brže zato što piše u nekom poglavlju, a ne zato što je važno za Srbe i Hrvate, varate se. Mislim da je granica važno pitanje zbog nas, a ne zbog nekog poglavlja, a ako se ne dogovorimo, da kažemo da prihvatamo odluku međunarodne arbitraže", poručio je Vučić.

Jer, kako je ocenio, da imamo uređenu granicu jednom zauvek je najvažnije pitanje.

Istakao je i da se nada da Hrvatska neće kočiti put Srbije ka EU.

"Ali mi sigurno nećemo da molimo ni Hrvatsku, ni EU, ni bilo koga. Ono što ćemo moliti je da mi Srbi i vi Hrvati imamo bolje odnose, jer je to značajno za oba naroda", rekao je predsednik.

U vezi s mogućom trilateralom sa BiH, poručio je da su odnosi Srba i Hrvata u BiH odlični, da dele stavove o mnogim pitanjima, te da bi želeo da takav odnos bude uspostavljen i sa Bošnjacima.

Vučić je, odgovarajući na pitanja o nestalima, dokumentaciji iz bolnice u Vukovaru, ali i kanonizacije Alojzija Stepinca, rekao da su to teška pitanja i da se i po njima vidi koliko na neke stvari različito gledamo.

Rekao je i da neće da govori o tome šta sve mi očekujemo da dobijemo i iz "Lore", te kako očekujemo drugačije presude, odnosno isti aršin prema Hrvatima koji su činili zločine, kao i prema Srbima.

"I nemam problem sa tim kada vi kažete da je ubijeno 200 Hrvata i da je počinjen zločin da kažem da je počinjen zločin", naglasio je predsednik Srbije i dodao da se nada da će se u slučajevima ubistva Srba reći da je počinjen težak zločin.

"Mislim da je to blagorodno za obe strane", istakao je Vučić, i ponovio da su i danas doneli podatke i informacije o tri tela, ali da iz pijeteta prema porodicama o tome neće dalje govoriti.

Kako je rekao, pitanje Alojzija Stepinca, kao i Jasenovca, za nas je strahovito bolno pitanje, verovatno najbolnije za srpski narod.

"Ne bih ga dalje otvarao i to je sve što mogu da kažem", dodao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao i da će razgovarati sa kardinalom Bozanićem, i da ide u dobroj veri na taj razgovor i sa dobrom namerom i da veruje da odnos kardinala Bozanića može da doprinese boljem odnosu prema pravoslavcima u Hrvatskoj i uopšte, kao i što odnos SPC može da doprinese dramatično boljem odnosu nas Srba prema katolicima i posebno prema Hrvatima.

"Zahvalan sam predsednici Grabar Kitarović što je taj razgovor organizovala i očekujem da će to doneti dobre rezultate u budućnosti", rekao je Vučić, ali i dodao da po pitanju Alojzija Stepinca imamo potpuno različita viđenja.

Vučić je rekao da se dogovorio sa premijerkom Anom Brnabić da u narednih sto dana pokušaju da promene atmosferu koja vlada između Srbije i Hrvatske.

"Svi državni funkcioneri imaće obavezu da ne uvrede hrvatske zvaničnike, da se ponašaju odgovorno, da imamo bolje odnose", rekao je predsednik Srbije i dodao da će tako postupati bez obzira na to da li će i hrvatski zvaničnici na to odgovoriti pozitivno.

Rama, Tači i Ahmeti bi da dele Kosmet, a Grci ih podržavaju! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Tanjug, RTS