Pravda

On je to istakao posle susreta sa Vesom Mičelom, nakon "Molitvenog doručka" u Beloj Kući, i uoči razgovora sa Reksom Tilersonom, a za „Glas Amerike“ je dodao da je susret sa Mičelom praktično bio uvod u susret sa Tilersonom, sa kojim se sreo i nedavno u Beču. Podsetivši da je Mičel novi čovek u američkoj administraciji, koji je zamenio Viktoriju Nuland, Dačić je rekao da on nije iz tog klasičnog formata Stejt departmenta i predstavlja „čoveka nove američke administracije“. - Imajući sve to u vidu trudimo se da na najozbiljniji način priđemo najvažnijim nosiocima američke zvanične državne politike. To su predsednik Tramp, potpredsednik Pens, Tilerson, kako bismo videli da li postoji razumevanje za srpske argumente, rekao je Dačić. Podsetivši da će se 28. jula navršiti vek od kada se srpska zastava zavijorila na Beloj kući, američki predsednik Vudro Vilson je to uradio u čast srpskih vojnika koji su pali kao žrtve u Prvom svetskom ratu, a bio je i veliki prijatelj Mihajla Pupina, Dačić je kazao da su nakon toga, u ovom trenutku, odnosi dve države došli u jednu fazu potpunog nepoklapanja. - Čak ne bih rekao ni nepoklapanja, nego velikog sukobljavanja. Imali smo čak i bombardovanje, naveo je Dačić za Glas Amerike. On je kazao da misli da sada dolazi do promena, barem u tom smislu da postoji spremnost da se saslušaju „naši argumenti i da se saslušaju naši predlozi kako mi mislimo da se određene stvari mogu rešavati i šta nam je zajednički interes“. A to su, naveo je ministar, bezbednost, stabilnost, mir u regionu. - Da bi do toga došlo, to se ne može ostvariti bez dogovora sa srpskim narodom kao najvećim narodom u regionu. Da bi do toga došlo mora da se pronađe neki zajednički, ja to zovem minimumom zajedničkog interesa, ne moramo maksimum, da dođemo do minimuma. I zato mislim da je ovaj sastanak sa Mičelom bio veoma koristan, kazao je Dačić. Upitan šta za Beograd znači pravno-obavezujući sporazum sa Prištinom i da li je to priznavanje Kosova, Dačić je rekao da taj sporazum znači da „mi treba da regulišemo naše odnose, da nemamo bilateralne sporove sa Kosovom“. - Štefan File, koji je tada bio komesar za proširenje, trebalo je da napiše forumulaciju koja će biti prihvatljiva svima u EU, ne Srbiji nego EU. I on je napravio jednu stilsku figuru koja je bila prihvaljitva za sve jer nije značila ništa. A i sada znači otprilike to – isto ništa. To znači da oni misle da mi treba da rešimo odnose sa Kosovom, mi to i radimo. Mislim da ni sami nisu svesni šta to treba da se podrazumeva, ali bi voleli da se problem reši. To bismo i mi voleli. Ali to ne može da se reši na način da prihvatimo jednostrane poteze Prištine, ali smo spremni da se dogovaramo o tome šta su najbolji interesi i srpskog i albanskog naroda. Eto, tako mi shvatamo, ocenjuje Dačić. A na pitanje da li to podrazumeva dve države, Dačić kaže da „oni mogu da razmišljaju o tome kako hoće pojedinačno, ali da EU kao organizacija ne može da utvrdi takav stav nikada zato što postoji pet zemalja koje nisu priznale Kosovo“. - Ako neko misli da mi sad treba da prihvatimo ono što su jednostrano uradili Albanci, mislim da to nije realno, naveo je ministar. Govoreći o istrazi o ubistvu Olivera Ivanovića, Dačić je ponovio da Srbija nije dobila nikakve informacije iz Prištine.  Kako je Dačićeva inicijativa za "pretumbavanje" diplomatskih misija Srbije po svetu izazvala burne reakcije diplomata, pročitajte OVDE. Izvor: Glas Amerike, rs.sputniknews.com