On je priznao da će za to biti potreban ogroman porast vojne potrošnje i da će se “štednja“ morati pronaći u drugim oblastima vladine potrošnje, kao što su npr. zdravstvene usluge.
Naslov u “London Tajmusu” 22. februara je bio “Rusija je veća pretnja našoj bezbednosti nego teroristi“. NJihov urednik odbrane, Debora Hejns, je izvestila:
“Pretnja Britaniji iz država kao što su Rusija i Severna Koreja je veća od one koju predstavlja terorizam, izjavio je juče sekretar za odbranu, obeležavajući značajnu promenu u politici bezbednosti.“
“Gavin Vilijamson je sugerisao poslanicima da bi u sklopu pregleda odbrane bilo potrebno još novca i promena u strukturi oružanih snaga, kako bi se suočili sa sukobima na državnom nivou, a to je nešto što Britanija već generacijama nije uzimala u obzir…“
“To je odstupanje od strategije nacionalne bezbednosti objavljene 2015. godine, koja je prvo navela međunarodni terorizam, i slaganje sa odlukom SAD da proglase za “stratešku konkurenciju“ zemlje poput Kine i Rusije, kao svoj glavni fokus umesto kontraterorizma…“
“On je opisao “povećanu agresivnost“ Kremlja, kao što je desetostruko povećanje aktivnosti podmornica u severnom Atlantiku, rastuće prisustvo Rusa u mediteranskom regionu, i njihovo učešće u ratu u Siriji. “Ali onda vidite nove nacije koje počinju da igraju veću ulogu u svetu, kao što je Kina…““
“Na pitanje da li je Vilijamson prihvatio da bi ovo moglo imati domino efekat na to kako je britanska vojska struktuirana i njenu spremnost za rat, on je odgovorio potvrdno.“
Baš kao što se dogodilo kada je britanski premijer Toni Bler svoju zemlju načino kučencetom američkog predsednika DŽordža Buša, u invaziji na Irak 2003. godine, britanska premijerka Tereza Mej svoju zemlju sada čini kučencetom američkog predsednika Donalda Trampa za invazije koje dolaze, na Severnu Koreju, Rusiju i Kinu.
Štampa u SAD i njihovim savezničkim zemljama (kao što je Velika Britanija), bi mogla imati problem da ubedi svoje stanovništvo u proširivanje vojnih troškova kako bi se osvojile Rusija, Kina i Severna Koreja – a američki predsednik Tramp želi da uključi i Iran (ali će verovatno iskoristiti svog saveznika Izrael za tu operaciju – jer je, na primer, istog dana, 22. februara, “Galup” izvestio da od 59% do 37% Amerikanaca ne odobrava Trampa po pitanju “Odnosa sa Rusijom“, a 23. marta 2017. godine, je “Pablik Integriti” objavio naslov “Javnost se zalaže za smanjenje troškova odbrane, a ne dodavanje još dodantih milijardi, otkriva novo istraživanje“, i izvestio:
“Predloženi budžet predsednika Trampa za 2018. godinu ne prati mišljenje javnosti. Istraživanje, Programa za javnu konsultaciju (PPC) Univerziteta u Merilendu, otkrilo je da iako je Tramp predložio povećanje federalne potrošnje za vojsku u iznosu od 54 milijarde dolara, većina Amerikanaca preferira smanjenje od 41 milijarde doalra. Iako je Tramp predložio povećanje od 2,8 milijarde dolara za bezbednost domovine, većina Amerikanaca favorizuje smanjenje od 2 milijarde dolara…“
“Trampovi predlozi su bili u suprotnosti sa prioritetima i republikanaca i demokrata…“
“Većina ispitanika GOP-a je rekla da bi želeli da zadrže takozvani “osnovni“ ili glavni budžet odbrane na sadašnjem nivou, iako su favorizovali smanjenje od 5 milijardi dolara potrošnje iz budžeta za “nepredviđene operacije u inostranstvu“, naročito u Avganistanu i Iraku.“
“Ovi rezultati su, zauzvrat, bili izuzetno slični zaključcima istraživanja iz 2012. godine od strane Centra za javni integitet, PPC-a i Stimson centra, neprofitne studijske grupe u Vašingtonu. Kada su ispitanici u tom istraživanju upitani šta bi uradili sa Obaminim osnovnim budžetom za odbranu, većina je bila za to da se smanji za najmanje 65 milijardi dolara, sa 562 milijarde dolara na 497 milijarde dolara…“
Situacija je verovatno još teža u Velikoj Britaniji gde, prema “Galup-ovom” istražavanju 2017. godine, su stanovnici Velike Britanije, na pitanje: “Da li odobravate ili ne odobravate radni učinak rukovodstva Sjedinjenih Država?“, sa 63% odgovorili da “Ne odobravaju“, a 33% njih “Odobrava“, a ukupno odobravanje (-30%) je opalo na 26% od prethodnog rejtinga predsednika Obame (-4%) 2016. godine.
Shodno tome, kako bi lideri to učinili, moraće da dođe do potpunog razdvajanja čak i od tvrdnje da su “demokratija“, jer, u takvoj značajnoj odluci o tome da li bi trebalo da dođe do Trećeg svetskog rata ili ne (i ako da, da li Iran treba da bude meta u njemu), ići protiv ogromne većine javnosti ,ne bi bilo moguće.
Još uvek nije jasno kada će – i da li će ikada – “demokratske“ zemlje Zapada (SAD i njihovi saveznici, milijarderi) dostići granice svoje imperijalne pohlepe. Ali, ako je svet njihova granica, onda nema nikakvih ograničenja, jer će se sam svet okončati, pre nego što se ta granica dostigne. A sada, nije samo Donald Tramp taj koji vodi taj put, već mu se pridružila i Tereza Mej.
Stejt department dao zeleno svetlo za prodaju oružja Ukrajini, kritikuje Putina zbog novog nuklearnog oružja. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
