Izjavu ministra spoljnih poslova Luganske Narodne Republike Vladislava Dejnega o uslovima pod kojima ta teritorija može da ostane deo Ukrajine, Oleg Nemenski, ekspert Ruskog instituta strateških istraživanja, vidi kao dokaz da Lugansk vodi politiku konstruktivnog pristupa rešavanju konflikta.
Dejnego je, naime, poručio da bi ukoliko Kijev ispuni sve tačke Minskog sporazuma LNR mogla da ostane deo Ukrajine.
„LNR želi da pokaže svetskoj zajednici da je maksimalno konstruktivno orijentisan na pregovore. Ovde glavni cilj koji bi trebalo postići i koji stoji i pred Rusijom jeste da obe samoproglašene republike budu zvanična strana u konfliktu i da počnu pregovori između Kijeva i Donbasa“, objašnjava Nemenski za Sputnjik.
On, međutim, ocenjuje da Kijev „iz principa“ neće želeti da učestvuje u takvim pregovorima niti će želeti da prizna republike za zvanične pregovarače, smatrajući da to može da bude samo Rusija.
Prema mišljenju Igora Šiškina, zamenika direktora Instituta za proučavanje Zajednice nezavisnih država, izjava ministra iz LNR je zapravo konstatacija činjenice.
„Radi se o tome da Minski sporazum, na kome stoji potpis i rukovodilaca DNR i LNR, predviđaju povratak ovih teritorija u sastav Ukrajine, ali tek posle ustavnih reformi koje bi trebalo da se sprovede Kijev. Onda kada dođe do ustavnih reformi, odnosno ispunjenja odredbi Minskih sporazuma, onda će zaista DNR i LNR ostati u sastavu nove, transformisane Ukrajine, gde bi Donbas imao više autonomije“, podseća Šiškin.
Na ovako nešto su, dodaje on, pristali i svoj potpis stavili i predstavnici Normandijske četvorke i predstavnici DNR i LNR, a Minski sporazum potvrdio je i Savet bezbednosti UN.
„Zato bi bilo više nego čudno da je šef diplomatije LNR rekao da u slučaju ispunjenja svih predviđenih obaveza od strane Kijeva Donbas ipak neće želeti da se vrati u sastav teritorije Ukrajine. Drugo je pitanje da li će kijevski režim ispuniti Minski sporazum. Tokom poslednjih godina, ukrajinske vlasti su pokazale da nemaju nameru da ispune svoje obaveze, a Zapad očigledno nije zainteresovan da natera kijevski režim da sprovede svoje obaveze, jer im to ne ide naruku“, konstatuje Šiškin.
Na pitanje mogu li išta promeniti predsednički izbori u Ukrajini, ruski ekspert ocenjuje da su male šanse za to jer je aktuelna vlast u Kijevu rezultat državnog udara koji je organizovao Zapad.
„Izbori, odnosno izigravanje demokratije, više su prikrivanje diktatorskog režima. Posle izbora može doći do promene određenih ličnosti, na primer umesto Porošenka će doći neko drugi, ali suština će ostati ista. Jer, onako kako je Zapad kontrolisao Ukrajinu dosad, to će činiti i u buduće. Geopolitičke bitke se u ovakvoj realnosti ne dobijaju putem glasanja u parlamentu ili predsedničkih izbora“, ocenjuje Šiškin.
Nemenski napominje da će Kijev, ako Zapad odluči da ga pritisne povodom ovog pitanja, možda ipak pregovarati s Donbasom, tim pre što je ovo propisano kao obaveza ukrajinske strane, kao jedna od odredbi Minskog sporazuma.
„Kako bi se Kijev privoleo da učestvuje u ovakvim pregovorima, izjave tipa ove koju smo čuli od šefa diplomatije LNR su više nego dobrodošle. U ovom slučaju i u ovom momentu ne bi ih trebalo prihvatiti kao čvrstu odluku da će se LNR vratiti u sastav Ukrajine, već kao jasan i glasan poziv i spremnost za dalje pregovore. Pregovori su sami po sebi već dovoljan cilj“, zaključuje Nemenski.
Pročitajte OVDE kakav je to konačni udar Kijeva?
Izvor: rs.sputniknews
