Najnovije

DA LI JE ATLANTIDA BILA OSTRVO U PANONSKOM MORU? Misteriozni kontinent ostao u mulju

Poznati novosadski izumitelj i Veljko Milković tvrdi da se, poput Acteka, Inka ili Maja, ugasila praistorijska  civilizacija, koja je poznavala i lasersku tehnologiju. Fatalnom promenom toka Dunava nestala je na potezu sadašnje Vojvodine i odnosno podunavlja. 

Gde se krije drevna Atlantida, još se nagađa, a ono što Milković tvrdi jeste nam Atlantida leži nama pod nosom. 

Kao da je sa Denikenom i Žilom Vernom igrao žmurke, Milković veli da moćni Dunav podno Ribnjaka kraj Petrovaradinske tvrđave krije veliku tajnu o postojanju prastare razvijene cizilizacije Atlantide, kojoj bi kojoj bi Lepenski vir bio unuče. 

Putovao je Veljko Milković kroz literaturu u središte Zemlje, a potom zahvaljujući vrsnom ronilačkom daru zbog čega je poneo nadimak iz detinjstva Veljko Podmornica.

No, njegov “Nautilus” ima i materijalne dokaze, vidljive odmah u njegovoj istraživačkoj radionici. Poređane, kao u vitrini kakvog muzeja, dobrodošlicu će vam poželeti Veljkove iskopine: njeno veličanstvo školjka “panonka”, nalik na ostrigu, iskopina od opala sa rozetom na površini i rezovima nalik klinastom pismu, dve majušne školjke sa otvorima, prikladne za minđuše, parčići keramike ko zna kad polupanog ćupa. Svi ovi predmeti izronjeni u vreme niskog vodostaja Dunava iz debelog mulja podno Ribnjaka nemaju oštre ivice, zaobljeni su i glatki kao baršun, što ukazuje na njihovu drevnost. 

Veliku tajnu nameće panonska ostriga. Na njoj je duboki zarez, Veljko je odmerio čak 72 milimetra, koji je u tvrdoći njenoj mogao da načini laser samo, a otkuda on u drevna, prastara vremena? Motiv za SF-priču, ili otrežnjenje, uz naučnu hipotezu da je ovome kumovao neki praistorijski predator?

- Čovek se u minulom veku vinuo u kosmos, ali su mnoge tajne naše planete ostale neodgonetnute, pripoveda Milković. Moja dečačka zaokupljenost misterijama Petrovaradinske tvrđave i njenog podzemlja, koju sam odbolovao kao i većina junoša iz njenog komšiluka, vodila me je i do okoline obale čudnovate Petrovaradinske stene podno Ribnjaka, gde sam u vreme niskog vodostaja bio obradovan čudesnim otkrićem. Uz ove iskopine, iz mulja kod starog mosta Franca Jozefa pronašao sam čudne gromade crvenog i zelenog kamena. Ne moraju one biti samo tragovi nekakve stare austrougarske luke koja je postojala kadgod uz vojno utvrđenje. Dunav voli da se igra i nema tok kakav mi znamo. Može on teći i levo i desno, pa da bude pod vodom ono što je bilo na obali. 
Godine 1827, usled visokog vodostaja Dunava, potonulo je dunavsko ostrvo nizvodno od nekadašnjeg Žeželjevog mosta, a sa njim i tvrđavica Inzelšanc. Postoji ona i sad podno Dunava. NJeni bedemi mogu se videti samo u vreme niskog vodostaja. Videli su ih i ronioci koji su krajem pedesetih godina prošlog veka počeli da udaraju temelje Žeželjovog mosta. Ako je Inzelšanc pod Dunavom, kad se već istorijom poigravamo, što ne bi bilo iznenađenja i podno petrovaradinske strane drevnog grada praistorijske vokacije? Uz obale Dunava izrasli su i Vinča i Lepenski vir. Traga praistorije moglo bi biti i ovde i tu, jer je priroda bila blagodarna.

Misterije i legende lavirinta podzemlja Petrovaradinske tvrđave, vagao je sa ozbiljnim istorijskim i naučnim činjenicama, te objavio knjigu “Petrovaradin kroz legendu i stvarnost”, Veljko Milković nam otkriva da je najveći izum čovečanstva praistorijska oštrica, koja je izbavila homo-sapiensa od sudbine dinosaurusa i mamuta. Zahvaljujući oštrici u kamenu, koja je bila nož ili sekira, taj naš drevni predak, uspeo je da preživi sve zamke ledenog doba i nadmudri prirodnu kataklizmu. Lucidnost ovog nema cenu, a pođemo li njemu pod kožu, ili pod vodu, što kažu i starozavetni spisi, ali i golicave priče Žila Verna koje nisu samo za pubertetlije i tinejdžere, možda nam se pridene nešto čime ćemo dočekati uz muljevitu prošlost istu takvu budućnost?

Veljko je o ovome pročao pre blizu 20 godina, a onda je njegovu tezu potvrdio i tim naučnika sa Geološkog instituta u Bukureštu koji je izneo tezu da se Atlantida u davnoj prošlosti nalazila napodručju Deliblatske peščare!

Ovo je prevod rumunskih geologa koji prenosimo u celosti:

Hipoteza o Atlantidi

Kasna kvartarna paleogografija Panonskog Basena kao kljuc za lociranje Atlantide u sredisnjoj dunavskoj depresiji 

Mircea Ţicleanu, Paul Constantin, Radu Nicolescu 

Pokušaji da se identifikuje oblast koja bi mogla bez sumnje odgovarati mitskoj zemlji Atlantide do sada nisu dali uspeha, posto se nisu oslanjali na paleogografsku realnost koja je veoma vazna za daleku prošlost Starog Sveta. Ovi pokušaji povezani su sa dugim zadržavanjem u onome što je sada središnja dunavska depresija, te se stoga nalazi unutar Panonskog Basena, endoreickog regiona u kojem je opstala ogromna jezerska (lakustrijska) oblast: Panonsko More.Ova oblast je jasno odvojena od susednih basena Centralnog Paratetisa pre otrpilke 7 miliona godina i održala se do praistorijskih vremena , kao unutrašnji deo mora koji je mahom karakterisalo prisustvo arhipelaga u zapadnom delu ove oblasti. Tek nakon oblikovanja Klisure Gvozdenih Kapija, koje se verovatno odigralo tokom nekog od kataklizmičkih događaja koji su oblikovali citavu Evropu, slika starog jezera značajno se izmenila. U jugo - istočnom delu Panonskog Basena  jezero se održalo dugo vremena. Napajale su ga uglavnom 4 glavne reke srednje dunavske depresije. 

Poslednja masivna kataklizma koja je snašla ovu rajsku oblast koju su nastanjivali ljudi, pre oko 11.600 godina, bila je posledica meteorske kiše koja je pogodila Teru, a ovaj događaj je detaljno opisan u biblijskom tekstu (Apokalipsa po Jovanu) Ovaj događaj koncentrisan je iznad zapadne oblasti Atlantskog okeana odakle su se izdigle ogromne mase vode koja je isparavala i počela da se kreće ka istoku, što je izazvalo Veliku Poplavu (ili Biblijski Potop) koji se može bolje razumeti samo u vezi sa paleogografijom panonske oblasti.  Ista katastrofa dovela je do poslednje paleogografske slike Panonskog Basena, zaostatak jezera čije su se obale održavale dugo vremena na otprilike 100 metara nadmorske visine, i postojao tokom ranog holocena. (Ticleanu i ostali, 2006. 18. kongres Karpatsko - balkanske geoloske asocijacije, Beograd)].

Postavljanje Atlantide u Panonsku oblast moglo bi lako rešiti probleme koji se tiču lokacije , što je do sada bilo veoma teško, a moglo bi veoma lako odgovoriti na brojne kriterijume postavljene kao reference za realističnu potragu za ovom fascinantnom mitskom zemljom. Stoga, Zapadno panonski arhipelag učinio je mogućim pronalaženje ostrva koje bi se moglo dovesti u vezu sa glavnim gradom Atlantide. Panonsko More odgovaralo bi plovnim Atlantskim morem, koje se nalazilo "iza" "Herkulovih Stubova", što se jedino može odnositi na oblast klisure Gvozdene kapije, kao što neki antički autori (npr. Pindar) ili savremeni (npr. Densusianu),tvrde, uz mnoštvo mitova i toponima koji su povezani sa mitskim herojem Heraklom.   Iznenadni nestanak Panonskog mora može objasniti pojavu izvesnog finog, nepovezanog sedimenta (blata), koji je neko vreme izolovao izdvojena ostrva Panonskog mora.Momenat kada je Atlantida "potonula" može se poklopiti sa meteorskom kišom koja se datira oko 9.541 godine p.n.e (datum mnogo blizi od onoga koji spominje Platon) . Civilizacija Atlantide (koja je pored arhipelaga uključivala i obale Panonskog mora, pa je ukupna površina gotovo jednaka onoj koju navodi Platon) razvijala se u blagoj klimi, koja je bila pod uticajem pozicije Atlantide povezane sa ogromnim masama vode i prisustvom izvesnih bitnih hidrotermalnih resursa, i danas poznatih unutar Panonskog basena (danas se tu može naći najveće termalno jezero na svetu - jezero  Héviz , i oko 1500 termalnih izvora. Civilizacija je bila zasnovana na prisustvu važnih prirodnih resursa (šume, so, zlato, srebro, bakar itd) koji su i sada poznati u Karpatima, koji se granice sa Panonskim Basenom na severu i istoku. 

Ovo glediste moglo bi efikasno rešiti ne samo problem lociranja Atlantide, već i vezu sa stvarnim geografskim oblastima izvesnih mitskih paleogografskim podacima za koje do sada nije pronađeno održivo rešenje, a koji uključujuu jezera Tot i Ha (egipatski mitovi) Ginunga Gap, Audhumbla, Ygdrasil (Igdrasil) i Asgard (skandinavski mitovi), Kronusovo more (koje je postalo "Mrtvo More" ) i Okeanos (grcki mit), Zemlja Života i Voda Smrti (sumerski mitovi), Zemlje Havile, Zemlje Kusa i Asirija ( spominju se u Bibliji), Zemlje Alibe (Homer) i Siriat (Egipcani) . Mitska zemlja  Vanenhajm (Zemlja Vana), čije ime je sačuvano u originalnom imenu "Panonia" mogu se izdvojiti od svih navedenih. Ovu taćčku gledišta naša grupa podrzava od  1991  (Ticleanu i ostali, 12. Međunarodni Kongres praistorijskih i protoistorijskih nauka, Bratislava) ].

Nestanak Panonskog Jezera ("Atlantskog Mora") i Ostrva Atlantide koji je sledio nakon nekoliko uzastopnih katastrofa: poplava, zemljotresa, cunamija itd mogao bi nas dovesti do glavnih materijalnih ostataka civilizacije Atlantide koje Platon opisuje i koje mnogi koji sebe smatraju  Atlantidologistima ubrajaju u veoma bitne kriterijume kada je reč o potrazi za Atlantidom.
Populacija preostala nakon takvih događaja sačuvala je u sećanju ove događaje kroz mitove o biblijskom Potopu i u onima o nestanku Atlantide. Kasnije su se ti mitovi sirili kroz ostatak populacije koji se raširio po ovim oblastima. Uz to, stari stanovnici panonskog područja "izvozili" su sopstvene toponime ove prastare oblasti u brojne regione koje su nastanjivali nakon migracije koja je usledila posle katastrofa. Odnosi između Atlantiđana i Starih Grka lako se mogu objasniti kroz vezu sa panonskom oblasti putem sadašnjih toponima koji imaju grčki mitski prizvuk u oblasti koja se nalazi severo - zapadno od Apuseni (Zapadnih) Planina.

Mora se spomenuti "trend" da se nađe rešenje za problem Atlantide u skladu sa informacijama, koje su nepravedno smatrane zastarelim, a koje nam nude Platonovi zapisi, u terminima u kojima su izuzetno vredni podaci obuhvaćeni u delima drugih antičkih autora među kojima se ističe  Diodorus Siculus i njegova “Biblioteka Historika” ("Istorijska biblioteka"), u kojoj se mahom bavio tradicijom Amazonki. 

Ne treba zanemariti činjenicu da su se blizu ove oblasti nalazili neki svetski priznati prioriteti: "Mezolitski Raj" (Lepenski Vir - 9.000 godine p.n.e), najstariji poznati svetski zapis (Vinča, Tartarija - oko 7.500 godina p.n.e), najstariji keramički cevovod za pitku vodu (unutar oblasti starog glavnog grada Dakije iz  Sarmizegetusa Regia, u Juznim Karpatima - oko 7.000 godine p.n.e.). Ut to, moramo spomenuti i dačansko svetilište prisutno od  Sarmizegetusa, dokaz veoma razvijene civilizacije, smeštene unutar centralne oblasti koja je već poznata kao "Stara Evropa".
Rezime rada predstavljen je na Drugoj Međunarodnoj Konferenciji "Hipoteza o Atlantidi: Potraga za Izgubljenom Zemljom",  održanoj 10 - 11 novembra 2008 u Atini, Grčka ( 10. novembra 2008, konferencija br.2 )

Srpski istraživač tvrdi da je otkrio Troju pored Beograda a više o tome saznajte OVDE.

Izvor: Pravda

Bonus video

 

Istina o Majskom prevratu i Crnoj ruci - Istorija Srba

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Troja kod Beograda – dokumentarni film.

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube