"Ovo je samo teza, za sada ne više od toga. Albanija bi mogla da postane centralna zemlja za privremeno prihvatanje izbeglica. Predsednik Saveta EU Donald Tusk i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, prvi su predstavili ideju o formiranju centara za potražioce azila u Evropi, ali izvan EU", piše u tekstu DV pod naslovom "Albanija spasava Angelu Merkel?"
Kakve veze Albanija ima sa izbeglicama?
U razgovoru za DV na albanskom portparol austrijske vlade Peter Launski-Tifental potvrdio je da se trenutno i sa Albanijom razgovara o formiranju takvog centra. Endri Fuga, direktor za komunikacije i savetnik albanskog premijera, kaže međutim za DW da nema nikakvog zahteva niti diskusije o tom pitanju. Opozicija u Albaniji to vidi drugačije. Ona čak optužuje vladu da izbegličkim centrima kupuje brže pristupanje EU.
DW ocenjuje da se Balkanska ruta koja ide preko Albanije i dalje koristi. Izbeglice dolaze uglavnom preko Sredozemnog mora, ali Italija, Malta ili Grčka više ne žele da ih prihvataju u velikom broju. A Evropska unija i Nemačka žele da se otarase onih kojima nije odobren azil. Postavlja se pitanje "kakve to ima veze sa Albanijom?"
Navodi se da mala balkanska država leži duž izbegličke rute i na Sredozemnom moru, odakle dolazi većina izbeglica koje u Evropu kreću brodovima. Luka Drač ima dovoljno kapaciteta da primi veće kontigente izbeglica. Brodovi sa izbeglicama koje bi pratili brodovi Fronteksa, mogli bi da pristanu u Draču, a izbeglice bi potom bile registrovane na albanskom tlu. Ako se ispostavi da nemaju pravo na azil, bili bi direktno vraćeni u svoje zemlje, a potencijalni azilanti mogli bi da budu distribuirani u EU.
DV navodi da je posebno atraktivno za zemlje EU to što Albanija nije deo Unije. U njoj ne važe propisi EU, kao što su Šengenski sporazum ili Dablinski ugovor. Međutim, Albanija je članica NATO i stoga je usidrena u bezbednosnom savezu zapadnih država. U Albaniji trenutno nastaje anti-teroristički centar Alijanse. Pored toga, na severu Albanije nalaze se visoke planine, što znači dodatnu, prirodnu sigurnost granica.
Navodi se da Albanija ima puno iskustva u zbrinjavanju izbeglica pošto je 1998. 1999. primila i do milion osoba sa Kosova.
"Albansko rešenje"
Navodi se da bi mogući "albanski dil" imao ogroman značaj za opuštanje u sporu unutar Nemačke: Albanija bi bila "humano" rešenje. I bezbednosni zahtevi Zehofera bili bi ispunjeni: kontrolisani postupci za proveru izbeglica pod nadzorom EU, ali izvan EU. Horst Zehofer bi mogao da bude zadovoljan i to da proda kao uspeh tokom predstojeće izborne kampanje u bavarskoj. Kriza savezne nemačke vlade faktički bi bila okončana.
DV navodi da bi "Albansko rešenje" moglo da bude korisno i za Albaniju: socijalistička vlada u Tirani pod pritiskom je konzervativnih krugova u Nemačkoj, posebno CDU. Preporuka za samit EU o otvaranju pregovora o pridruživanju sa Albanijom dovedena je u pitanje zbog stvari koje se tiču pravne države. Albanija bi tu mogla da profitira od sporazuma o izbeglicama, jer bi zemlje EU sigurno veoma rado da se zahvale Tirani za takvo rešenje migracione krize.
U tekstu se zaključuje se da bi, sve u svemu, to bilo solomonsko rešenje u duhu balkanske poslovice: "I vuk sit i ovce na broju", pošto bi ono bilo prihvatljivo za sve: za Evropsku uniju, za Albaniju, ali i za Angelu Merkel i Horsta Zehofera.
O ideji “Velike Albanije” čitajte u našem autorskom tekstu OVDE.
Izvor: Dojče vele/Vesti onlajn
