Piše: Vladimir Kršljanin
To shvatanje i te izjave su zato i spasonosni.
Obe izjave su date usmeno, «iz glave», bez čitanja i dobro ih je saslušati. Radi podvlačenja njihovih najznačajnijih momenata, dozvolićemo sebi slobodu da ih ovde citiramo u kondenzovanom obliku.
Patrijarh Moskovski i Cele Rusije Kiril je u propovedi na liturgiji povodom stogodišnjice streljanja Carske porodice, pred sto hiljada ljudi, u Jekaterinburgu 16/17. jula 2018. rekao:
Iza ovog strašnog zločina je nešto stajalo, postoji kolektivna krivica celog naroda, zaokret u istorijskom životu Svete Rusije koji je doveo narod u teški i strašni ćorsokak. U toku najmanje 200 godina, koje su prethodile toj tragediji, odvijale su se promene u svesti ljudi koje su mnoge dovele do bogootstupništva. Inteligencija i aristokratija, pa čak i deo klira, počeli su da prihvataju tuđe misli, tuđe ideale, tuđi pogled na svet, koji se formirao pod uticajem filosofskih i političkih teorija koje nemaju ništa zajedničko sa hrišćanstvom.
Da li je moguće izgraditi srećan život posredstvom zločina, krvi, nasilja i rušenja svetinja? Istorija jasno svedoči: nije moguće!
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je na savetovanju sa ambasadorima i stalnim predstavnicima Rusije pri međunarodnim organizacijama, koje se održava jednom u dve godine, 19. jula 2018, samo tri dana posle susreta sa Donaldom Trampom u Helsinkiju, rekao:
U SAD postoje snage koje su spremne da na žrtvu svojim ambicijama prinesu: rusko-američke odnose, interese američkog biznisa i američkih radnika, interese svojih saveznika i samu bezbednost SAD.
Postojanje tih snaga se ne uklapa u našu političku filosofiju. Nas su učili da ljudima koji rade za državu, moraju uvek iznad svega biti interesi države i društva. Ali u SAD postoje oni kojima su svoji interesi iznad opštenacionalnih. Ti ljudi su moćni i nameću milionima svojih sugrađana stvari suprotne normalnoj logici istorije.
To moramo imati u vidu u našem praktičnom radu.
Iz ovih kratkih izjava možemo pročitati mnogo. Ovde ćemo navesti nekoliko zaključaka, koji nam se čine nezaobilaznim.
Predsednik Putin i Patrijarh Kiril slično razmišljaju. Dakle, u Rusiji postoji simfonija svetovne i crkvene vlasti.
Revolucionarni teror, careubistvo i bratoubilaštvo koji su zapretili postojanju Rusije i koje je ona sa ogromnom mukom i mnogobrojnim žrtvama prevazišla, došli su sa Zapada. Ali ne u momentu, već kao vrhunac procesa koji je trajao dva veka. Sva duhovna ugledanja na Zapad, od vremena Petra Velikog, bila su pogubna. I zbog toga što duhovnu sabornost zamenjuju besomučnom raspolućenošću. Politički Zapad je vladao nad ljudima i narodima sukobljavajući ih među sobom. I između nacija i unutar nacija.
Baš u razgovoru sa najstručnijima za spoljnu politiku, predsednik Putin ukazuje da u praksi nije sasvim tačno da su države subjekti međunarodnih odnosa i međunarodnog prava, već da među njima postoji i uljez – neke snage, odnosno neki ljudi, najviše u SAD, koji uticajem daleko nadmašuju većinu država. Dakle zla suština političkog Zapada je personalizovana. Putin ovom izjavom žigoše i kriminalizuje svetsku zakulisu, osuđujući je na poraz istom metodom kojom je iz istorije proteran nacifašizam. Čak i žešće i nepopustljivije – jer ovde se radi o definitivnim krivcima: protivnicima Boga, čovečanstva i ljudske istorije.
Neki sa Zapada i dalje, iako su otkriveni, pokušavaju da vladaju pomoću zločina, krvi, nasilja i rušenja svetinja. To smo mi Srbi najbolje iskusili. I imaćemo to u vidu u našem praktičnom radu.
O novom napadu na bazu Hmejmim čitajte OVDE.
