Tamošnja opozicija smatra da predsednik Hašim Tači nema autoritet da vodi dijalog dok, sa druge strane, civilno društvo smatra da opozicija treba da bude deo pregovora kako ne bi bili postignuti, kako navode, dogovori štetni po Kosovo.
O poslednjoj fazi pregovora između Prištine i Beograda na kosovskoj političkoj sceni ne postoji konsenzus. Jeta Krasnići iz Demokratskog instituta Kosova smatra da je neophodno obezbediti sveobuhvatno predstavljanje političkih faktora u poslednjoj fazi pregovora, dok se opozicija ne slaže da glavni pregovarač bude predsednik Hašim Tači.
“Smatram da je veoma važno da se opozicija uključi u dijalog od samog početka, uzimajući u obzir da je ovo značajan proces za Kosovo. Na kraju dijaloga bi trebalo da se postigne međunarodni dogovor koji treba da se ratifikuje u Skupštini Kosova, a za to je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Znamo da aktuelna vlada nema ove glasove kako bi bez opozicije izglasala dogovor, tako da je veoma važno se postigne konsenzus”, istakla je Krasnići.
Iz opozicije kažu da ne žele da idu u Brisel kako na sebe ne bi preuzeli odgovornost za dogovor.
A, kao jedan od modaliteta za konačni dogovor u poslednje vreme se sve više pominje podela ili autonomija za sever Kosova.
O bolnom kompromisu u nekoliko navrata je do sada govorio presednik Kosova Hašim Tači ne precizirajuci koji bi to kompromis bio.
Mediji u Prištini ocenjuju da Tači priprema teren za pregovore o podeli Kosova, dok takvu mogućnost ne isključuje ni politički analitičar Adrijan Čolaku.
“Bolan kompromis bi svakako mogla da bude jedna od tri opcije koje se pominju – podela, razmena teritorija ili autonomija za sever Kosova. Iako nam niko javno ne govori o tim rizicima, razlog zašto je došlo do toga da se eventualno pregovara o tim opcijama je nesposobnost naših institucija da uspostave vlast i kontrolu nad tim delom Kosova. Vidimo da punu kontrolu nad severom ima Srbija”, ocenio je Čolaku.
Predstavnici opozicije su najavili proteste ukoliko se bude pregovaralo o podeli ili razmeni teritorija.
Opozicija takođe sve više upućuje signale o pokretanju inicijative za izglasavanje nepoverenja vladi. Sa 61 poslanikom koje opozicone stranke imaju u parlamentu one mogu računati na uspešno okončanje ove inicijative, ukoliko se opredele za nju.
Izvor: N1
