Najnovije

Zapad gradi baze, adut Rusa atomsko naoružanje

Zašto se Rusi ekonomičnije od Amerikanaca odnose prema otvaranju vojnih ekspozitura po svetu. SAD imaju oko 700 vojnih objekata po svetu, Rusija samo 21. Moskva: Oružje bitnije od rasporeda snaga.

Parada Pobede Moskva (Foto: kremlin.ru)

Ako bi Rusija napala Poljsku i tri bivše sovjetske republike, a sada samostalne države na Baltiku, američka vojska ne bi mogla da zaustavi taj prodor. Do tog zaključka došli su u Pentagonu posle simulacije vojnog sukoba Rusije i zemalja Evropske unije.

List “Vašington post” tvrdi da nisu optimistički rezultati vežbi koje su sproveli Amerikanci. Razlog što Pentagon ne može brže da prebaci svoje snage su uski putevi u zemljama na Baltiku, i slabi mostovi koji ne mogu da izdrže težinu američkih tenkova.

U Vašingtonu su posebno nezadovoljni ponašanjem evropske birokratije, koja može da zaustavi vojni transport, kako drumom, tako i železnički. Kao primer, u Pentagonu navode da su 2017. Amerikanci čak četiri meseca muku mučili da im činovnici dozvole da posle vežbi u Gruziji vrate svoja oklopna vozila u Nemačku, gde su inače locirana.

Za razliku od evropskih starosedelaca u NATO, koji ne žure da povećaju svoje vojne budžete, na čemu insistira predsednik Tramp, Poljaci su spremni da ugoste Amerikance i da na svojoj teritoriji naprave veliku vojnu bazu. Oni su spremni i da plate oko dve milijarde dolara, da se za američke vojnike napravi ne samo infrastruktura, već i obezbede uslovi za njihove porodice - stanove, bolnice, škole, sportske dvorane...

Želju da ima na svojoj teritoriji jednu američku diviziju, poljski vojni vrh objašnjava time da bi to uticalo na smanjenje opasnosti od “ruske agresije prema Zapadnoj Evropi”.

Tekstove o “ruskoj opasnosti”, kao i izjave rukovodilaca zemalja NATO, u ruskom ministarstvu odbrane ne komentarišu. O tome mogu da prozbore samo penzionisani generali i vojni analitičari. Tako, bivši načelnik Glavne operativne uprave pri Generalštabu Rusije, general-lajtnant Nikolaj Mojsejev kaže da kad bi zaratili NATO i Rusija, odmah bi poletele rakete i nikakvi mostovi ne bi bili potrebni. A što se tiče transporta, u vreme rata se nikakvi papiri od birokrata ne traže, već vojska sve preuzima u svoje ruke.

- Bez obzira na sve razlike i protivurečnosti između Zapada i Rusije, razloga za rat sada nema i zato su sve spekulacije oko “ruske opasnosti” gubljenje vremena - kategoričan je general Mojsejev.

Svakako je zanimljivo da je protiv pravljenja američke baze u Poljskoj i general Ben Hodžes, bivši komandant kopnenih snaga SAD u Evropi. On kaže da bi američka baza u Evropi narušila jedinstvo u NATO i još više otežala i onako komplikovane odnose sa Rusijom. Poljake su podržali samo rukovodioci zemalja na Baltiku.

Rukovodstvu u Varšavi je stigla i direktna poruka iz Vašingtona, da se uopšte ne razmatra pitanje otvaranja stalne baze njihove vojske u Poljskoj. I generalni sekretar NATO Jans Stoltenberg kazao je da se na “istočnom krilu” već nalaze rotacione jedinice, među kojima i američke, i nema razloga za povećanje broja vojnika.

Broj američkih vojnih baza je neuporedivo veći od ruskih. Posle raspada SSSR, novo rukovodstvo Rusije je redukovalo broj baza, pre svega zbog besparice, ali i verovanja da one neće biti potrebne, jer su Jeljcin i njegovi najbliži saradnici zaista verovali da će uspostaviti takve odnose sa Amerikom da će one biti pravi anahronizam i nepotrebno trošenje novca.

Trenutno, Rusija ima 21 vojni objekt izvan svojih granica. Najveće su one u Jermeniji i Tadžikistanu, koje imaju zadatak da pomognu tamošnjim graničarima da štite državnu među i ne dozvole prodor muslimanskih ekstremista iz Avganistana, ali i da se spreči tranzit narkotika.

Rusi imaju i tri vojna aerodroma u inostranstvu: u Kirgiziji, Jermeniji i Siriji. Koriste i poligone u Kazahstanu i Belorusiji. Od morskih luka koriste po jednu u Siriji i Vijetnamu.

Na drugoj strani, Amerikanci imaju više od 700 vojnih baza po celom svetu. Od toga je, po njihovoj kategorizaciji, 13 velikih i 19 srednjih. Što se tiče ostalih, u tu brojku su uračunata i razna vojna skladišta u inostranstvu. Od značajnijih baza su one u Nemačkoj i Japanu, gde imaju više od 3.000 vojnika.

Da se nije lako otarasiti američkih vojnih baza i prisustva u širem smislu reči, mogao bi da objasni turski predsednik Erdogan. U poprilično zahlađenim odnosima Ankare i Vašingtona, Erdogan je, verovatno, pomišljao da se oslobodi Amerikanaca, ali je to vraški teško.

Zahvaljujući svojoj atomskoj moći, Rusija nije inferiorna u odnosu na Sjedinjene Američke Države zbog toga što ima samo 21 bazu u inostranstvu. U Moskvi su mnogo puta govorili da njima nikada i nije bio cilj da budu “svetski policajac”.

Rusija novac iz vojnog budžeta ulaže u savremena oružja koja joj omogućavaju da održava atomski balans snaga, a to je dovoljno da nikome ne pada na pamet da nasrne na najveću slovensku zemlju i njene najbliže saveznike, pre svega Belorusiju i Kazahstan.

Strah od samita Putina i Trampa

Bez obzira na to što je nedavno šef Pentagona DŽejms Metis rekao da će SAD u punoj meri biti angažovane u NATO, u zaštiti od opasnosti od Islamske države, ali i od Rusije, jedan broj članica tog vojnog bloka, na čelu sa Velikom Britanijom, uplašio se samita u Helsinkiju Trampa i Putina 16. jula. Strahuju da se dvojica lidera ne dogovore da prestanu manevri oko ruskih najzapadnijih granica.

Iz Severne Koreje uputili žestoku prozivku Amerikancima, više o tome OVDE.

Izvor: Novosti

Bonus video

 

Francuska izgubila kontrolu nad 800 naselja na svojoj teritoriji, čak i nad delovima Pariza – Dušan Gujaničić

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Putin o strateškom kompleksu Avangard

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube