Piše: Miodrag Zarković, autor emisije “Da vas čujem” na Helm Kastu
Još jednom: predlog zakona. Ne zakon, ne referendum, nego - predlog zakona o referendumu. To je pitanje sa kojeg Vučićevi režimski mediji odvlače pažnju, tako što je usmeravaju ka krajnje nebitnom Mladićevom muralu. Razlog odvlačenja pažnje je taj što režim sprema promenu Ustava, koja će mu omogućiti konačnu veleizdaju Kosmeta.
To kažu mudri poznavaoci medijskih prilika, ali i Vučićevih skrivenih namera, koje im nikada ne promiču, jer oni - poznavaoci - nikad ne greše, a ko sumnja u njih, taj mora da je udbaš.
E sad, Vučić nije skretao pažnju javnosti sa Briselskog sporazuma. Ugovarao ga je, sprovodio, potvrđivao i dopunjavao, sve pred našim očima, u udarnim vestima ”Dnevnika”. Štaviše, proglašavao ga je za veliku pobedu. Marko Đurić je čak bio utvrdio i rezultat od 5:0. Pažnja nije skretana ni sa prošlogodišnjeg Vašingtonskog sporazuma, pa ni sa sramotnog načina na koji je isti potpisan. Da li se pažnja javnosti skretala kada je postavljana granica prema KiM? Kada su van zakona stavljene srpske registarske tablice? Kada su Srbi sa severa puškama i ucenama terani da glasaju na šiptarskim izborima?
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 9, 2021
Nije. Ni u jednoj od nabrojanih prilika Vučićev režim nije se ni trudio da skreće pažnju, nego je nezapamćenu veleizdaju sprovodio bez ikakvog prikrivanja. I bez skoro ikakvog otpora.
Ali je režimu zato sada, da bi vlada progurala predlog zakona o referendumu, bilo neophodno da zaluđuje javnost izvesnim NVO babama i nekim muralom nekog tamo Ratka Mladića.
Kažu oni, koji nikad ne greše.
To onda znači da bi, da nije bilo zamajavanja sa Mladićevim muralom, Srbija danas bila na nogama! Da joj nije skrenuo pažnju, srpska javnost bi koliko danas već jurišala na Predsedništvo i odande isterivala odvlačitelja pažnje. Jer takvi smo, mi ovovekovni Srbi: ne dopuštamo da se iko poigrava sa našom državom i našim nacionalnim interesima, nad čijom odbranom neprestano bdimo.
Osim kad nam neko odvuče pažnju.
Biće da smo samo zato i dozvolili da nam na grbaču svojevremeno zasedne Boris Tadić, čiji je režim uspostavio običaj stavljanja svih državnih poluga u svrhu veleizdaje. Mora da nam je i tada neko ”skrenuo pažnju”. Isto kao i kada je Tadićev režim zamenjen jednako pogubnim, ako ne i štetnijim, Vučićevim. Da nam tada nisu skrenuli pažnju, ne bi nikada ovom zemljom vladali podlaci poput Tadića i Vučića, već bismo na rukovodeće položaje glasali isključivo odgovorne i požrtvovane kadrove.
Nikako, inače, da stvorimo takve kadrove. Ne zna se da li su nacionalnim interesima manje posvećeni oni okupljeni oko vlasti, ili oni podeljeni u nekoliko opozicionih kolona. Prosto se ne zna da li ”evropski put” i ”strane investicije” veću podršku imaju u skupštinskim klupama ili na antirežimskim tribinama. Ali oni su takvi zato što je, kad su pravljeni kalupi za političare, nama - skretana pažnja!
Šta bi drugo moglo da bude!
Pažnju nam, dabome, odvlače mediji. Svi lažljivi, ne zna se ko je gori. Nema na srpskom novinarskom nebu ijednog glasila koje drži do nacionalnog dostojanstva. Ali naravno da za takvo stanje nismo mi krivi. Stvorili bismo mi takav medij. Pogledajte samo koliko smo para potrošili na stranke, pokrete, inicijative... Pa naravno da smo mogli da napravimo i jedan rodoljubiv medij. Ali nismo, jer nam je, jašta, skretana pažnja!
Dakle: vlast nam je veleizdajnička; opozicija nam je veleizdajnička; privredna elita nam je sastavljena od samih prodanih duša; društvenu elitu mahom čine ljudi koji preziru našu naciju; režimska glasila po vasceli dan duvaju u tikvu veleizdajničkom režimu; antirežimska glasila po vasceli dan sprovode agendu spoljnih neprijatelja... i svi se oni plaše da ne obratimo pažnju na njih, pa nam istu radije odvlače. Nekim muralom nekog Mladića koji je stvorio tamo neku Republiku Srpsku.
I dobro, razumljivo je što nama odvlače pažnju. Plaše nas se. Šta drugo da rade! Ali zbog čega onda odvlače pažnju britanskim parlamentarcima? Eno, konzervativna poslanica Ališa Kerns je celu prekjučerašnju kolumnu u londonskom ”Tajmsu” posvetila Bosni, zalažući se za diplomatsku ofanzivu praćenu, pazite sada, povećanjem broja stranih vojnika, tzv. mirotvoraca. Glupača! Ne shvata da je nasela na operaciju odvlačenja pažnje, čija meta čak i nije bila ona, tako nebitna i beznačajna, nego mi, od čije neskrenute pažnje drhti celokupni Novi svetski poredak.
Šta je sa Rusima i Kinezima? Da li su počeli da se drogiraju? Ne priznaju, mož’ misliti, Kristijana Šmita za visokog predstavnika. Alo, baćuške! Juhu, putnici svile! Kakav Šmit, kakvi bakrači. Manite se nebitnih tema. Obratite pažnju na jedino važno pitanje u ovom trenutku, a to je predlog vladinog zakona o referendumu. Morate vi, jer je nama skrenuta pažnja. Vama nije, pa vam je lako. Ako li nećete, e to je onda pouzdan znak da ste i vi u stvari na strani naših dušmana. Svi ste vi udbaši. Cela Rusija i još celija Kina. Iako nam je Mladićevim muralom skrenuta pažnja, ipak smo vas provalili. Zbogom, lažni saveznici, a zna se da su lažni saveznici uvek gori od otvorenog neprijatelja... zbogom, kažemo! Ne trebate nam više. Sami ćemo da pobedimo naše krvnike!
Odnosno, pobedili bismo ih, samo da nisu uspeli da proguraju ovaj predlog zakona o referendumu. Ali sada je sve gotovo. Taj zakon će sve da preokrene.
Jer do sada, po starom zakonu, dovoljno je bilo da ne izađemo na glasanje pa da referendum propadne. Kao što su, jel’te, propali i prošlogodišnji izbori, na koje nije izašla ni polovina birača, pa zato sada ovom Srbijom i ne vlada niko, barem ne u naše ime, jer smo im mi svima uskratili to pravo pa neka vide sada šta-će-kud-će bez naše neprocenjive saglasnosti.
Po starom zakonu o referendumu, koji je propisivao minimalnu izlaznost od 50 odsto, mogli smo da nastavimo da pobeđujemo tako što ne radimo ništa. Ali zato sada, kad promene zakon, sada... uh, to je teško i izgovoriti... sada ćemo morati... ima li te gospode... sada ćemo biti prinuđeni da, ako želimo da oborimo referendumsko pitanje, izađemo na glasanje i izjasnimo se protiv!
Golgota!
Hoćemo li ikada imati mira? Zašto uvek našem pokolenju zapadnu takvi najteži zadaci? Lako je bilo onima koji su se povlačili preko Albanije. Video bi ih da je od njih neko tražio da - glasaju! Karađorđe? Srećković. Imao naklonost sudbine koliko je težak. Sekao Turke sabljom, jaka stvar! Nas će bre da pitaju da glasamo dok nam odvlače pažnju!
Ali! Međutim! Trenutak! Ne lezi vraže! Postoji rešenje i za ovu zamku koju nam pripremaju. Zove se ivermektin.
Ni sa čega se u poslednje vreme nije toliko skretala pažnja kao sa ivermektina. Mesecima unazad, svakog dana obrati nam se neko da nas laže kako su to ”konjske tablete” i ”lekovi za goveda”. Neprestano nam pred očima paradiraju vajni stručnjaci, pokušavajući da nas odvrate od ovog leka, koji je, inače, 2015. čak nagrađen i Nobelovom nagradom, i to baš za korist koju je doneo ljudima.
I nisu uspeli da nas odvrate. Prosečnog Srbina, naročito korisnika društvenih mreža, možete u pola noći da probudite, a on će vam izdiktirati sastav, indikacije i preporučene doze ivermektina. To ako je protiv prisilnog vakcnisanja. Ako je za, onda u bilo koje doba dana može da vam napamet izrecituje najnovije pokazatelje kovid smrtnosti u zemljama sa visokim procentom pelcovanih, uporedi ih sa najnovijim podacima o smrtnosti u državama gde je masovno pelcovanje podbacilo, i onda izvede nepobitan zaključak da bi najbolje bilo pobiti nevakcinisane - a onda im ipak, za svaki slučaj, vakcinisati leševe, jer virus je neprijatelj, a neprijatelj ne miruje.
Kada je međutim reč o KiM, ti isti ljudi nemaju pojma da je još Ustav, donet 2006. godine, odbacio natpolovičnu izlaznost kao uslov za izmenu ključnih ustavnih odredbi. Još tada su otvorena vrata lakšoj promeni najvišeg zakonskog akta u državi. A promene kao promene, mogu da budu na korist, ali isto tako mogu da budu i na štetu.
Tim istim ljudima ne pada na pamet da se udubljuju u naglo rastuće napetosti u BiH, gde Bajdenova administracija uveliko pokušava da potpali novi rat. To više niko i ne krije. Na Zapadu se, kako je napred rečeno, već stiglo do predloga da se u BiH šalju nove, pojačane vojne snage NATO zemalja, a u srpskoj javnosti to niko nije ni primetio.
Ali zato o vakcinama, ivermektinu i singapurskom receptu borbe protiv kovida, za prosečnog Srbina nema tajni!
Neko zlonameran će reći da je razlika u tome što Kosovo i Metohija, isto kao i Ratko Mladić, zapravo ne zanimaju nikoga - izuzev fašiste Đorđoa Žujovića, koji je jutros ipak oskrnavio Mladićev mural, valjda zato što je režimu/ambasadama/Novom svetskom poretku i danas bila potrebna distrakcija?! Dok lično zdravlje, nasuprot tome, naravno pobuđuje neposredno zanimanje svakoga. Pa zato savremeni Srbi, isti oni koji bivaju zavedeni i uspavani kada je reč o nacionalnim pitanjima, itekako ostaju budni i oprezni kada je reč o njihovom ličnom opstanku kakvim ga oni prepoznaju.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 9, 2021
Taj zlonamerni bi verovatno bio u pravu. I zato ono pitanje sa početka objave itekako stoji. Štaviše, odgovor se nameće sam po sebi:
Kosovo i Metohija, isto kao i Republika Srpska, zaista zavise od ivermektina, u smislu da, ako Zvečan i Banjaluku budemo branili onako kako - sasvim razumljivo - branimo svoje pravo da sumnjamo u ”dobronamernost” farmaceutskih giganata, onda ćemo ih i odbraniti.
U suprotnom, ostaćemo bez svakog prava, i nacionalnog i ličnog. I tešićemo se - da su nam, sram da ih bude, ”skrenuli pažnju”.
Ukrajina otvara novi front, šalje trupe na severnu granicu, više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
