Najnovije

Čovek koji je čuvao Mladića otkriva sve tajne generala: Kako je komandant VRS reagovao na pad Krajine

Branislav Puhalo bivši pripadnik Vojske Srbije i dugogodišnji pripadnik obezbeđenja Ratka Mladića u intervjuu govori o svom prvom susretu sa generalom, ratnim godinama provedenim sa njim, Srebrenici i ličnim tragedijama za koje nikad nisu pronašli krivce. Puhalo je objasnio i zašto je odlučio da se pridruži pokretu Srpska desnica i koje to pitanja nikada ne postavljate jednom ratniku i rasvetlio kakav su odnos imali Mladić i Arkan. Posebno potresan deo Puhalovog intervjua je pitanje na koje nije znao da nađe reči kojima bi odgovorio, a tiče se lične tragedije koju je proživeo kada je izgubio porodicu, ne saznavši nikad šta se zapravo desilo.

Branislav Puhalo (Foto: Jutjub)

Kako ste upoznali generala Mladića, kako je izgledao Vaš prvi susret, šta pamtite i kakav je bio Vaš prvi utisak?

Generala Mladića sam upoznao 15. maja 1992. godine u kasarni Lukavica. Prvi put kada sam video generala, izgledao je strogo i službeno. Iako smo iz istog mesta mislio, sam da će biti opušteniji. On me je samo pitao čiji sam, ko mi je đed i otac, prozborili neformalno par rečenica, popio sam kafu i primio odmah dužnost. Pošto smo izvlačili kasarne iz Sarajeva te noći, Mladić je boravio u komandi Sarajevsko-romanijskog korpusa. U prostoriji u kojoj je spavao, nije bio toalet ni kupatilo, nego je morao izaći u hodnik. Međutim, ispred prostorije bio je stražar koji je sedeo na stolici. General je ustao negde oko pola četiri i krenuo u toalet, Video je da vojnik spava. Ja sam spavao u drugoj prostoriji nekih desetak metara dalje. Probudio je vojnika i pitao je gde sam ja? Ovaj mu je rekao gde spava. On je automatski došao u tu prostoriju, probudio me i onako strogo vojnički rekao: „Gospodine Puhalo ustanite! Pošto niste u stanju da obezbedite budnost stražara, obucite se, uzmite naoružanje i na dalje Vi stražarite!“ Ja sam ustao i rekao: „Razumem!“ Otišao sam, zauzeo mesto stražara i stražario narednih tri sata. Jako dobra i poučna stvar za vojničke odnose…

Koliko je puta general bio ranjavan?

Ranjen je samo jednom. Tokom obilaska jedinica 2. krajiškog korpusa decembra 1994.godine. Geler od minobacačke granate udario ga je pljoštimice za vrat. Previjen je na licu mesta, sve se dobro završilo.

Pričali ste da se Mladić našao na nišanu gotovo zarobljen od strane muslimana, međutim, Vi ste brzo reagovali. Da li ste ih eliminisali?

To je bilo na Bihaću, na Alibegovića kosi. Krenuli smo u izviđanje. U toj grupi su bili general Mladić, general Tolimir, ja i pet pratilaca. Bila je velika magla i kad smo se peli na vrh brda, vidljivost je bila slaba. Videlo se samo na 20 metara. Ispred nas je došla grupa njih u radničkim plavim odelima i jedan je od njih prepoznao Mladića i rekao „Mladiću imamo te!“ Ali general je rekao „Imaš me, ali imaš zastoj na oružju!“ Oni su pogledali ka oružju, i mi smo odmah zapucali prema njima. Oni su se razbežali, možda je bilo ranjenih, jer je bilo ostatak krvi, ali nije bilo poginulih na licu mesta. Bila je brza rafalna paljba. To je živa istina.

Jeste li ubili nekog tokom rata?

U borbi se ne zna, ovako nikog. Ratnici se ne pitaju takva pitanja!

Šta ste od naoružanja nosili dok ste čuvali Mladića?

Nosio sam automatsku pušku na terenu. A ovako, kratki Hekler-Koh MP-3.

Kada je Mladić imao prvi moždani udar i da li je sumnjao da je neko pokušavao da ga otruje?
Imao ga je u junu 1996. Ali ga je gotovo na nogama pretrpeo dok nisu došli doktori sa VMA. Nije bio otrovan, nego je on to u svom pismu istakao kao utisak koji je imao kada ga je uhvatio udar u toku noći.

Kakav je odnos Mladić imao sa Karadžićem, Miloševićem i ostalim političarima tog vremena?

U suštini, korektan. Iako je bilo političkih sukoba sa obojicom. Svi su završili u haškim kazamatima. Tako da je sada bespredmetno govoriti o tome na kritičan način. General je uvažavao srpske političke aktere i pored toga što su ga u mnogo situacija zaustavili da ne trijumfuje i donese srpskom narodu vojničku pobedu.

Da li je general imao neke političke stavove? Šta je po njemu bilo rešenje za krvavi sukob u bivšoj Jugoslaviji?

Da prestane rat, da se narod ne ubija međusobno, da se političari dogovore i podele teritorije. Kao i da svako živi gde hoće.

Izjavili ste da su Amerikanci nudili Mladiću da bude novi Tito. Kako to, šta se desilo?

U Dobanovcima kada je došao Holburk 1995 na pregovore. Na sastanku su bili Slobodan Milošević, Lilić rukovodstvo Republike Srpske, patrijarh Pavle. Holburk se obratio Mladiću, da predsednik Klinton želi da vidi Mladića kao političara i pobednika, a ne Mladića kao ratnika.

Mnogo se priča o odnosu Mladića i Arkana, šta se dogodilo između njih dvojice?

Ništa. General nije branio da dođu dobrovoljačke jedinice i da se bore za slobodu srpskog naroda. Ali je želeo da one budu pod komandom vojske. U tome je bio isključiv problem sa Arkanom. Svaki Srbin koji je hteo da brani srpsku zemlju bio je dobrodošao, ali je morao da se stavi pod komandu vojske. Arkan i njegovi ljudi bili su na terenu samo aprila i maja 1992 kod Sarajeva i oktobra i novembra 1995. General je u oba slučaja tražio da odu što pre.

Da li je general saznao šta se zapravo desilo sa njegovom ćerkom Anom? 

Mislim da nije pravu istinu saznao. Imao je neke sumnje da su to uradile neke službe koje nije obelodanjivao. Verovatno će sa njim otići u grob. Siguran je bio da nije sama digla ruku na sebe!

Mnogi su spekulisali da je ubijena jer se general zamerio nekim ljudima. Hrvatski mediji pisali su da se ubila jer joj je momak poginuo na ratištu u BiH. Šta se zapravo dogodilo, da li je general saznao istinu?

Sve su to gluposti! Nemam komentar.

Vaša porodica stradala je nekoliko meseci posle Mladićeve ćerke. Jeste li saznali šta se desilo?

Ni ja nisam nikad saznao šta se desilo sa mojom porodicom. A isto se sumnja da su to uradile obaveštajne službe.

Poznato je da je Mladić uvek bio na prvim linijama fronta, pa i da je neretko učestvovao u probojima. Možete li nam reći nešto više o tome, pamtite li neke od borbi u kojima je učestvovao, kako se ponašao, šta je od naoružanja nosio?

Tačno je da je Ratko non-stop bio na prvim linijama, obilazio vojsku. Brinuo se da li imaju dovoljno naoružanja, hrane, odeće, a kada su se radile neke akcije, vazda bi išao prvi. Nikad nije komandovao „napred“, „nego za mnom!“ Jednom prilikom na Grabežu, februara 1994, predvodio je Glamočku i Petrovačku brigadu u napad. Ponašao se hladnokrvno kao da je bila vojna vežba.

Kako je Vasa lična tragedija uticala na Vas?

Ne znam koju bi reč čovek upotrebio.

Šta Vam je Mladić tada rekao?

Nemam komentar

Kakav je Mladić imao odnos prema stranim vojnicima koji su se na neki način umešali u sukob? Poznat je slučaj kada je mirovne posmatrače vezao za mostove i skladišta kako bi sprečio NATO bombardovanje Republike Srpske. Kako se odlučio na taj potez?

To je bila moja ideja donekle. Ratko je bio besan, ljut… Rekao sam mu „Gosn generale, znate šta bih ja uradio. Ja bih odveo ove Unproforce na vitalna mesta od značaja, uslikao i pustio u etar. Oni su dovedeni tako, ali nisu bili vezivani i provodili su vreme sa našim vojnicima sve dok se situacija nije razrešila. Smatram da se tako spaslo dosta vitalnih obejkta

Šta se desilo u Srebrenici? 

Vojnički oslobođena. Ni vrh države, ni Glavni štab nisu naredili ubijanje zarobljenika. Bilo je pojedinačnih ubistava. Ostali su nastradali u probijanju ka svojim linijama.

Da li su Srbi bili besni zbog zločina koje su muslimani činili svih ratnih godina u ovom području koristeći Srebrenicu i međunarodne snage kao sigurnu zonu?

Kako da nisu? Normalno. Srebrenica je prema sporazumu sa UNPROFOR-om trebalo da bude demilitarizovana i razoružana još u proleće 1993. Ovako tamo se nalazila čitava operativna grupa sa pet brigada i skoro 15.000 boraca. Šta više, oni su u junu 1995, izvršili dva duboka napada prema Han Pijesku, pri tom ubivši više desetina civila i vojnika. To je bio povod za napad na grad.

Da li strane službe bile umešane u zločin u Srebrenici?

Mislim da su odgovorne strane obaveštajne službe, pre svega francuska.

Kako to da su strane službe imale toliki uticaj i mogle nesmetano da vrše diverzije i deluju na srpskoj teritoriji?

Nisu službe kao takve, već njihovi pojedinci na terenu. UNPROFOR ili humanitarni konvoji su bili odlična maska za sve takve operacije protiv srpske vojske. Tu se teško moglo suprotstaviti efikasno.

Ko je organizovao srpske jedinice i sproveo streljanje Muslmana, a onda to i snimao?

To mi nije poznato. Nisam znao ništa, sve dok Medićev snimak nije objavljen, Jedno je sigurno: to nije naređeno iz komandnog vrha Vojske Republike Srpske.

Ko je iz Srbije umešan u streljanje civila u Srebrenici?

Ja mislim da nije niko. Država Srbija nije znala, a ko je dolazio i sa kojim motivom, to nije bilo u našoj nadležnosti. Srbija je isključivo lečila ranjenike i pružala pomoć svom narodu u Republici Srpskoj

Kako je general reagovao na pad Krajine?

Vrlo teško mu je pao pad Republike Srpske Krajine. Bio je besan. Kritikovao je predsednika Martića i generala Mrkšića na Oštrelju, - komandnom mestu u Krajini, kad su se oni povukli i do njega došli. Ali po učinjenom poslu nije mogao ništa da učini da popravi situaciju koja je nastala padom Krajine.

Zašto su se njegove jedinice baš u vreme pada Krajine bile na istoku BiH?

To nije pitanje za mene kao vojnika i borca. Ipak, da se razumemo to nije tačna konstatacija. Snage koje su angažovane na istoku Republike su uglavnom bile tu i pre, a one na zapadnom delu ratišta su tamo bile od ranije.

Zašto vojska pod komandom Mladića nije reagovala tokom Oluje?

Ni to nije pitanje za mene.

Da li je Krajina žrtvovana za Republiku Srpsku?

Sigurno da nije. To nikako ne bih dovodio u vezu.

Hrvatska vojska našla se na samo nekoliko kilometara od Banjaluke, a onda su se povukli. Šta se zapravo desilo?

Srpska vojska je odbranila Banja Luku. Nisu se oni povukli, mada se stvara slika kao da su ih Amerikanci zaustavili. Naše snage su uspele da se konsoliduju na obroncima Manjače i da uspostave linije odbrane, pogotovo prema muslimanskim snagama. Primirje je već bilo dogovoreno, i ono je stupilo pre vojničkog sukoba oko Banja Luke.

Kako su izgledale posleratne godine koje ste proveli sa Mladićem?

Kako su izgledale? Bili smo u Beogradu, po objektima, normalno. Ali Ratko je bio vazda radan čovek, bavio se pčelama, bio u prirodi. Nije se mešao ni u kakve političke odnose. Vratio se normalnom privatnom životu

Kako je izgledao Vaš rastanak 2002. godine? Šta Vam je rekao, kako je reagovao?

Jednostavno. Rastali smo se, jer je tako moralo biti. General je kao i uvek vojnički postupao, pa tako i u toj situaciji. Sve se brzo odigralo, pa niko od nas nije imao vremena za emocije, koje možda sad naviru.

Mnogo se spekulasalo o pogibiji gardista na Topčideru. Šta se tu zapravo desilo?

To nema nikakve veze sa generalom Mladićem. Sve te špekulacije su gnusne laži i izmišljotine.

Jeste li čuli nešto o Mladiću tokom godina skirvanja? Bili ste žrtve potrage za Mladićem, kako se to odrazilo na Vaš lični život?

Nisam znao gde se nalazi, niti samo mogao to da znam. Pretresali su me više puta. Izgubio sam službu zbog toga. Ali i dalje tvrdim da su neke od bezbednosnih službi znale gde se general nalazi tačno. Pravili su samo parade i cirkus

Šta ste naučili od Mladića?

Mnoge vojničke ali i ljudske vrline, pre svega: disciplinu, dostojanstvo, patriotizam… Sve dobre vrline koje čoveka treba da krase.

Govorilo se da je Mladić uhapšen ranije nego što je to obelodanjeno i da se čekao trenutak za izručenje Hagu. Kako je Mladić uhapšen? Ko je izdao generala?

O tome ne znam više od onoga što sam čuo i video u medjima. Nema razloga za šprekulacije oko toga. Uhapšen je kako je uhapšen i onda poslat u Hag. A ako je neko očekivao da dobije nešto za to, grdno se prevario. General Mladić nije smeo da bude uhapšen.

Šta Vam je pisao iz Haga?

General se u svojim pismima priseća ratnih događaja, koje smo zajedno prošli. To su uvek dirljiva pisma. Iz njih vidim da mu je sećanje na ratne događaje još uvek kristalno jasno. Ali me zabrinjava njegovo sadašnje stanje i prilično neadekvatan tretman u haškom kazamatu.

Da li ste još uvek u kontaku?

Ponekad se javlja. Koliko mu to novčana sredstva za telefonsku karticu dozvoljavaju, jer pre svega zove svoju porodicu svaki dan.

Hoće li istorija zapamtiti Mladića kao heroja ili zločinca?

General će u srpskom narodu biti, sasvim sigurno, zapamćen kao ratni heroj i jedan od glavnih ličnosti koji su stvorili Republiku Srpsku. Mislim da je to najvažnije, bez obzira šta naši ratni protivnici ili haški tribunal rekli i sudili o njemu.

Posle 10. godina uz generala, i nakon što Vas je Tadić isterao iz vojske, danas ste desna ruka najmlađem politickom lideru, predsedniku Srpske desnice Miši Vaciću, odkud to?

Ponoviću ono što sam i rekao u prethodnom intervjuu: Srpska desnica je bila moj prirodan izbor. Reč je o pokretu, koji baštini tradicionalne vrednosti, a koje su i meni veoma bliske. Takođe, Srpsku desnicu čine mladi, obrazovani nekompromitovani ljudi, koji promovišu takve vrednosti. To je takođe bio jedan od razloga za moje pristupanje pokretu: mladost uvek predvodi sa novom energijom. Dobro je biti deo takvog tima.
Hoće li biti novih sukoba na Balkanu?

Sasvim sigurno, samo kada to je teško reći. Balkan je uvek bio mesto sukoba. Ne treba biti previše mudar, već pogledati istoriju, pa zaključiti da je prostor gde živimo pogodno tlo i za sukobe naroda koji na njemu žive, ali i velikih sila koje uvek teže da ostvare svoj uticaj na ovom prostoru.

Šta će biti sa Republikom Srpskom?

Republiku Srpsku moramo sačuvati po svaku cenu. Ona je san mnogih Srba koji su pali u ratovima u 20.veku. Preko trideset hiljada palih ili ubijenih Srba u ratu 1992-1995, su preveliki ulog da bi se neko irao sa njenom sudbinom.

Hoće li se Srbija i Republika Srpska ujediniti?

Nadam se da će Republika Srpska opstati i da će se jednog dana priključiti matici Srbiji kad se za to steknu uslovi. O tome bi trebalo i u Srbiji da se više govori.

Republiku Srpsku moramo zajednički sačuvati, ali dozvolite da na samom kraju spomenem prijatelje, patriote koji su dosta pomogli Republiku Srpsku tih ratnih godina. Braća koja su pomagala srpskom narodu i vojsci u hrani, odeći, obući, gorivu i koji su dali veliki doprinos stvaranju Republike Srpske. Mada su oni jako skromni ljudi i ne vole da se o njima govori javno. To su između mnogih: Đorđe Tešić - sa firmom „Mikro“, Zlatko Urukalo na čelu firme „Lemić“, Milenko Miliće i „Careva ćuprija“, braća Rajko i Vladan Blagojević iz Gornjeg Milanovca, Stepa Stepanović i firma „Zlatna pčela“. I gospodin Milomir Prorok, sada ugledni notar u RS, koji je pomagao opštine Višegrad, Rudo i Čajniče sa hranom, gorivom i odećom. Bez takvih patriota naša borba ne bi bila uspešna.

Autorski tekst lidera Srspke desnice Miše Vacića povodom godišnjice “Oluje” pročitajte OVDE.

Izvor: Srbijadanas. com

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Branislav Puhalo u emisiji “Đirilica”.

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube