Regulativa EU se i dalje davi u sopstvenoj birokratiji, a predlozi zakona i drugih pravnih akata su često nemoguće kombinacije suprotstavljenih interesa članica EU. Ali to ne sprečava Evropsku uniju da se u vezi sa gasnom politikom ponaša kao pravikolonijalista, ili haračlija, tačnije – EU nema ništa protiv da se gasovodi i tranzitne rute grade, ali bi ‘samo’ da uređuje kako će raditi i poslovati. Među stavkama EU regulative o gasnoj politici se mogu naći i one koje čitav set pravila, zakonskih rešenja stavljaju u ćorsokak, jer je važan i međuvlasin sporazum dve države koje posluju u oblasti gasa. Ako se sve ovo ima u vidu, može se zaključiti da je i ova, gasna politika EU, kao i druge, tu da bi usporavala, usložnjavala i obesmišljavala svaku saradnju koja nije pod njenom kontrolom i od koje EU ne zarađuje, ili ima neke druge vrste koristi.
Ovu šizofreniju i selektivno korišćenje standarda, pravila i izbor koje će se obaveze ispunjavati, a koje ne,može dobro prikazati i slučaj Ukrajine. U slučaju državne politike, vojno-bezbednosnih pitanja, verskih pitanja, EU, kao produžena ruka globalnog atlantizma, podržava Ukrajinu, nameće Rusiji sankcije, izmišlja neverovatna scenarija sa Rusijom, kao glavnim negativcem, ne utiče na Ukrajinu, kako bi ispunjavala Sporazume iz Minska, ne osuđuje ubistva ljudi u Istočnoj Ukrajini (Donjeck, Lugansk), ne prihvata da se Krim samo vratio Rusiji. Ali, Evropska unija bi bila vrlo zainteresovana da Rusija produži ugovor o tranzitu gasa sa Ukrajinom, kada bude istekao, krajem 2019. godine. Bez obzira što se očekuje da će Severni tok 2 biti gotov i početi sa radom početkom 2020. godine, što bi trebalo da oslobodi, za početak, Nemačku, iracionalne podrške sumanutoj ukrajinskoj politici i zahtevima, postoji bojazan od nestašice gasa, pa bi za Evropu bilo odlično da Rusija obnovi aranžman o tranzitu gasa sa Ukrajinom. Za to vreme će EU prozivati Rusiju i tražiti sankcije zbog političko-bezbednosne situacije u Ukrajini, koju je, opet, napravio Zapad.
Rusija razmatra mogućnosti da preko drugih gasnih i tranzitnih ruta plasira gas u druge regione, da smanji učešće Ukrajine u tranzitu gasa, a mogla bi u budućnosti i da potpuno obustavi tranzit gasa preko ove zemlje, imajući u vidu da se nalazi u veoma haotičnom stanju.
U slučaju smanjivanja količine gasa u tranzitu kroz kroz Ukrajinu, Rusija bi mogla da pojača druge gasne i tranzitne rute, dok DŽon Bolton ohrabruje ili, čak, zahteva od evropskih država da se “ne vezuju” za Rusiju u vezi sa isporukom gasa.
U sličnoj situaciji se nalazi i Srbija, koja se obavezala na usklađivanje svoje politike sa Evropskim normama, mada joj geostrateški položaj i geopolitičke prilike koje iz toga proizlaze, kao na tacni postavljaju druge dogovore i drugu vrstu saradnje sa drugih, ne-evropskim državama ili državama koje nisu deo evrounijatskog Levijatana. Potencijal Srbije u smislu geostrateškog položaja i važnosti za gasnu politiku i tranzit gasa, nije iskorišćen, čak se može reći da je potpuno skrajnut - zarad normi i interesa trenutnih anglo-američkih okupatora.
U Srbiji već rade dve ruske kompanije za naftu i gas – Gazprom i Lukoil. Srbija bi mogla da učestvuje u novim ruskim teanzitnim rutama gasa ka Evropi – preko Južnog i Turskog toka. Bilo da seradi o morskoj ili kopnenoj ruti, postoji mogućnost da prođu preko Srbije. Imajući u vidu i prisustvo ruske energetske infrastrukture u Srbiji, to bi bila još jedna okolnost koja bi mogla da doprinese uspešnom uvrštavanju Srbije među one sa kojima Rusija može promeniti gasne rute ka Evropi, zaobilazeći tako Ukrajinu.
U poslednjenih nekoliko meseci, zapadne sankcije prema Rusiji se pojačavaju. Prošle zime su na listu kompanija pod sankcijama dospele i one koje rade na izgradnji Severnog toka 2. Sankcije su dalje proširene, od Rusije se zahteva gomila besmislica. A, zima ponovo dolazi.
OVDE pogledajte šta su Rusi poručili Amerikancima.
Izvor: Pravda
