Najnovije

Dejan Ristić o velikoj tragediji u Narodnoj biblioteci

Pre dve nedelje u strašnoj nesreći u Narodnoj biblioteci Srbije od trovanja otrovnim gasom umrli su vlasnik firme ''Empeks'' Darko Šukalo (50) i njegov zaposleni Lazar Blagojević (25). Od tog trenutka Narodna biblioteka je do daljnjeg zatvorena, a ova tragedija podigla je veliku prašinu u srpskoj javnosti, koja još ne jenjava...

Dejan Ristić (Foto: Jutjub)

Piše: Dejan Ristić, upravnik Narodne biblioteke

Tragičan događaj koji se pre nekoliko dana desio u Narodnoj biblioteci Srbije, u kom su poginula dva radnika, strašan je pokazatelj našeg zajedničkog višedecenijskog odnosa prema kulturnom nasleđu.

Istraga će utvrditi šta se zaista dogodilo, ali ono što mi se, takođe, čini veoma važnim jeste da iz ove tragedije konačno svi treba da izvučemo neophodne pouke. Mislim da suština problema nije u, nama tako omiljenom, “lovu na veštice” kako bi se pažnja javnosti otklonila od onih koji su najodgovorniji za ovakvo stanje u oblasti zaštite kulturnog nasleđa kod nas, a to smo zaista svi mi.

Ukoliko pođemo od činjenice da smo svi pojedinačno tvorci, ali i čuvari kulturnog nasleđa, onda se sa pravom postavlja pitanje kako smo došli dotle da tako važna oblast, po mnogima jedna od strateških, tokom čitavog niza decenija bude zapostavljena. Interesovanje za nju pokazujemo izuzetno retko i to, po pravilu, kada dođe do delimičnog ili potpunog uništavanja kulturnog nasleđa, odnosno (kao u ovom nemilom slučaju) do gubitka ljudskih života.
Stoga kao neko ko se profesionalno bavi istraživanjem i zaštitom kulturnog nasleđa, ali i kao neko ko je obavljao odgovorne dužnosti u toj oblasti (upravnik NBS i državni sekretar za kulturu), mogu samo još jednom da apelujem da svi zajedno posvetimo dužnu pažnju ovoj oblasti, a posebno centralnim nacionalnim ustanovama u sferi zaštite kulturnog nasleđa.

Konkretno posmatrano, odnos države i društva prema Narodnoj biblioteci Srbije pravi je indikator odnosa prema nama samima, tj. prema kulturi, umetnosti, istoriji i nasleđu.

Osnovana daleke 1838. godine u Kragujevcu, ta ustanova je tek posle više od 130 godina svog postojanja dobila namenski projektovan i izgrađen objekat. Prva namenska zgrada za potrebe Narodne biblioteke Srbije građena je, po projektu Ive Kurtovića, od 1966. do 1972. godine. Svečano je otvorena za korisnike i javnost 6. aprila 1973. godine. Objekat ima 24.000 m2, od čega se na oko 14.000 m2 nalaze depoi i trezori, 6.000 m2 obuhvata korisnički deo, a ostatak od 4.000 m2 je službeni deo (kancelarije i druge prostorije namenjene radu zaposlenih). Trafo-stanica i kotlarnica ugrađene su 1967, a protivpožarni sistem 1972. godine.

Narodna biblioteka Srbije je nacionalna, depozitna i centralna bibliotečka ustanova u Republici Srbiji. NJena funkcija obuhvata prikupljanje, čuvanje, stručnu obradu i davanje na korišćenje građe.

Delimična rekonstrukcija objekta, koja je obuhvatila oko 6.000 m2, izvedena je u periodu između 2007. i 2011. godine. Tom prilikom rekonstruisan je korisnički deo zgrade (i Odeljenje za restauraciju i konzervaciju), dok sve ostalo nije bilo predmet temeljne rekonstrukcije. Kako predmet delimične rekonstrukcije nisu bili najvažniji delovi objekta (depoi i trezori), u periodu između 2012. i 2014. pristupljeno je nastavku fazne rekonstrukcije koju je isključivo inicirala i mahom sprovodila tadašnja uprava NBS.

Brojni stručnjaci, a i ja sam u svojstvu upravnika NBS, tokom čitavog niza godina upozoravali smo da postoji opasnost od havarije koja bi bila izazvana starim, zastarelim ili u tehničko-tehnološkom smislu prevaziđenim sistemima i uređajima. Posebno smo ukazivali da je trafo-stanici i kotlarnici koje se nalaze unutar samog zdanja odavno istekao rok trajanja, kao i da predstavljaju opasnost po opštu bezbednost. Ta opasnost konačno je bila otklonjena nabavkom i ugradnjom nove i savremene trafo-stanice i kotlarnice.

Ukazivali smo i na činjenicu da je protivpožarni sistem u NBS postavljen daleke 1972. godine. Ustanova redovno vrši sve kontrole, dok posebne kontrole obavljaju za to zakonom utvrđene službe. Svi rezultati redovnih i vanrednih internih i eksternih analiza i kontrola pokazivali su da je protivpožarni sistem ispravan, ali je uvek postojala bojazan da bi zbog starosti, činjenice da nikada nije bio sveobuhvatno servisiran, odnosno unapređivan u tehničko-tehnološkom smislu, moglo da dođe do nekakvog incidenta. Apelovali smo da se ustanovi pomogne kako bi taj problem bio trajno rešen. Naši apeli nisu dopirali do nadležnih te je sama ustanova pokušala sve što je mogla da sama poboljša stanje bezbednosti nacionalnog fonda, zaposlenih, korisnika i posetilaca.

Drugi veliki izazov predstavljala je činjenica da u vreme kada sam preuzeo dužnost upravnika nacionalne biblioteke, NBS nije raspolagala preciznim i zvaničnim podatkom o brojnosti i sadržaju nacionalnog fonda.
Poslednja revizija nacionalnog fonda u potpunosti sprovedena od januara 1971. do jula 1972. godine, pokazala je da je NBS raspolagala sa 1.154.639 bibliotečkih jedinica.

Naredna revizija nacionalnog knjižnog fonda otpočela je 1988. godine, ali, nažalost, nikada nije bila okončana.
Postupajući po odredbama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti (usvojen 2011. godine), NBS je, nakon višemesečnih priprema koje su podrazumevale izradu stručnih uputstava, formiranje timova, obezbeđivanje neophodnih sredstava, opreme i materijala, 1. septembra 2012. godine otpočela sa revizijom nacionalnog fonda koja je i dalje u toku. Treba podsetiti na zakonsku obavezu, uspostavljenu 2011. godine, da se revizija fonda biblioteka obavlja jednom u deset godina, što znači da rok za okončanje revizije nacionalnog fonda ističe 2022. godine. U tom razdoblju su, pored ostalog, obavljene i sledeće aktivnosti:

- Rekonstrukcija trezora i fototeke srednjovekovnih rukopisa,
- Nabavka i instaliranje nove trafo-stanice i kotlarnice,
- Nabavka prvih kompakt-polica (ukupno 3 dužna kilometra) i
rekonstrukcija delova depoa u koje su one postavljene,
- Nabavka najsavremenijih uređaja za restauraciju i konzervaciju,
- Nabavka data-logera kojima se prate svi neophodni parametri u depoima i
trezorima (vlažnost vazduha, temperatura i dr.),
- Nabavka storidža za digitalnu NBS,
- Formirana fondacija NBS posredstvom koje je pribavljan deo neophodnih
sredstava za potrebe NBS,
- Izrađeni su projekti rekonstrukcije svih depoa NBS,
- Obavljeno je čišćenje fasade zdanja NBS,
- Postavljena je funkcionalna rasveta oko zdanja NBS,
- Izrađen je mobilijar za galerijski prostor.

Narodna biblioteka Srbije već čitav niz godina nema dovoljno prostora za odgovarajuće pohranjivanje bibliotečke građe i to je u prethodno navedenom periodu rešavano nabavkom kompakt-polica.

Dugotrajno, višedecenijsko rešenje podrazumevalo bi rekonstrukciju postojećih depoa i trezora i njihovo opremanje kompakt-policama, kao i izgradnju novog depoa. Projekti za rekonstrukciju svih depoa izrađeni su 2014. godine.

Takođe, važno je naglasiti i to da Narodna biblioteka Srbije ne raspolaže eksternim depoima, niti ratnim depoom (odnosno skrivnicom). To je posebno značajno imajući u vidu delimično stradanje nacionalnog fonda u Prvom svetskom ratu, kao i njegovo potpuno uništenje 6. aprila 1941. godine.
 

Izvor: Blic

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube