Ovako priča Šuići Kato, direktor memorijalnog zdanja Muzej mira u Hirošimi. Kako kaže, svesni su da u svetu postoje različiti međunarodni interesi, ali da ova vrsta oružja više ne bi trebalo nikada da se koristi.

- Smatramo da čak ni SAD, zemlja koja je nama ovo zlo učinila, ne treba to da oseti na sopstvenoj koži - kaže Kato.

- Američka vojska, u to vreme, mislila je da je Kjoto idealna meta sa vojnog gledišta. Ipak, pojedini generali smatrali su da to neće biti dobro, jer su gledali šta će biti u budućnosti, pa su zbog bitke sa Rusijom želeli Japan na svojoj strani. Kjoto je istorijski bitan grad za Japan. To je prestonica kulture i identiteta ovog naroda. Smatrali su da će ukoliko ga unište, samo razbesneti Japan. To im nije bio cilj – kaže Kato.

On dodaje da je samo prošle godine ovaj muzej posetilo više od 1,6 miliona ljudi.

Muzej mira u Hirošimi prepun je uspomena. Nimalo prijatnih. Jezive fotografije Hirošime posle bombardovanja, od unezverenih ili čak sagorelih ljudi, ručnih satova koji su stali na 8.15, vremenu kada je atomska bomba eksplodirala iznad Hirošime, tog 6. avgusta 1945. godine, pa do razrušenih zgrada i tela koja plutaju rekama. Kako je rekao Kato, prava je sreća što bomba nije eksplodirala na zemlji, jer bi posledice bile nesagledive. Nezvanično, navodno je i sam konstruktor atomske bombe, znajući za njeno ubilačko dejstvo, namerno napravio grešku, da bi ona eksplodirala u vazduhu.

- Pre bombardovanja, Japan je već bio u ratu, a Hirošima je bio veliki industrijski grad, od koga ništa nije ostalo - objašnjava Kato.

- Sve je bilo sravnjeno sa zemljom. U podrumu Narodne banke u Hirošimi, postojao je veliki sef, kojem nedeljama posle napada nije smelo da se priđe, jer je bio užaren.

Atomska bomba "Mali dečak", koja je pala na Hirošimu, bila je bazirana na uranijumu, sa razarajućom moći od skoro 16 kilotona. Bomba je bila teška oko četiri tone, od čega je uranijuma bilo 60 kilograma. Napad je predvodio pukovnik Pol Tibets, a ona je eksplodirala na nekih 550 metara iznad zemlje. Tri dana kasnije, bomba je bačena na Nagasaki. Bila je urađena od plutonijuma i 1,5 puta jača od one koja je bila u Hirošimi. Temperatura koja je bila na tlu, u Hirošimi, neposredno posle eksplozije, bila je oko 5.000 stepeni Celzijusovih.

U Muzeju mira u Hirošimi sada postoji i 3D snimak Hirošime pre A-bombe, zatim kako ono pada, i šta je ostalo posle njenog razornog dejstva. Mnogo lekarske dokumentacije poklonjeno je muzeju, kako bi svedočila o pošastima ovog nuklearnog oružja.

- Čitav grad je goreo tog jutra - podseća na užase rata Kato, pokazujući pritom fotografiju žene koja u pocepanoj garderobi, besumučno drma mrtvu bebu u naručju, ne bi li je probudila.

- U muzeju su izložene i stepenice od banke, na kojoj je neko sedeo i čekao da se ona otvori tog jutra. Nažalost, od njega su ostali samo tamni obrisi na užarenom betonu.

Sat je stao kad je pala bomba

Na ulazu u Muzej mira, postavljen je veliki brojač. On svedoči o danima koji prolaze. Na današi dan, pre 26.797 dana, bačena je atomska bomba na Hirošimu. Amerika je u sekundi promenila svet i svest ljudi. 

Amerikanci protiv muzeja

Glavni protivnici ovog memorijalnog centra upravo su Amerika i Kina. Pre nekih 20 godina hteli smo da napravimo muzej atomske bombe u SAD, ali američka vlada je vršila veliki pritisak da se to otkaže. Tek poslednjih godina postoji sličan koncept u tek nekoliko gradova SAD - kaže Kato.

Poginuli – 315.000 ljudi 

Navodno, zvanična Hirošima, objavila je pre pet godina podatak da je broj žrtava koje su stradale od atomske bombe, ali i njenih posledica zbog radijacije, dostigao skoro 315.000. Od toga, 140.000 ljudi poginulo je odmah, a ostali od teških posledica radijacije.

Pre dve godine Donald Tramp je postao predsednik SAD. Šta se sve promenilo do sada? Više o tome pročitajte OVDE.

Izvor: Večernje novosti