Najnovije

JEREMIĆ: Hapšenja koja su cementirala vlast SNS

Koliko god puta da je novinar Milan Jovanović javno optužio predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića da je odgovoran za paljenje njegove kuće, hapšenje ovog funkcionera SNS pod sumnjom da je odgovoran za podsticanje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti bilo je iznenađujuće.

Vuk Jeremić (Foto: Medija centar)

Piše: Vuk Jeremić

Razlog za to je što su hapšenja javnosti prepoznatljivih lica izuzetno retka, uprkos relativno čestim akcijama masovnih hapšenja koja su poslednji godina postala zaštitni znak policije.

U poslednjih šest godina bilo je svega nekoliko takvih hapšenja i sva su, bez izuzetka, mogla da se dovedu u politički kontekst.

Srbija pobedila Miškovića

Svega četiri meseca nakon formiranja, formalno, Vlade Ivice Dačića, policija je u decembru 2012. godine privela vlasnika kompanije Delta Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka.

Kasnije će se ispostaviti da je priveden zbog sumnji u malverzacije sa putarskim preduzećima, ali ta činjenica ostaje u senci medijskog izveštavanja.

Ono što izbija u prvi plan, u pretežnom broju medija, je odlučnost sa kojom se prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić upustio u borbu protiv korupcije.

„Niko, pa ni Mišković, ne može da pobedi Srbiju“, poentirao je tadašnji PPV, a mediji su se fokusirali na pretnje koje mu je navodno uputio vlasnik Delte prilikom hapšenja.

Iako je kasnije demantovano da je ikakvih pretnji bilo, rezultati policijsko-medijske akcije su vrlo brzo bili vidljivi. Popularnost predsednika SNS-a je skočila iznad 50 odsto, odakle se retko spuštala u narednih šest godina.

Što se tiče Miškovića, on je pravosnažno oslobođen za delo zbog kojeg  je uhapšen, ali mu se i dalje sudi za, naknadno ubačeno, delo pomaganja u utaji poreza.

Hapšenje još jednog Miroslava

Skoro dve godine nakon Miškovića, uhapšen je još jedan poznati biznismen, Miroslav Bogićević.

Vlasnik koncerna Farmakom uhapšen je u novembru 2104. godine, na beogradskom aerodromu, dok je pokušavao da napusti zemlju.

Bogićević je uhapšen sa još šest osoba kojima se stavljao na teret ispumpavanje novca iz Privredne banke Beograd. Navodno, krivično delo je počinjeno od oktobra 2012. do marta 2013. godine time što je Privredna banka Beograd odobravala kredite privrednim društvima čiji je jemac bio „Koncern Farmakom MB“ u cilju da ta privredna društva sredstva iz dobijenih kredita u vidu pozajmice istog dana transferišu „Koncernu Farmakom MB“ kao krajnjem korisniku.

Suđenje za ovo delo još traje u Specijalnom sudu. Komentarišući hapšenje, tada već premijer Vučić je izjavio da uzimanje kredita bez pokrića od državnih banaka nije bilo moguće bez pomoći određenih političara i da će javnost saznati ko su oni kada osumnjičeni za prevare o tome progovore.

Suđenje Bogićeviću za Privrednu banku Beograd i dalje traje, a niko od političara nije odgovarao za izvlačenje novca  iz državnih banaka.

Predaja pod nerazjašnjenim okolnostima

Dan nakon parlamentarih izbora na kojima je ubedljivo pobedila lista SNS-a u javnosti je odjeknula vest – Darko Šarić, čovek koji se godinama unazad pominjao kao najtraženiji begunac se predao srpskom vlastima.

Pritom, okolnosti pod kojima se predao čovek koji se sumnjičio da je upravljao opsežnom operacijom šverca kokaina iz Južne Amerike u Evropu, ni dan danas nisu razjašnjene.

Tadašnji ministar pravde Nikola Selaković je izjavio da se Šarić predao bezuslovno kada je postalo jasno da će biti uhapšen. Ministar doduše nije želeo da precizira u kojoj se zemlji krio, a nepoznato je ostalo i ko je sa njim vodio pregovore o predaji.

Šarić je nedavno osuđen na 15 godina zatvora zbog šverca kokaina, a paralelno se u Specijalnom sudu vodi protiv njega i postupak za pranje para.

Posredno, Šarić se pominjao i u postupku koji se vodio protiv Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića. Lazarević je bio optužen (a nedavno i prvostepeno oslobođen) da je odavao poverljive informacije iz istrage Šarićevom klanu.

Šarićevi iskazi na sudu o „generalu Papaji“ i navodnim kriminalnim radnjama tadašnjeg načelnika UKP-a Rodoljuba Milovića, iako su se pokazali neistinitim, poslužili su vlastima da smene pojedine rukovodioce u policiji.

Cena kritike

Optužbu da Aleksandar Vučić koristi borbu protiv korupcije kao izgovor za obračunavanje sa protivnicima javno je 2015. godine izneo, tada već bivši član SNS-a, narodni poslanik i predsednik skupštine opštine Zaječar Saša Mirković.

On je u otvorenom pismu oštro kritikivao Vučića optužujući ga za apsolutizam i da je privatizovao pravosuđe.

Dve godine kasnije iznova se oglasio, optuživši Vučića da stoji iza paljenja ambasada iz 2008. godine.

Manje od dva meseca kasnije, Mirković je uhapšen pod sumnjom da je zloupotrebom službenog položaja oštetio budžet Zaječara za oko 14 miliona dinara.

Kako je saopštio MUP, Mirković je sa pozicije predsednika skupštine, naložio M. T. koja je takođe uhapšena, da ugovori nabavku novogodišnjih paketića u vrednosti od skoro 14 miliona dinara, mimo procedure javne nabavke, čime je budžet oštećen u tom iznosu.

Ovo navodno delo odigralo se u drugoj polovini 2013. godine. Takođe, Višem tužilaštvu u Zaječaru je podneta i krivična prijava protiv Mirkovića, zbog navodnog izvlačenja novca iz FK Timok, i prebacivanja na račun svoj firme.

Mirković je prvostepeno osuđen na godinu dana zatvora zbog  paketića, dok epilog druge prijave nije poznat. Ono što jeste, Mirković se nakon toga nije oglašavao u javnosti.

Pročitajte OVDE novu kolumnu Miroslava Lazanskog.

Izvor: Danas

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Mišković-bogatstvo i suđenje.

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube