Od tada je ovo strateški značajno područje predmet spora između dve zemlje, a zbog toga se kaže i da je reč o ostrvima na kojima Drugi svetski rat nikad nije završio. Spor oko ovih ostrva, kako piše SiEnEn, razlog je i zašto ove dve zemlje nakon Drugog svetskog rata nisu potpisale mirovni ugovor.

Upravo zbog ovog dugogodišnjeg spora, odlazak japanskog premijera Šinza Abea u Moskvu je bio veoma važan. Međutim, kako stvari stoje dogovor će se teško postići.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov se pretprošle nedelje u Moskvi susreo sa japanskim kolegom Tarom Konom i kazao kako "suverenitet nad ostrvima nije predmet razgovora".

- Ovo je ruska teritorija - kazao je Lavrov novinarima da bude potpuno jasno.

Zbog ovog pitanja u nedelju je na ulice glavnog ruskog grada izašlo nekoliko stotina nacionalista koji žele da se Rusija još čvršće postavi.

Igor Skurlatov, govornik na skupu, kazao je da bilo kakva sugestija da se ostrva predaju Japancima znači izdaju.

Lavrov koji se prvi put sastao sa svojim japanskim kolegom, pitanje vlasništva nad ostrvima nazvao je ishodom Drugog svetskog rata dodavši kako postoje značajne razlike u gledištima dve zemalje. No Lavrov je japanskog kolegu pozvao na saradnju na ostrvima koji su bogati ribom, gde se većina stanovnika bavi ribarstvom. Prethodno su u decembru 2016. godine, Rusija i Japan su se saglasili da zajednički koriste Kurilska ostrva.

Nakon sovjetskog zauzimanja ostrva, oko 17.000 Japanaca je proterano. Trenutno na ostrvima živi oko 19.000 ljudi. Na stranicama japanskog ministarstva spoljnih poslova stoji kako su ostrva "sastavni deo Japana koji nikad nisu bili deo neke druge zemlje. Štoviše, Severna teritorija je bila pod ilegalnom okupacijom Sovjetskog saveza i sada Rusije".

Dogovor da se nađe rešenje

Japanski premijer Japana Šinzo Abe i predsednik Rusije Vladimir Putin potvrdili su prošle nedelje odlučnost da pronađu rešenje za dugogodišnji teritorijalni spor u vezi sa Kurilskim ostrvima.

Posle sastanka sa Abeom u Moskvi, Putin je rekao da je potrebno pregovarati o rešenju spora, koji će dobiti javnu podršku.

- Delikatan posao je potreban da bi se stvorili uslovi za postizanje uzajamno prihvatljivog rešenja. Rešenje koje bi pregovarači predložili mora da bude prihvatlljivo narodu Rusije i Japana, i podržano u javnosti - rekao je Putin.

Abe je na konferenciji za novinare nakon razgovora rekao da će se japanski i ruski ministri inostranih poslova sastati u februaru da nastave razgovore o sporu koji se odnosi na lanac ostrva u Pacifiku koji je Sovjetski Savez zauzeo na kraju Drugog svetskog rata, preneo je Rojters.

On je dodao da su instrukcije date šefovima diplomatija dve zemlje kako bi se sastali na marginama bezbednosne konferencije u Nemačkoj narodnog meseca radi nastavka pregovora o mogućem sporazumu.

AP ističe da se dodatni razgovori na visokom nivou očekuju prilikom Putinove posete Japanu u junu ove godine, gde bi trebalo da učestvuje na samitu G20.

- Nije lako rešiti problem koji nije rešen više od 70 godina nakon što se završio rat, ali moramo to da uradimo - poručio je Abe.

Oglasio se i portparol japanskog Ministarstva spoljnih poslova Takeši Osuga koji je naveo da su Putin i Abe razgovarali o pitanju mirovnog sporazuma skoro sat vremena tokom tet-a-tet sastanka u Kremlju.

- Predsednik Putin i premijer Abe imali su tet-a-tet sastanak skoro 50 minuta - rekao je Osuga. On je doda da su razgovori u Moskvi svukupno trajali oko tri sata, prenosi TAS S.

Sporna ostrva poznata su u Rusiji kao Kurilska, dok ih u Japanu zovu Severne teritorije.

Šta mi znamo o ovim ostrvima?

Kurilska ostrva su vulkanski arhipelag u ruskoj Sahalinskoj oblasti. Prostiru se dužinom od 1.300 kilometara od japanskog ostrva Hokaido do poluostrva Kamčatka, razdvajajući Ohotsko more od severozapadnog Pacifika. Ovom arhipelagu pripada 56 ostrva i više stena. Na njemu postoji 39 aktivnih vulkana.

Površina ostrva je 10.355 kilometara kvadratnih. Najviši vrh je vulkan Alaid (2.339 metara) na ostrvu Atlasov. Ovaj vulkan je u obliku gotovo savršene kupe. Najveći grad Kurilskih ostrva je Južno-Kurilsk na ostrvu Kunašir.

Najveća ostrva (od severa ka jugu): Šumšu, Atlasov, Paramušir, Onekotan, Šiaškotan, Simušir, Urup, Iturup, Kunašir, Šikotan. Najveće je ostrvo Iturup sa 3.200 kilometara kvadratnih.

"Neotuđivi deo Japana"

Tokom poslednjih 70 godina, Japan je odmereno, ali odlučno vodio diplomatsku kampanju za povratak onoga što naziva svojim severnim teritorijama – grupe ostrva nedaleko od obale Hokaida, najsevernije japanske prefekture, koju je Sovjetski Savez osvojio u poslednjim danima Drugog svetskog rata.

Moskva ovaj prostor danas naziva Južnokurilska ostrva – nastavak arhipelaga koji se proteže južno od ruskog poluostrva Kamčatka.

Japan je sporazumom sa carskom Rusijom iz 1855. uspostavio suverenitet nad spornim ostrvima – Iturup, Kunašir, Šikotan, kao i nad grupom osrvaca pod nazivom Habomai. Tokio ih i danas smatra "neotuđivim delom Japana".

- Sa japanske tačke gledišta, ovo pitanje ima istorijski aspekat, ostrva se smatraju tekovinom predaka. Mnogi osećaju da su napustili zemlju predaka - kaže Stiven R. Nađi, vanredni profesor na odseku za političke i međunarodne studije na Internacionalnom hrišćanskom univerzitetu u Tokiju.

Za Rusiju, Kurilska ostrva omogućavaju pomorskoj floti pristup Pacifiku i simbolišu ulogu koju su Sovjeti odigrali u pobedi u Drugom svetskom ratu.

Posle rata, dve zemlje nisu potpisale mirovni sporazum, iako je zajednička sovjetsko-japanska Oktobarska deklaracija iz 1956. formalno stavila tačku na neprijateljstvo i otvorila put diplomatskim odnosima. Deklaracija je takođe anulirala prethodne zahteve Japanu za ratnu odštetu i omogućila da dve sporne teritorije – Habomai i Šikotan – budu vraćene Japanu nakon zaključivanja formalnog mirovnog sporazuma.

Kada su se Putin i Abe u novembru, nakon susreta u Vladivostoku, ponovo sastali u Singapuru, složili su se da deklaracija iz 1956. treba da posluži kao osnova za dalje pregovore.

Darežljivost nije u modi

Na konferenciji za štampu u Tokiju nakon što su Putin i Abe u septembru razgovarali u Vladivostoku, glavni sektetar kabineta premijera Jošihide Suga istakao je da je stav Japana isti, "pitanje severnih teritorija treba rešiti pre bilo kakvog mirovnog sporazuma". Ali malo ko očekuje da Rusija odustupi.

Anketa koju je u novembru sproveo nezavisni centar za istraživanja javnog mnjenja "Levada", pokazala je da samo 17 odsto Rusa podržava prepuštanje spornih teritorija Japanu u zamenu za mirovni sporazum kojim bi bio okončan Drugi svetski rat. Skoro dve trećine ispitanika protive se toj ideji.

Ruski državni mediji pomažu da ove brojke ostanu visoke. Vrlo gledana informativna emisija Vesti nedelje je 13. januara odbacila predlog da ostrva budu vraćena Japanu pre ratifikacije sporazuma.

U novembru, nezavisne ruske dnevne novine Vedomosti objavile su komentar u kojem se navodi da je "mnogo vremena izgubljeno" u pokušaju razrešavanja pitanja Kurilskih ostrva.

Tokom prethodnih nedelja, širom Rusije održano je nekoliko mitinga u znak protesta protiv moguće predaje ostrva. Oko 300 nacionalista i članova ruskih ultradesničkarskih grupa okupilo se 20. januara u centru Moskve uzvikujući slogane poput "Krim je naš! Kurili su naši!" i "Ne damo Kurile!"

U potrazi za revolucionarnim diplomatskim rešenjem, japansko državno rukovodstvo istaklo je da bi ustupanje ostrva Japanu od strane Rusije otvorilo trgovinu sa azijskim susedom u vreme ugrožavajućih sankcija Zapada.

Ruski državni vrh svestan je rizika preterane zavisnosti od Kine. Za Rusiju, strateški je mnogo važnije da ima konstruktivne odnose sa velikim silama u Aziji – Južnom Korejom, Japanom, Indijom i Indonezijom – svima koji bi mogli da predstavljaju protivtežu Kini.

Pročitajte OVDE šta je sve rekao Maduro u intervjuu ruskim medijima, ko je naredio atentat na njega.

Izvor: Telegraf/Tanjug/Index. hr/ RSE