Ruska spoljnja politika na Bliskom istoku 2018. je bila uspešna, a čini se da 2019. Moskva pokušava da postigne isti rezultat, piše list. Međutim, Rusija se može suočiti s određenim problemima, koji, između ostalog, proizlaze iz njenih dostignuća.
Jedan od glavnih uspeha Rusije na Bliskom istoku je Sirija, primećuje autor. Iako mir još nije uspostavljen, s diplomatskom ulogom Moskve se niko ne može meriti.
Istovremeno je Rusija uspela da održi dobre odnose sa svim glavnim akterima u regiji, uprkos njihovoj međusobnoj netrpeljivosti. Na primer, Moskva ima dobre odnose s Iranom i s njegovim zakletim neprijateljem Izraelom, kao i sa Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i njihovim protivnikom Katarom. Rusija s Turskom ima bolji odnos nego što ih Turska ima sa svojim zapadnim saveznicima.
To su i sporovi između zemalja Bliskog istoka i Zapada oko poštovanja ljudskih prava, ali to pitanje za Moskvu nije važno, pa koristi ova protivrečja. Iako verbalno podržava Palestinu, zapravo ne kritikuje Izrael kao što to čine na Zapadu. Slično tome, kada su počeli optuživati krunskog princa Saudijske Arabije za smrt novinara Kašogija i vojnu kampanju u Jemenu, Putin se nije mešao.
Naposletku, autor članka razmatra postignuća ruske politike na Bliskom istoku i činjenicu da se nijedan američki saveznik u regiji nije pridružio antiruskim zapadnim sankcijama. Ova politika svih zemalja Bliskog istoka je pomogla Rusiji ne samo u smanjivanju štete od sankcija, već i smanjivanju zavisnosti o Kini u smislu zaobilaženja sankcija.
Prema autoru članka, 2019. godine se takvi trendovi mogu nastaviti, što na mnogo načina nije toliko Putinova zasluga, koliko njegova sposobnost da koristi razlike među ostalima.
No, ne ide sve kako Putin želi, napominje autor. Na primer, odnosi između Rusije i Izraela pogoršali su se nakon što su sirijske snage tokom izraelskog napada greškom oborile ruski avion. Iako je izraelski premijer pokušao uveriti Putina da Izrael nije kriv, to mu nije pošlo za rukom i izraelski mediji su izvestili da će se napadi na sirijske ciljeve nastaviti.
Prema autoru to može značiti da Rusija ne može da spreči sukob između Izraela i Irana, Hezbolaha ili Asadovog “režima”, kako autor članka, profesor Mark Katz, zove sirijsku vladu.
“Štaviše, Moskva neće biti zadovoljna američkom intervencijom, koja će se neizbežno dogoditi u slučaju takvog sukoba”, piše Arab Weekly, “arapski” list koji je 2015. počeo da izlazi u Londonu.
“Govoreći šire, Moskva je imala koristi od činjenice što je Bliski istok imao velika očekivanja od Sjedinjenih Država, a razočarao se kada se nisu ostvarila. Ali u isto vreme, očekivanja od Rusije bila su mala i Moskva ih je na kraju nadmašila. Stoga, što veći uspeh Rusija bude postizala na Bliskom istoku, to će biti više očekivanja od nje. Ali ako ona ne ispuni ta očekivanja, mnogi će se, kao odgovor, vratiti Sjedinjenim Državama”, uveren je američki stručnjak za Bliski istok, profesor Mark Katz, koji je svoja razmišljanja objavio u “arapskom” listu sa sedištem u Londonu.
Pročitajte OVDEzašto su se Ameri predomislili i ne idu iz Sirije.
Izvor: Arab Weekly/logicno. com
