Najnovije

VIKILIKS OTKRIO: Amerikanci naterali Maldive da priznaju tzv. Kosovo! Za povlačenje lobirao Srđa Popović još 2009.

Maldivi su priznali tzv. Kosovo 19. februara 2009. Prema dopisima ambasade SAD u ovoj zemlji koje je objavio Vikiliks značajni udeo u donošenju ove odluke, imao je tadašnji ambasador Robert Blejk, (šest meseci nakon toga unapređen u pomoćnika državnog sekretara).

Srđa Popović (Foto: Jutjub)

Međutim, ni diplomatske aktivnosti SAD nisu ostale bez odgovora druge strane. U prepisci Blejka sa tadašnjom državnom sekretarkom Hilari Klinton, koja je označena kao poverljiva, navodi se da je manje od mesec dana od priznanja jedan od lidera Otpora, Srđa Popović, od maldivskog predsednika tražio povlačenje priznanja.

O prepisci od 8. januara, sa ministrom spoljnih poslova Maldiva, Ahmedom Šahidom, koju je Vikiliks objavio, ambasador Ričard Blejk obavestio je državnu sekretarku SAD Hilari Klinton već narednog dana, navodeći da je apelovao na Maldive da priznaju tzv. Kosovo.

Kako piše Blejk, Šahid je izrazio svoju spremnost da prizna nezavisnost tzv. Kosova, koju on vidi kao nepovratnu, i pozvao vladu da prizna tzv. Kosovo tokom predsedničke kampanje.

“Podvukao je međutim, da on prvo mora da ubedi koalicione partnere u vladi da podrže njegovu poziciju. Zatražio je asistenciju ambasadora da podrži njegovu poziciju.“

„Ambasador SAD se saglasio i čeka predloge Šahida kome da se obrati“, piše dalje.

Ambasador je na kraju svog dopisa Klintonovoj rekao da će nastaviti da podstiče na priznanje tzv. Kosova i da će o tome nastaviti da izveštava u posebnom dopisu.

Na zahtev SAD, sposoban Šahid obezbedio priznanje

U dopisu Klintonovoj od 6. februara 2009. pod naslovom „Maldivi izrazili nameru da priznaju tzv. Kosovo“, Blejk navodi da je ministar spoljnih poslova Maldiva, Šahid kontaktirao ambasadora SAD 6. februara kako bi sa njim podelio tekst objave MSP Maldiva da je spremno da prizna tzv. Kosovo u što ranijem roku.

U komentaru Blejk zaslugu za odluku Maldiva da što pre prizna tzv. Kosovo pripisuje „sposobnom Šahidu“.

„Ova izjava o namerama je u potpunosti delo sposobnog Šahida, na naš zahtev. Prevladao je značajan skepticizam unutar kabineta. Jednom kada Maldivi zvanično priznaju tzv. Kosovo, ambasada preporučuje da sekretarka pošalje veoma kratku notu Šahidu i da mu se zahvali na njegovom ličnom angažovanju“.

Šahid ponovo pod istragom zbog korupcije?

Kako ovih dana prenose maldivski mediji, poslanik u parlamentu Maldiva, Mohamed Našid Abdula podneo je zahtev da se ponovo istraže navodi da je u priznanje tzv. Kosova od strane Maldiva bila uključena korupcija. Naime, protiv tadašnjeg ministra spoljnih poslova, Ahmeta Šahida, maldivska policija je već pokretala istragu još marta 2009. kada se on teretio da je za priznanje tzv. Kosova primio dva miliona dolara. Međutim, kako stoji u zahtevu Abdula ova „istraga nije sprovedena u potpunosti“.

Abdula u zahtevu traži i da se ponovo razmotri priznanje tzv. Kosova i pozvao da stvore uslovi da se odluka donese u skladu sa međunarodnim standardima prenosi maldivski, Avas.

Srđa Popović lobirao za povlačenje priznanja

Mesec dana kasnije, 6. marta, Šahid je kontaktirao ambasadora SAD kako bi mu saopštio da je odluka o priznanju tzv. Kosova postala kontroverzna u Vladi Maldiva, stoji u dopisu od 9. marta koji je označen kao poverljiv.

„Šahid je izvestio da Srbija intenzivno lobira u Vladi Maldiva kako bi povukli priznanje Kosova“, piše Blejk u svom dopisu.

Šahid je, prema navodima Blejka, označio jednog od glavnih lidera pokreta Otpor kao osobu koja „utiče na vladu Maldiva“, preko predsednika ove zemlje da povuku priznanje tzv. Kosova.

„Šahid je saopštio da je predstavnik Otpora, koji ima dugoročne veze sa maldivskom Demokratskom strankom predsednika Našida, razgovarao direktno sa predsednikom Našidom u pokušaju da utiče na vladu Maldiva da povuče priznanje tzv. Kosova. Šahid nam je rekao da su Srđa Popović iz Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije (CANVAS) i drugi bili u Maleu kako bi lično izneli stav Srbije.“

Ambasador u ovom dopisu navodi i to da je Šahid „potvrdio da bi zahtev ambasade za veoma kratkom zahvalnicom sekretarke Klinton u vezi sa priznanjem tzv. Kosova bilo ’jačanje morala’ za podržavaoce tzv. Kosova u vladi Maldiva i da bi pomoglo kako bi se odvratili pokušaji da se povuče priznanje tzv. Kosova“.

Ambasador je zatražio od Stejt departmenta da prosledi telegram ambasadi koji bi je dalje prosledila Vladi Maldiva u što hitnijem roku.

Nova ambasadorka SAD: Zahtev za fondove za ekonomsku podršku Maldivima

Pozicija Maldiva prema priznanju tzv. Kosova navodi se u još jednom dopisu od decembra 2009. nove ambasadorke Patricije Butenis.

Ona priznanje tzv. Kosova navodi kao jedno od obećanja koje su Maldivi ispunili SAD.

Ambasadorka u ovom dopisu, između ostalog navodi:

„Predsednik Našid je usmerio Maldive prema bliskoj povezanosti sa SAD. Pored pro-demokratske orijentacije i pro-zapadnih ekonomskih politika, Vlada Maldiva je ispunila svoja obećanja SAD-u po pitanju teških političkih koraka: Maldivi su objavili da nameravaju da uspostave diplomatske veze sa Izraelom (iako to još nisu učinili) i zauzeli pozicije u Ujedinjenim nacijama koje podržavaju prioritete SAD-a po pitanju priznanja tzv. Kosova i ljudskim pravima u Iranu. Maldivi su takođe zauzeli neke politički teške stavove u vezi sa glasanjem u UN-u“.

Dopis Klintonove o asistenciji SAD za članstvo Maldiva u UNHCR-u

Godinu dana nakon što su Maldivi priznali tzv. Kosovo (26. februar, 2010), u dopisu državne sekretarke Hilari Klinton označenom kao tajni, ambasador Maldiva u NJujorku, Abdul Ghafor Mohmed na konsultacijama u Vašingtonu, dan pre nego što će predati akreditaciju predsedniku SAD (24.02.2010) izrazio je nadanje da bi Maldivi mogli dobiti stolicu u Savetu za ljudska prava OUN (UNHCR).

Deo dopisa koji je označen kao tajni, odnosi se upravo na Savet za ljudska prava OUN. Na ovom delu sastanka prisustvovao je i tada već bivši ambasador SAD u Maldivima Robert Blejk, a u trenutku sastanka pomoćnik državnog sekretara.

Blejk je ponudio tihu podršku SAD ukoliko bi ona bila od pomoći; Ghafor je izrazio zahvalnost i naveo da će Maldivi tu ponudu najverovatnije prihvatiti.

„Međutim, mora da izgleda da Maldivi ovo mesto zaslužuju sopstvenim zalaganjem. Kao mala država, Maldivi ne mogu da se suprotstavljaju drugim zemljama, već moraju da zauzimaju principijelne stavove (kao što je, na primer, priznanje tzv. Kosova)“, stoji u dopisu Klintonove.

Pojedini navodi o povlačenju priznanja ipak potvrđeni i iz izvora van srpske vlade

Proces povlačenja ili suspenzije odluka o priznanju tzv. Kosova do razrešenja dijaloga između Beograda i Prištine posebno je intenziviran nakon stupanja Ivice Dačića na funkciju ministra spoljnih poslova Srbije. Dok vesti o takvim postupcima brojnih zemalja uglavnom dolaze od Dačića lično, a uvek ih prati demant kosovskog ministarstva, u poslednje vreme pojavljuju se i potvrde navoda o povlačenjima priznanja.

Pre manje od dve nedelje, zamenik Ministra spoljnih poslova Gane, Čarls Oviredu potvrdio je da je Gana povukla „brzopleto“ priznanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Pre toga je kosovski zamenik premijera u ostavci i bivši ministar spoljnih poslova, Enver Hodžaj, bio prvi kosovski zvaničnik koji je potvrdio da je do sada 13 zemalja povuklo priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, a da ima informacije da još 10 zemalja može učiniti isto. On je za takav razvoj situacije okrivio trenutnog kosovskog ministra spoljnih poslova, Bedžeta Pacolija, navevši da je tome sam doprineo neznanjem i nedostatkom strategije.

Kampanja povlačenja priznanja Srbije, kako se često opisuje, pridobila je pažnju međunarodnih predstavnika. Iako retko komentarišu navodne odluke pojedinih zemalja da povuku ili suspenduju priznanje tzv. Kosova, obustava srpske „antikampanje“, postala je ipak eksplicitan zahtev zemalja kvinte prema Srbije a koji je, kako smatraju, preduslov za nastavak dijaloga sa Prištinom.

Međutim, sa srpske strane neretko poručuju da nije fer da se od Srbije traži obustava kampanje povlačenja priznanja, što Srbija vidi kao način da zaštiti svoje nacionalne interese dok, istovremeno, zemlje poput SAD, drugih zapadnih zemalja, ali i islamskih zemalja, aktivno lobiraju za priznanja nezavisnosti tzv. Kosova.

Upravo je „agresivna kampanja“ Srbije protiv članstva tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama, konkretno INTERPOL-u, bila obrazloženje vlade tzv. Kosova da uvede 100 odsto takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine, potez koji je pre godinu dana u potpunosti blokirao dijalog.

Ipak, bivši ambasador Velike Britanije u Prištini, Rori O’Konel, potvrdio je krajem 2018. da su neke zemlje zaista povukle priznanje tzv. Kosova.

„Nažalost, neke zemlje povukle su priznanja tzv. Kosova. Ne mislimo da postoji razlog za to. Tzv. Kosovo ispunjava sve kriterijume da bude nezavisna država. Mi smo priznali tzv. Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu,“ bila je njegova izjava koju je propratio demant kosovskog MSP.

„Mi smo u kontaktu sa američkim državnim sekretarom sa kojim stalno komuniciramo, kao i sa međunarodnim partnerima, to apsolutno nije tačno“, reagovao je savetnik ministra spoljnih poslova tzv. Kosova Jetljir Ziberaj na tvrdnje O’Konela.

Priznanje tzv. Kosova je do sada, prema potvrdi iz Beograda, povuklo ili suspendovalo 17 zemalja, i to: Gana, Togo, Centralnoafrička republika, Republika Palau, Madagaskar, Solomonska ostrva, Lesoto, Surinam, Granada, Unija Komora, Burundi, Komonvelt Dominika, Sao Tome i Principe, Liberija, Gvineja Bisao, Papua Nova Gvineja.

Pročitajte OVDE da li je na pragu rasplet špijunske afere koja trese Srbiju.

Izvor: Kosev

Bonus video

 

Da li je bilo doseljavanja Slovena, Srba, na Balkan ?! Aleksandar Mitić.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA