Istorijski praznik je povezan sa završetkom Smutnog vremena u Rusiji u XVII veku i simboliše jedinstvo naroda i njegovu sposobnost da se ujedini u teškom periodu.
Ovaj praznik je ustanovljen u čast važnog događaja u istoriji zemlje – narodnog ustanka na čelu sa Minjinom i Požarskim kada je oslobođena Moskva od poljsko- litvanskih osvajača 1612. godine. Istog dana pravoslavni hrišćani slave dan ikone Bogorodice, čiji je lik zauvek povezan sa oslobođenjem otadžbine od neprijatelja.
Početkom 17. veka zemlja se nalazila u velikim nevoljama. U istoriji Rusije se taj period naziva "Smutno vreme". Ugasila se vladajuća dinastija Rjurikovič, pojačala se vlast bojarskih klanova, u zemlji su vladali haos i pustoš, kaže docent sa katedre istorije Rusije istorijskog fakulteta MGU Oleg Ajrapetov:
- Ako se obraćamo događajima od pre 400 godina, onda možemo reći da je "Smutno vreme" bilo strašan udarac za sve narode koji su živeli na teritoriji Moskovske države. I, pokret Minjina i Požarskog je ujedinio ne samo razne slojeve društva, već i razne vere, razne narode, koji su hteli da uspostave red i poredak. To je tako prirodno i normalno. Jer, ljudi uvek žele jedno te isto: da žive u miru, spokoju, prosperitetu, da imaju mogućnost da planiraju sutrašnji dan.
Mnogi istoričari smatraju da je tada počeo prvi građanski rat u istoriji Rusije, koji je iskomplikovan skrivenom, a onda i otvorenom intervencijom sa strane poljsko-litvanske države. Naravno, svaki tačan datum je u određenoj meri proizvoljan, jer se radi o događajima iz daleke istorije, kaže istoričar:
- Ovaj datum (4. novembar) je povezan sa prestankom "Smutnog vremena", isterivanjem, to jest, kapitulacijom poljskog garnizona. Ali, konačno prevazilaženje krize će se desiti tek kada na tron dođe Mihail Fjodorovič Romanov. Prosudite sami. Okupatori su proterani iz prestonice. Ali, država je bila bez gospodara, to jest, ona se još nije obnovila. Evo mi govorimo o prestanku građanskog rata. Ali, to podrazumeva obnavljanje svih instituta vlasti, što će se desiti nešto kasnije. Ali, ukupno gledano, to je, naravno, vrlo važan događaj.
Kada je neprijatelj osvojio Moskvu, Kozma Minjin je strasno pozvao svoje sunarodnike: „Vera i Otadžbina nam ginu, ali mi ih možemo spasiti. Ne žalimo ni živote ni imovinu radi spasenja Moskve!“ Ustanici su sa svih strana blokirali prestonicu, Poljaci nisu mogli da dobijaju hranu. Užasna glad ih je primorala da jedu mačke, pse i miševe. Ustanici su 4. novembra na juriš osvojili Kitaj-gorod – moćnu liniju utvrđenja. Neprijateljski garnizon se povukao. U Kitaj-gorod je knez Požarski ušao sa Kazanskom ikonom Bogorodice. Komandiri poljskog garnizona su uskoro potpisali kapitulaciju i predali se.
U savremenoj Rusiji se Dan jedinstva obeležava od 2005. godine. Za Ruse je to u mnogim aspektima nov praznik. Ali, on je jako potreban, jer konsoliduje društvo, pomaže Rusima da shvate odgovornost za budućnost zemlje, tvrdi zamenik predsednika komiteta Državne dume za obrazovanje, šef katedre politikologije i sociologije Univerziteta „Plehanov“ Vladimir Burmatov:
- Mi možemo da se osećamo kao jedan narod bez obzira što postoje različite religije, različite nacionalnosti, govori se ne samo ruski, već i drugi jezici. Eto, u tome je suština 4. novembra. Bilo koji praznik se obeležava širom zemlje. Proći će mnogo vremena dok on ne bude imao svoje tradicije proslavljanja. Ali, to što je ovaj praznik sada uveliko pod pokroviteljstvom države i što država radi na tome da on postane istinski praznik je pozitivan momenat.
Na Dan narodnog jedinstva građani Rusije još jednom potvrđuju da više cene jedinstvo, međunacionalni mir i red u društvu, nego "Smutno vreme" i neprijateljstvo. Zato što su oni jedan narod, sa zajedničkim korenima i zajedničkom budućnošću.
Turci krenuli na Kurde, ali je onda usledila brutalna odmazda! Više o tome OVDE.
Izvor: vostok.rs
