„Razlog zašto koristimo sankcije je taj što su one važna alternativa za svetske vojne sukobe. I verujem da je uspelo", rekao je Mnučin za Si-en-bi-si na forumu u Kataru. Izdvojio je Severnu Koreju i Iran i „druga mesta na svetu“ gde je, prema njegovom mišljenju, takva taktika „delovala“.
Dolar igra vitalnu ulogu u povećanju pritiska na rivale Vašingtona, ali takva taktika možda nije bez mana, upozorio je šef američkog ministarstva finansija: „Ali tokom dužeg vremena, ako ne budemo pažljivi, ljudi će gledati da koriste druge valute.“
Predviđajući potencijalno negodovanje, ministar finansija je potom u razgovor ubacio malo pacifističke retorike. SAD "ne naoružavaju američki dolar", a Vašingtonu je u interesu da "ljudi koriste dolar kao rezervnu valutu u svetu".
Malo je verovatno da će Mnučinove primedbe podudarati sa nekim liderima širom sveta. Tako je iransko rukovodstvo dosledno osudilo američke sankcije, koje ciljaju njegovu trgovinu naftom, finansije i infrastrukturne projekte, kao akt „ekonomskog terorizma“.
Sa svoje strane, ruski predsednik Vladimir Putin doveo je u pitanje efikasnost američkih ograničenja uvedenih posle ukrajinske krize 2014. godine. Američki lideri "pucali su sebi u nogu", dok Rusija i dalje ostaje privlačno tržište za strane investitore, veruje on.
Neverovatno, ali se trgovina između SAD-a i Rusije ove godine povećala za sedam milijardi dolara, iako američkim trgovinskim ograničenjima nema kraja.
Verovatno pokušavajući da svet učine sigurnijim, SAD su ove nedelje ponovo uvele sankcije Teheranu, a ovog puta protiv iranskog postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Fordovu. Objekat je nastavio sa radom nakon što se Vašington jednostrano povukao iz Nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, koji je ograničio nuklearni program Teherana u zamenu za ukidanje zapadnih sankcija.
Takođe ove nedelje, Vašington se založio za uvođenje sankcija izvođačima radova poslednjeg preostalog dela rusko-nemačkog gasovoda "Severni tok 2", preteći zamrzavanjem imovine i ukidanjem američkih viza. Taj potez doveo je do toga da su moguće mere mnogi političari u Berlinu oštro kritikovali, a neki su sugerisali da se odgovori na taj način, da se suzbije prodaja američkog gasa u Evropi.
"Prioritet je izlazak iz EU 31. januara". Više o tome OVDE.
Izvor: vostok.rs
