Najnovije

ONO ŠTO ZAPAD NIKAD NIJE MOGAO DA NAUČI: Tajna uspeha Vladimira Putina

Kada govorimo o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, uglavnom se fokusiramo na njegove spoljnopolitičke odluke, što je u određenom smislu razumljivo, ali pogrešno, pre svega zato što je svoj poslednji mandat u predsedničkoj kancelariji 7. maja 2012. počeo upravo s naglaskom na unutrašnjopolitička pitanja.

Putin (Foto: kremlin.ru)

U to vreme, naravno, nije mogao da zna da će se dogoditi prevrat u Ukrajini i da će morati da donese odluku da interveniše u Siriji, ali se i s tim izazovima uspešno suočio. Ukrajinska kriza i sankcije koje je Zapad nametnuo Rusiji su konačno probudili rusku vladu i funkcionere, koji su pokrenuli proces „supstitucije uvoza“ i kreću se prema punoj samodovoljnosti u brojnih sektorima, uz očuvanje tradicionalnih izvora prihoda od izvoza energenata, ali sada i pšenice, oružja i drugih proizvoda.

Sirijska kriza je naterala Rusiju da interveniše u arapskoj zemlji kako sutra ne bi morala da se nosi sa pobunom u Severnom Kavkazu i širenjem islamističke pobune na bivše sovjetske republike, muslimanske zemlje na južnim granicama Ruske Federacije. Ali ovo su sve poznate teme, stoga poslušajmo koje su to smernice u unutrašnjoj politici u poslednjem mandatu Vladimira Putina.

Čini se da su neke odluke bolne, kao što je bilo najavljeno, jer je podrška predsedniku Rusije u zemlju s maksimalnih 89 odsto u vreme ujedinjenja Krima s Rusijom sada pala na 70 odsto. Podsetimo da je 2018. godine, tokom sprovođenja penzijskih i drugih reformi u jednom trenutku podrška Putinu pala na 66 odsto, iako je i taj „pad“, u poređenju sa drugim svetskim liderima, još uvek  plebiscitarna podrška politici Kremlja.

U svom tradicionalnom godišnjem obraćanju naciji, prvom otkako je preuzeo treći mandat ruskog predsednika, Vladimir Putin je najavio nastavak reformi i jačanje države, založivši se za neophodnost duhovnog i moralnog preporoda Rusije, kao i na podizanja demografskih pokazatelja. Putin je tada kazao kako Rusija nema drugog izbora osim demokratije, ali da se ruska demokratija mora graditi na temeljima ruske tradicije i nikako neće prihvatiti standarde nametnute spolja.

Osvrnuo se i na korupciju, za koju kaže da je relikt iz vremena Sovjetskog Saveza koji koči ekonomski razvoj. Upravo zbog korupcije je obećao da će uvesti posebne zakone, kao i mogući zakon o nadzoru imovine državnih funkcionera u inostranstvu, što je garant boljeg funkcionisanja države. Ruski vođa je izjavio i kako podržava čvršći nadzor nad inostranim aktivnostima funkcionera.

„Nemojte se rano veseliti, možda vam se neće svideti ono što ću govoriti“, upozorio je Putin publiku na početku svog poslednjeg mandata.

Državni funkcioneri sa imovinom u inostranstvu ne ulivaju poverenje

Objasnio je potrebu za donošenjem zakona koji bi omogućio uvid u imovinu visokih i nižih državnih funkcionera koju poseduju u inostranstvu. To je nužno,  s obzirom da takva imovina može da ima uticaj na ponašanje, kako njihovo tako i na članove njihovih porodica.

“Ta imovina treba da bude uredno prijavljena, a vlasnik će morati da pojasni odakle mu sredstva za nju”, rekao je Putin.

Iako je izjavio kako veruje da su državni funkcioneri većinom odgovorni i pošteni, ali „savremeni politički realitet“ ipak zahteva transparentnost svih aktivnosti osoba koje se bave politikom.

„Kako možemo da verujemo političaru koji zastupa ruske interese, a potom se trudi da prebaci svu svoju imovinu u druge zemlje?“, pitao je Putin pre nego što je formalno u parlamentarnu proceduru uputio nacrt zakona koji će sprečiti takvo ponašanje.

Rusija i svet na prekretnici

Putin se u svom obraćanju pokazao kao dobar poznavalac unutrašnjih i globalnih prilika. Naglasio je kako se čitav svet suočava sa velikim izazovima, pa tako i Rusija.

„Godine koje slede biće odlučujuće ne samo za Rusiju, nego i za čitav svet. Ulazimo u doba tranzicije i promena, od kojih bi nas neke mogle i šokirati“, rekao je, kao da je predvideo tektonske poremećaje koji su u nadolazećim godinama potresli globalnu arenu.

Ruski lider je izjavio kako se narodi u budućnosti neće boriti za prirodne resurse, nego ljudske, a posebno one intelektualne. Povećanje potrošnje može biti održivo samo prelaskom na nove tehnologije, a potražnja za „intelektualnim resursima“ će se povećati.

„U ovom novom svetu, čija su dostignuća vidljiva u ekonomskom i vojnom sektoru, Rusija mora da se razvija, da bude sigurna, zadržavajući pri tome svoj nacionalni identitet“, rekao je Putin u kratkom uvodnom delu u kom se osvrnuo na spoljne izazove.

„Porodica sa troje dece“: Novi ruski standard nužan za samoodržanje nacije

Putin je u drugom delu izlaganja rekao kako nije dovoljno samo poboljšati demografsku sliku u zemlji, već se moraju obezbediti i osnovni uslovi koji bi Rusima omogućili nadgradnju u moralnom, kreativnom i profesionalnom smislu.

„Na početku XXI veka Rusija je u demografskoj krizi, ali i krizi sistema vrednosti. Ako se takav opasan trend nastavi, neće nam biti potreban spoljni neprijatelj, jer kada nacija nije u stanju da se reprodukuje, gubi se putokaz, ideal kome se stremi i sve se urušava samo od sebe“, izjavio je Putin.

Ruski predsednik je istakao kako je Rusija, zahvaljujući vladinim inicijativama, uspela da prevaziđe demografsku krizu. Stopa nataliteta je u porastu, ali, uprkos ovim ohrabrujućim znacima, Rusija sebi ne može priuštiti luksuz opuštanja. Treba podsticati ruske porodice da imaju što više dece. Demografski eksperti kažu kako je odluka jedne porodice da ima drugo dete, korak do onog trećeg.

„Potrebno je da se porodice odluče na taj korak. Verujem kako porodica s troje dece treba postati ruski standard“, tim rečima je Vladimir Putin završio deo govora o demografskim prilikama u Rusiji.

Duhovna obnova bez šovinizma

Ovaj deo je posebno važan, s obzirom da ruskog predsednika u inostranstvu poštuju grupe kojima se u Rusiji ne dozvoljava delovanje. Tako su zabranjene aktivnosti Nacional-boljševičke partije, profašističke organizacije koja se skrivala iza ideologije sovetskih boljševika. Zabranjeno je i delovanje Muslimanskog bratstva, međunarodno priznatih islamističkih terorističkih grupa i radikalnih desničarskih organizacija, iako potonje u većini slučajevima imaju korene u susednim zemlja, kao pokret UNA-UNSO u Ukrajini iz kog su nastali Desni sektor i druge nacionalističke i neonacističke organizacije.

Putin je na početku svog poslednjeg mandata priznao kako je ekonomski preporod imao svoju cenu.

„Ovo što moram reći je bolna istina, ali rusko društvo proživljava period u kom nema nikakvih duhovnih vrednosti“, rekao je.

S nostalgijom je govorio o prošlosti i izjavio „kako je ruski narod, za vreme tranzicije iz komunizma u kapitalizam s prljavim vešom u vodu bacio i novorođeno dete“. Tom ruskom narodnom izrekom je hteo da kaže kako se u vreme opšteg distanciranja od svega „komunističkog“ Rusija odrekla i svih dobrih stvari iz vremena pre „perestrojke“.

Ruski lider je podsetio na vrednosti na koje su Rusi nekada bili ponosni i zbog kojih su bili jedinstveni i jaki, a to su milosrđe, saosećanje i ljubav prema bližnjem.

„Moramo učiniti sve kako bi podržali institucije koje su čuvari tradicionalnih vrednosti“, savetovao je okupljene.

Međutim, energično je odbacio mogućnost povratka u totalitarizam, obećavši kako ruske vlasti neće delovati kroz zabrane i ograničenja.

Putin je osetljiv na pritisak nacionalizma, koji je počinjao da bude sve vidljiviji u zemlji. Dotakao se problema etničkih grupa koje žive u Rusiji i rekao „kako snaga Rusije upravo leži u njenoj etničkoj raznolikosti“.

Oštro je osudio sve oblike manifestovanja šovinizma i „špiljskog nacionalizma“, kako voli da ga zove, izjavivši „kako nacionalisti, misleći da brane Rusiju, čine upravo suprotno i nanose joj ogromnu štetu“.

„Prosta i pojednostavljena rešenja koja nude ekstremni nacionalisti svih boja mogu odvesti ovo društvo i zemlju u propast. S druge strane, nećemo dozvoliti stvaranje nikakvih etničkih enklava koje bi imale svoja pravila i zakone“, izjavio je ruski predsednik i pozvao ruske zastupnike u parlamentu da donesu zakone koji će sprečiti ilegalno useljavanje, ali i one koji će pojednostaviti život legalnim useljenicima.

Imigracija i pravila za sticanje ruskog državljanstva

U nastojanju da se privuku stručnjaci u Rusiju, Putin je pozvao parlament da pojednostave zakon o sticanju ruskog državljanstva.

„Novim zakonom treba olakšati ulazak i ostanak u Rusiji svim građanima bivših sovjetskih republika, kao i direktnim potomcima rođenih u Ruskom carstvu i Sovjetskom Savezu. Pojedinci koji izraze volju za dolaskom u Rusiju, a koji bi se odrekli starog državljanstva, morali bi da dobiju rusko bez nepotrebnih komplikacija. Rusiji trebaju profesionalni i marljivi ljudi, ali je činjenica da birokratija ometa taj proces. Postojeći zakoni ne pomažu, nego imaju suprotan efekat, a naturalizacija naših sunarodnika, ljudi koji su kulturološki i duhovno bliski nama, teško se sprovodi iz istog razloga“, ovim rečima je Putin pojasnio kako on vidi rešenje tog problema.

Kasnije je zbog krize u Donbasu potpisao dekret koji svim stanovnicima Donjecke i Luganske Narodne republike daje mogućnost sticanja ruskog državljanstva, a da se ne moraju odreći ukrajinskog. Ali, ovaj zakon nema veze sa srednjoročnom strategijom privlačenja pripadnika ruske zajednice u matičnu zemlju, kojih je nakon raspada Sovjetskog Saveza u zemljama  Istočne Evrope i Centralne Azije ostalo na desetine miliona.

Međunarodni i čitki pasoši su obvezni za sve koji ulaze u Rusiju

U ovom delu govora je Putin govorio o nužnosti da se strancima koji dolaze samo sa nacionalnim pasošima zabrani ulazak u Rusiju, jer je jedino tako moguće kontrolisati protok ljudi koji ulaze u zemlju.

Tada je određeno da se od 2015. u Rusiju može ulaziti samo sa takozvanim „međunarodnim pasošima“, a pojasnićemo o čemu je reč. Taj bi se zakon odnosio i na sve one koji dolaze iz Zajednice nezavisnih država, koju čine bivše sovjetske republike.

Naime, razlog odbijanja takozvanih „nacionalnih pasoša“ i zahtevanje onih „međunarodnih“ je taj što sporni pasoši imaju podatke na nacionalnim jezicima i služe više kao lične karte, koje se i u mnogim zapadnim zemljama koriste samo unutar vlastite države i nisu putna isprava.

Problem nastaje kada na rusku granicu dođe osoba sa nacionalnim pasošem poput gruzijske, azerske ili armenske, pri čemu bi svi ruski carinici trebali da budu i poligloti i poznavaoci nekoliko pisama da uspeju da saznaju identitet osobe koja ulazi u zemlju.

Putin je tada pozvao ruske vlasti da porade na tom pitanju, pre svega sa svojim bivšim kolegama iz Zajednica nezavisnih država.

„Nećemo stvarati poteškoće nikome. Ako bude potrebno pružićemo im svu potrebnu pomoć, finansijsku i tehničku. Govorimo samo o jednostavnoj pripremi odgovarajućih oblika ulaska u Rusiju“, rekao je Putin.

Demokratija je jedini ruski izbor

U svom tadašnjem obraćanju se na kraju dotakao „demokratije“, rekavši kako je to jedini način na koji se Rusija može još bolje razvijati.

„Međutim, demokratiju treba graditi na vlastitoj tradiciji i ne mogu se sprovoditi standardi uvezeni spolja. Mi podržavamo univerzalna demokratska načela koja su usvojena u čitavom svetu, ali „ruska demokratija“ je snaga ruskog naroda, koji ima svoju samoupravnu tradiciju. Za nju se ne može reći da sledi standarde nametnute spolja.

Vladajuće stranke, vlade i predsednici se mogu promeniti, ali osnovna načela države i društva ne smeju biti predmet rasprave. Demokratija ne znači samo mogućnost odabira ko će vladati, već i mogućnost stalnog nadzora ljudi izabranih od naroda“, svojim viđenjem demokratije je Vladimir Putin završio obraćanje na početku svog poslednjeg mandata.

Ako probamo da analiziramo on što je Putin hteo da kaže, na kraju sve možemo svesti na nekoliko smernica koje je uputio parlamentarnim zastupnicima, a koje su trebale da im budu putokaz u radu predstojećih godina. Istovremeno, ova podsećanja su dobra jer govore koji je politički lider ispunio svoja obećanja, a koji je lagao birače.

U uvodnom delu je pokazao nepoverenje prema državnim funkcionerima koji svoju imovinu prebacuju van granica otadžbine. Možda su se neki i sami prepoznali u tom delu govora, a poziv parlamentu da se nadzor nad takvim osobama pravno reguliše su  oni koji su u toj grupi mogli da shvate kao znak upozorenja.

Ruske vođe u istoriji generalno nikada nisu direktno pretili i njihova upozorenja su se uvek morala čitati između redova. Kako je predsednik Putin ipak sledbenik „stare škole“, svi oni koji korupciju vide kao društveno prihvatljivo ponašanje, kao i oni koji prenose bogatstva izvan otadžbine, razumeli su ove Putinove reči, ali više kao pravovremeno upozorenje, a ne kao konačnu presudu.

Nakon „upozoravajućeg“ dela je prešao na „lakšu temu“ u kojoj je naglasio potrebu za tehnološkim napretkom zbog izazova koji Rusiju i svet čekaju narednih godina. Sudeći po dostignućima, čini se da su odgovorni u ovom sektoru uspešno odradili sve zadatke.

Bog – porodica – otadžbina

Deo govora u kom je naglasio potrebu za povećanjem stope nataliteta bi se u zapadnoj Evropi mogao tumačiti kao jeftini populizam pretvoren u slogan „Bog-Porodica-Otadžbina”. Ali u poziciji u kojoj se nalazi Ruska Federacija, s površinom koja se proteže od Pacifika do istočnih granica Evropske unije, delom okružena nimalo prijateljski nastrojenim susedima, s ogromnim resursima koji zahtevaju bezbednosni nadzor i stalne pretnje iz Sjedinjenih Država, zanemariti demografiju zemlje bi bilo krajnje neozbiljno.

Za Putinove dosadašnje poteze možemo reći šta hoćemo, ali nikako da su bili neozbiljni. Tako da i opsežno izlaganje o demografskim prilikama nije bilo slučajno.

Vladimir Putin je za ovaj i sve druge govore dobio kritike sa Zapada, što je postao uobičajeni narativ. Za deo o „međunarodnim pasošima“, imigracijskoj politici i „naturalizaciji“ su se bunila udruženja za ljudska prava, prava manjina, prava na slobodu kretanja i druge. Evropa je zaboravila da je Rusija tada imala problema sa terorizmom većih nego mnoge evropske zemlje.

Ali nakon talasa slobodnih migracija 2015. i terorističkih napada koji su se zaređali i ne prestaju ni danas, evropske zemlje se blindiraju, podižu žičane barijere, a Hrvatskoj su dali zadatak da čuva zemlje Šengenskog prostora umesto njih samih.

Ali čak i tada, centri za „privremeno prihvatilište“ imigranata u Italiji su ličili na logore, bivši predsednik Sarkozi je terao rumunske i bugarske Rome bez ikakvog opravdanja, osim što „su bili neuredni i krali su“, a kancelarka Merkel je izjavila kako je „multikulturalizam propao projekat“, da bi samo dve godine posle prema imigrantima zaurlala svoje istorijski poznato: „Willkommen!“

Na kraju, Putinova izjava da će Rusi graditi svoju demokratiju, koja možda neće ličiti na onu evropsku, ruski narod može više radovati nego obeshrabriti. Što se tiče ruske opozicije, one petokolonaške, a ne institucionalne, ona se oglasila i oglašavala se, ali su sve inicijative kojima je pokušala da destabilizuje Putinovu Rusiju propale.

Ruski predsednik je 2018. s lakoćom dobio izbore u prvom krugu i mandat mu ističe 2024. Ovaj govor je vredan podsetnik na političare koji ispunjavaju svoja obećanja i na narod koji na izborima između dva zla ne mora da glasa za ono manje, već za političara za kog smatra da najbolje brani njegove interese.

Isto tako, Vladimira Putina nema smisla obožavati van granica Rusije, osim u Siriji i zemljama kojima je pružio podršku u najtežim trenucima, ali sigurno može  biti uzor političkim vođama kojima je stalo do vlastitog naroda i narodnog suvereniteta. To svakako.

Naši specijalci će proći surovu obuku koju će voditi moćna Putinova jedinica. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: N. Babić/ logicno.com

Bonus video

Znate li zašto nam grebu freske i brišu natpise – Radovan Damjanović 

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube