Najnovije

Evo šta o Srbiji i Zapadnom Balkanu piše u Minhenskom izveštaju

Potpuna evroatlanska integracija Zapadnog Balkana neće se desiti uskoro, što je bila i poruka samita Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana 2018. godine, ali evropski lideri prepoznaju strateški značaj "dela evropske slagalice" koji nedostaje, navodi se u Minhenskom bezbednosnom izveštaju za 2019. godinu.

Debata između Vučića i Tačija u Minhenu (Foto: Jutjub)

U delu izveštaja koji se bavi analizom Zapadnog Balkana ocenjuje se da je region i dalje "ranjiv", a kao primer "krhke stabilnosti" navode da je Kosovo u decembru, suprotno želji NATO, odlučilo da formira svoju vojsku na šta je Srbija, kako se tvrdi, odgovorila pretnjom oružane intervencije. U izveštaju su predstavljene i ankete o EU koje je sproveo Savet za regionalnu saradnju (RČ). Po pitanju datuma pristupa EU, u Srbiji je oko 32 odsto izjavilo da ne očekuju da će se Srbija ikada pridružiti EU, dok oko 20 odsto ispitanika veruje da će se Srbija pridružiti evropskom bloku do 2025. godine.

Među ispitanicima 17 odsto njih smatra da je veća verovatnoća da će se članstvo realizovati do 2030. godine. Najmanje zastupljen odgovor - da će se Srbija pridružiti EU do 2020. godine - dalo je pet odsto ispitanika. Međutim, 29 odsto ispitanika u anketi RČ smatra da će pristupanje EU poboljšati život u Srbiji, a 39 odsto smatra da će stvari ostati onakve kakve jesu. Najmanji broj ispitanika, 22 odsto, veruje da članstvo Srbije u EU neće doneti boljitak građanima. Po pitanju datuma pristupa EU, ispitanici su se na nivou regiona u većini izjasnili da ne očekuju da će njihove zemlje ikada pristupiti EU (27 odsto). Međutim, slika nije u potpunosti pesimistična, jer je 24 odsto ispitanika reklo da očekuju članstvo do 2025. godine. Kao mogući problem izveštaj navodi i bojazan od porasta etničkih tenzija u Bosni i Hercegovini zbog imenovanja Milorada Dodika za člana Predsedništva BiH.

Ističe se da su građani regiona izrazili svoje nezadovoljstvo kroz proteste, dok uglavnom mladi masovno napuštaju Zapadni Balkan. Zaključak je Minhenskog bezbednosnog izveštaja za tekuću godinu da Kina i Rusija, kao i drugi igrači, pojačavaju, kako svoj uticaj, tako i negativna dešavanja u regionu. Rusija je, kako se navodi, "tradicionalan" igrač u regionu, ali sada Zapadni Balkan vidi kao deo "velike igre" koja može da omete i oslabi EU. Zvanična Moskva je u mnoštvo navrata optužena da preduzima mere koje za cilj imaju da destabiliziju Zapadni Balkan, uključujćuhi i podsticanje na etničke konflikte. Deo propagande, kako se navodi, predstavlja i anti-Zapadna propaganda koja za cilj ima da poveća nezadovoljstvo koje građani osećaju prema EU.

Kina je najskorije pristupila regionalnoj igri moći, a sve države Zapadnog Balkana su članice kineske inicijative "Pojas i put" kroz format "16+1". Zaključak izveštaja je da kineske investitcije predstavljaju rizik po region, pogotovo sa stanovišta duga, jer mnoge investicije dolaze u vidu kredita. Evropska komisija je 2018. godine prihvatila novu strategiju za region koja Zapadni Balkan posmatra kao "geostratešku investiciju". NATO i EU sada aktivno rade na borbi protiv ruske propagande, a Unija je već pokrenula više programa o povezanosti koji će se takmičiti sa sličnim kineskim programima. U izveštaju se navodi da će tekuća godina pokazati da li Zapadni Balkan i dalje veruje u evropsku budućnost.

Srbija je pred totalnim kolapsom. Više o tome pročitajte OVDE.

Izvor: Tanjug

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Debata između Vučića i Tačija u Minhenu povodom statusa Kosova

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Balkan post