Najnovije

SAKAŠVILIJU SE PRIVIĐAJU RUSKI TENKOVI: Ko je sledeća ''žrtva ruske agresije''?

Bivši gruzijski predsednik smatra da je reč o istoj taktici koju je ruski predsednik godinama koristio "da bi opravdao svoj vojni avanturizam".

Sakašvili (Foto: RIA Novosti)

Prvo je došao u Gruziju, zatim u Ukrajinu, a sledeća meta ruskog predsednika Vladimira Putina verovatno neće biti bivša sovjetska zemlja, već evropska zemlja koja nije članica NATO, poput Švedske ili Finske, smatra bivši gruzijski predsednik Mihail Sakašvili.

Kako Sakašvili navodi u autorskom tekstu za "Forin polisi", nedavno su se pojavili izveštaji da će nova politika Kremlja zahtevati da svi međunarodni brodovi daju obaveštenje Rusiji 45 dana pre nego što uđu u Severnu morsku rutu, koja povezuje okeane Atlantik i Pacifik preko arktičkih voda severno od Sibira.

Svako plovilo na toj ruti, gde je Rusija uložila velika sredstva u sofisticiranu vojnu infrastrukturu, takođe će morati da ima ruskog pomorskog pilota na brodu, dodaje Sakašvili.

"Brodovi za koje se utvrdi da krše ova ograničenja mogu biti prisilno zaustavljeni, zadržani ili, u određenim ''ekstremnim'' okolnostima, ''eliminisani''", navodi on.

"Najnovija pretnja Kremlja u velikoj je meri ostala neprimećena. Ruski zvaničnici opravdavaju nova pomorska ograničenja poznatim objašnjenjem, tvrdeći, naime, kako ''aktivnije pomorske operacije u Arktiku različitih stranih zemalja'' zahtevaju takav odgovor",kaže bivši gruzijski predsednik.

Kako dodaje, reč je o istoj taktici koju je Putin godinama koristio "da bi opravdao svoj vojni avanturizam".

"Od Gruzije 2008. godine, do Ukrajine 2014. i Sirije 2015. godine, Putin je uvek optuživao Zapad za rusku agresiju, a mediji koji su u službi vlasti dodatno pojačavaju tu poruku govorom o rusofobiji", piše u tekstu Sakašvilija.

Mnogi se pitaju šta zapravo Putin dobija tom pričom. Kršeći međunarodne norme, postao je globalni izopštenik. Američke i evropske sankcije nanele su ozbiljne udarce ruskoj ekonomiji, pa se postavlja pitanje zašto bi Putin platio tako neverovatnu visoku cenu da bi uzeo još neke delove teritorija, navodi on.

Sakašvili tvrdi da oni koji pokušavaju da odgovore na to pitanje ne pogađaju poentu.

"Naime, u slučaju Krima, istočne Ukrajine, Južne Osetije ili drugih mesta koja su za Putina delovi ruskog dvorišta, teritorijalni dobitak nikada nije bio sam po sebi cilj. Putinov cilj je danas isti kao i kada je napao Gruziju 2008. godine, a to je da pojača pritisak na polugama moći u Rusiji", smatra Sakašvili.

"Putin je predvidljiv i logičan. Napadom na slabijeg suseda dobija na jeftiniji i brži način bolje ocene nego što bi dobio poboljšanjem ruskog sistema zdravstvene nege. Nije slučajnost da je podrška Putinu dostigla vrhunac 2015. godine nakon pripajanja Krima. Kasnije te godine, u trenutku dok se ruska ekonomija urušavala, intervencija u Siriji poslužila je za jačanje patriotizma", ocenjuje bivši predsednik Gruzije.

Zasigurno su ti Putinovi potezi naišli na oštru kritiku iz Vašingtona i Brisela, ali osuda van Rusije samo povećava njegovu popularnost unutar zemlje, a standardni evropski i američki diplomatski izrazi "duboke zabrinutosti" zvuče kao obični klišei, dodaje on.

Međutim, piše Sakašvili, status kvo se ne može održati.

"Ako smo nešto naučili iz protekle dve decenije, opravdano je zaključiti da je nova kriza na vidiku. Prema anketi koju je 7. marta sproveo Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja, poverenje ruskih glasaca u Putina palo je na 32 odsto, što je najniži nivo od 2006. godine", dodaje se u tekstu.

Sakašvili tvrdi da uopšte nije upitno da li će Putin napasti, već je samo pitanje gde će to biti.

Doduše, Sakašvili ne očekuje da će ruski tenkovi ući u Helsinki ili Stokholm bez ikakve reakcije i otpora.

Međutim, za Moskvu bi bilo relativno lako da ugrabi teritoriju na udaljenoj arktičkoj enklavi ili na malom ostrvu, poput švedskog Gotlanda, s obzirom na strateške mogućnosti koje je Rusija izgradila na svom severnom boku.

Uostalom, ko bi išao u rat zbog zamrznutog baltičkog ostrva ili dela finske tundre, pita se Sakašvili?

"NATO ne bi, ali Putin bi jer su mu ulozi veći", dodaje bivši predsednik Gruzije.

Koliko vojnika Crna Gora šalje u Irak, saznajte OVDE.

Izvor: Tanjug

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Može li Švedska da se zaštiti od ruskog napada? (humor)

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube