Tako što izazivaju eksploziju koja taj asteroid pretvara u `komade i prašinu`. Naučnici su, međutim, upravo dokazali da se naša Zemlja na taj način ne može spasiti od iole većeg asterioda.
Uz pomoć najnovije metoda kompjuterskog modelovanja, opovrgli su rašireno u nauci uverenje da je svaki `objekt` utoliko lakše razbiti eksplozivom što je veći.
Modelovanje je, međutim, pokazalo: da je u kosmosu sve drugačije i da je – što je neki kosmički objekat veći – za njegovo razbijanje potrebno srazmerno sve više energije.
Gravitaciono privlačenje `komada i komadića`
Samo modelovanje je bilo podeljeno u dve faze: na kratkovremenu i dugotrajnu fazu takozvane „gravitacione reakumulacije“.
U prvoj fazi su proveravani procesi do kojih dolazi odmah nakon otpočinjanja `napada na asteroid`. A u drugoj: uticaj snage privlačenja na čestice i komade i komadiće koji se usled eksplozije odvoje od površine asteroida.
Provere su pokazale da `dizanje asteroida u vazduh` formira na njemu milione manjih i većih pukotina, ali da ga – uprkos tome – nije lako uništiti.
Takođe: da eksplozije mnogo više oštećuju jezgro asteroida koje potom jače gravitaciono deluje na sve komade i komadiće koje je eksplozija odvojila od `tela asteroida`.
Krajnji zaključak glasi: asteroid posle `dizanja u vazduh` zadržava značajnu stabilnost, pa se `komadi i komadići` - usled snage njegove gravitacije – vraćaju nazad i spajaju sa `telom`.
Još konkretnije: ako se neki asteroid u dogledno vreme zaista ustremi prema Zemlji – slanje prema dobrovoljaca sa eksplozivom neće biti dovoljno...
Pročitajte OVDE kakvu je tajnu o Hitleru otkrilo topljenje leda na Antarktiku.
Izvor: fakti. org
