Piše: Dragoslav Pakić
Kada gradsko jezgro Beograda bude pretvoreno u pešačku zonu, protestne šetnje građana biće obična popodnevna promenada. Otvoriće se nova „štrafta“ kao što je nekada bilo u Knez Mihailovoj ulici.
Električni autobusi bi besplatno prevozili umorne šetače, električna testera bi bila u rezervi u zgradi RTS-a, dok bi se električna stolica, kao što je i red, ustoličila u zgradi predsedništva države.
Svi bi uređaji, iz ekoloških razloga, bili na struju i poslednja reč tehnike samo bi vešala, zbog duha vremena, morala ostati na nivou štapa i kanapa.
Plan razvoja i rekonstrukcije gradskog jezgra predviđa tačno precizirana i vidno označena mesta za sastajanje građana poreklom iz raznih krajeva provincijalne Srbije.
Valjevske podvaladžije će se nalaziti u precizno određeno vreme ispred redakcije jednog tabloida koji ništa drugo i ne radi nego samo objavljuje valjevske specijalitete;
Čivijaši iz Šabačke nahije neće biti daleko od Valjevaca jer bez Valjeva i šabačke čivije ostaju nedorečene;
Kruševački čarapani, zbog česte upotrebe čarapa u fantomske svrhe, nemaju, osim Sava-male, nijedno drugo bolje mesto koje bi odgovaralo njihovim zahtevima;
Boškovi Čačani bi se nalazili ispred vrata RTS-a, ili Gradske skupštine, zavisi od programske šeme dotičnih institucija, dok bi Veljina frakcija održavala redovne sastanke u kafani „Tri od pet miliona šešira“;
Crnogorci bi išli kod svojih na Dedinje, a pošto tamo nema pešačke zone, morali bi da se šetaju u svojim džipovima što im ne bi teško palo;
Rođeni Zemunci, kao i oni novodoseljeni koje domoroci nazivaju letećim vanzemuncima, od pamtiveka su jednoglasno bili protiv spomenika na Kalemegdanu koga je Meštrović obnažio sa zadnjim namerama, a gradske vlasti Beograda skulpturu tako postavile da je upravo Zemuncima okrenut najsramniji deo obnažene ljudske figure. Zbog toga Zemunci zahtevaju da predviđena rekonstrukcija spomenika obavezno podrazumeva izradu i popravku „Pobednika“ na način da se jasno vidi kako je u pitanju hermafrodit. Tako bi se u nemirne snove Zemunaca vratili mir i spokoj, a borkinje za rodnu ravnopravnost bi dobile punu satisfakciju. Prilaz spomeniku buduće gondole sa polno jasno izdiferenciranim turistima, bio bi potpuno neutralan što je u skladu sa spoljnom politikom cele zemlje.
Sve u svemu, kada se obavi rekonstrukcija trgova, ulica, spomenika, vlade i opozicije i kada se u zemlji zavede godišnja predizborna tišina u trajanju od 364 dana; kada, kao što je navedeno, svako bude znao gde mu je mesto i šta mu je činiti, u šetnju bi se izlazilo radi čistog vazduha i osećanja da se, bez njih, i jednih i drugih, lakše diše.
U jednopartijskom sistemu svi smo bili na istoj strani, svi bili jednoglasni i svi zajedno bili – protiv. Ima li šta lepše od toga?
O potpunom prekidu odnosa NATO-a i Rusije pročitajte OVDE.
Izvor: Stanje stvari
