Najnovije

DA LI ĆE RUSIJA NA KRAJU BITI RAZOČARANA? Putin se već opekao sa Trampom, a da li će i sa njim?

Rusi ne vole njegovog protivnika, ali ako Volodimir Zelenski bude izabran za predsednika Ukrajine, pod velikim znakom pitanja je da li će on biti ono što Kremlj želi.

Vladimir Putin (Foto: Ria)

Ako glasači u Ukrajini izaberu televizijsku zvezdu Volodimira Zelenskog za predsednika, kao što se čini prema anketama, to bi trebalo da zadovolji Kremlj, koji je u lošim odnosima sa aktuelnim predsednikom Petrom Porošenkom.

Zelenski, politički početnik koji glumi učitelja, koji neočekivano postaje predsednik u TV emisiji "Sluga naroda", pobedio je u prvom krugu izbora 31. marta. Ankete pokazuju da će pobediti predsednika Porošenka i u drugom krugu.

On Kremlju verovatno izgleda kao figura kojom će lako upravljati, ali to ne mora da znači.

Šampanjac je otvoren u Moskvi u novembru 2016. kada je Donald Tramp neočekivano pobedio, ali on je bio veliko razočaranje za Putina, koji je želeo promenu u politici Vašingtona prema Rusiji. Zelenski bi mogao na isti način da razočara Ruse.

Zelenski nema političku pozadinu. Tokom kampanje on je izbegavao da iznosi detaljnu političku platformu, nije išao na mnogo intervjua niti imao velike mitinge. Umesto toga je dozvolio svom liku iz serije da definiše njegov imidž.

Mogao bi da pravi greške - velike greške - kao predsednik. Ali on nije glupan: izgradio je uspešnu poslovnu imperiju i možda nije podložan manipulacijama kao što bi to ruski predsednik Vladimir Putin želeo, piše "Vašington post".

Do sada, nijedan od njegovih spoljnopolitičkih stavova ne bi zadovoljio Kremlj. On okrivljuje Rusiju za rat, poziva Moskvu da vrati i Krim i Donbas, i kaže da će nastaviti sa integracijom Ukrajine u Evropu, uključujući pridruživanje Evropskoj uniji i NATO-u.

Kada je u pitanju suočavanje sa Moskvom, Zelenski i bliski saradnici kažu da je spreman da sedne za sto sa Putinom, ali tek nakon što razvije pristup sa zapadnim partnerima Ukrajine. Zelenski želi da doda i Sjedinjene Države i Britaniju u trenutni format pregovora u kojem Francuska, Nemačka, Ukrajina i Rusija traže rešenje za sukob u Donbasu.

Štaviše, Zelenski tvrdi da će dati prioritet borbi protiv korupcije, kao i izgraditi jaču, otvorenu ekonomiju - a to je ono što je privuklo glasač.

On je u svoj tim privukao dokazao agente promena kao što su Oleksandr Daniljuk i Aivaras Abromavičius, koji su kao ministri sproveli neke od najznačajnijih promena do kojih je došlo tokom Porošenko predsedništva.

Korupcija slabi ukrajinsku državu, a Rusija to iskorišćava. Ako Zelenski može da zaustavi korupciju, uključujući i veliki politički uticaj oligarha u zemlji, on će oslabiti ruske poluge uticaja. Isto tako, ako savetnici kao što su Daniljuk i Abromavičius mogu da mu pomognu da unapredi ekonomiju, uspostavi prave sudove, privuče strane investicije i poveća rast, to će podstaći celokupnu otpornost Ukrajine.

Putin i Kremlj ne žele Ukrajinu koja se suprotstavalja korupciji i širi svoju ekonomiju, sve dok se pridržava demokratskih normi; to bi moglo dovesti do toga da ruski narod preispita vladajući sistem u Rusiji.

Kritičari Zelenskog dovode u pitanje njegove veze sa oligarhom Ihorom Kolomojskim, vlasnikom televizijske stanice koja emituje program "Sluga naroda". Zelenski poriče da je marioneta ovog oligarha. Iako je taj odnos i dalje mutan, moguće su i provere protiv Kolomojskog. Kao ministar finansija, Daniljuk nije bio prijatelj Kolomojskoga, jer je pomogao nacionalizaciji banke u suvlasništvu oligarha nakon optužbi za finansijske nepravilnosti. (Ta borba se i dalje vodi na sudu.)

U svakom slučaju, Kolomojski ne pruža veliku nadu Moskvi. I on ima jake antiruske stavove. Proveo je godinu dana kao guverner Dnjepra, držeći taj region u redu kada su se mnogi plašili da bi on mogao da bude nova žrtva nasilja koje je počelo je u Donbasu.

Na kraju, predsednička vlast nije neograničena. Predsednik deli vlast sa Radom (parlamentom), koji ima sopstvene izbore u oktobru, i premijerom koji imenuje Rada. Premijer bira najviše ministara.

Rada nastavlja da podržava ukrajinski proevropski put i suprotstavlja se svemu što bi moglo da ide u prilog Moskvi.

Članovi Rade su u februaru glasali velikom većinom za izmenu Ustava kako bi se utvrdilo da su članstvo u Evropskoj uniji i NATO strateški ciljevi zemlje.

Osim toga i većina Ukrajinaca je za proevropski kurs. Vladina odluka kasne 2013. godine da odloži potpisivanja sporazuma saradnje sa EU je dovela do pobune koja je pokrenula Majdansku revoluciju.

Nedavna anketa pokazala je da je 58 odsto onih koji su za ulazak u Evropsku uniju nasuprot 22 odsto koji se protive. Broj građana koji su za članstvo u NATO iznosio je 46 odsto, a oko 30 odsto je protiv.

Ovo je jedna nenamerna - ali veoma značajna - posledica Putinove agresije na Ukrajinu.

Da, Zelenski tek treba da pokaže ko je. Možda povede Ukrajinu niz put koji je pun zamki. Međutim, on bi takođe mogao da usvoji politike koje će ojačati zemlju interno, nastaviti svoj put ka Evropi i ustati protiv Rusije. Moskva bi onda morala da odluči da li želi da nastavi svoj ružni, neprijavljeni rat ili je vreme da se on konačno završi nekim dogovorom, zaključuje "Vašington post".

Pročitajte OVDE kakav se to haos dogodio u Donjecku.

Izvor: Blic

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA