Piše: Miša Vacić, Srpska desnica
Ova dešavanja podsetila su me na vremena kada sam lično bio izložen bezobzirnim napadima tadašnjih žutih vlastodržaca. Moje političko delovanje tih teških godina žigosano je od strane dosovskog marionetskog režima kao fašističko i ekstremno nacionalističko mada sam isključivo vodio legalnu borbu za zaštitu srpskih nacionalnih interesa. Teška iskušenja u kojima sam se tada nalazio bila su mi unapred jasna i bio sam spreman na sve jer njihovi liberalni mediji i pseudodemokratski sistem nisu imali ni zrno tolerancije prema srpskim nacionalistima i zaštitnicima državotvornosti, tradicionalizma i državne suverenosti.
Stranom rukom vođena vlast u periodu 2000-2012.godine nije imala obzira ni prema članovima moje porodice te je u sukobu vlasti i pokreta 1389 čiji sam bio lider nepravedno progonjen i moj rođeni brat. U momentima žestokih političkih konfrontacija nacionalnih snaga protiv nenarodnog i anacionalnog žutog režima često sam uspevao da nadmudrim svoje protivnike ali svoj bes i osvetu režimski kerberi usmerili su na člana moje najbliže porodice.
Sličnu matricu prepoznajem i u današnjim akcijama žute štampe prema porodici predsednika naše zemlje. Ostaci poražene žute političke hidre u raznim kvazi medijskim strukturama svoju političku nemoć usmeravaju na porodicu najdominantnije političke figure u državi. Legitimno demokratsko pravo opozicije jeste kritika vlasti radi što boljeg funkcionisanja države u celini, ukazivanje na propuste podržavam jer i sama nacionalna organizacija koju danas vodim jeste opoziciona. Smatram da prevashodni zadatak svih korektnih i rodoljubivih političkih subjekata mora biti državotvoran i voditi ka jedinstvu svih društvenih faktora, vladajućih ili opozicionih.
Srbija se nalazi u periodu složenih spoljnopolitičkih i unutrašnjih okolnosti povodom pitanja statusa južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. Dok Predsednika Srbije i našu državu sa uvažavanjem i iskrenim prijateljskim namerama dočekuju moćni Kinezi ili Rusi, u srcu Beograda strana agentura preko svojih domaćih plaćenika izmišlja afere kako bi destabilizovala diplomatsku poziciju sopstvene zemlje i naroda.
Zabrinjavajuće je što nekadašnji visoki funkcioneri žutog režima nemaju nikakvo uporište u glasačkom telu Srbije a bombastičnim i licemernim spinovanjem javnosti stvaraju privid nekakve moći i uticaja. Potpuno propali i nepodržani protesti organizovani proteklih meseci jasno su prozapadnom pokretu stavili do znanja da naš narod nema sluha za njihove laži, nasilje i obmane te se oni sada prestrojavaju i menjaju taktiku. Napadi na rođenog brata Predsednika Srbije koji je navodno najmoćniji čovek u državi služe novim obmanama stanovništva jer napadi na porodicu su najniže sredstvo manipulacije i političke nekorektnosti onih koji nisu sposobni da pređu čak ni izborni cenzus.
Udar na brata sam osetio i doživeo u prošlosti i načelno stojim na liniji odbrane svakog pojedinca koji je rodbinski vezan za bilo čijeg političkog protivnika. Žuti su u nemogućnosti da dopru do mene uhapsili i držali nevinog mog rođenog brata 36 dana u pritvoru u Zabeli. Uveren sam da je vreme da se u naš društveni život vrati zakoniti elementarni red i moral. Podržavam svaku nevino progonjenu i sramno ocrnjenu nepolitičku osobu koju na stub srama razapinju neodgovorni pojedinci jer je u srodstvu sa ličnošću koja obavlja javni politički rad. U ovom slučaju meta napada mora biti zaštićena zakonima države i institucije sistema treba da proveravaju nekritično iznošenje (dez)informacija u javnost. Demokratija podrazumeva slobodu, a sloboda je ograničena odgovornošću za svaku iznetu tvrdnju.
Oni koji sebe više od tri decenije nazivaju demokratama to bi valjda trebalo da znaju ali očigledno je da ne znaju i ne žele da znaju. Mislim da za ovu konstataciju postoje bar dva dokaza-prvi dokaz je plansko iznošenje neproverenih informacija radi diskreditacije trenutno najmoćnije političke opcije u zemlji a drugi i najbolji dokaz je 12-ogodišnje „demokratsko“ nasilje nad pravdom i političkim neistomišljenicima koje smo pored hiljada građana Srbije osetili moj brat i ja. Kao što je simptomatično da ista jedinica koja je tukla Aleksandra Vučića 2008.godine na protestu za Karadžića, 6 godina kasnije na paradi pedera krvnički tukla njegovog brata Andreja. I ako je bio štićeno lice vojne policije. Nadam se da će sistem pronaći rešenje za neodgovorno ponašanje i tiraniju preživelih političkih repova stare strahovlade sakrivenih u dubinu sistema tkz.,,Žutu podmornicu" i zaštititi svakog građanina koji nije dužan da se sam štiti od perfidnih nasrtaja malobrojne grupacije koju je narod zasluženo postavio na političku marginu, upravo tamo gde im je mesto i gde će se nalaziti sve dok u Srbiji bude preovladavala patriotska svest.
I samo još jedno pitanje više retoričko: šta bi bilo da se isto dešava njihovim članovima porodice?
O novom napadu u Šri Lanki čitajte OVDE.
