Najnovije

HOĆE LI IRAN NAPASTI AMERIČKE POLOŽAJE? Prebrojavaju se rakete, vojnici i bespilotne letelice, dok se podižu tenzije u ovom regionu (VIDEO)

Odnosi SAD i Irana su svakog dana sve lošiji, a oštre reči dolaze sa obe strane. Svet strahuje da bi zaista moglo da dođe do rata, a strane koje su upletene u ovu situaciju svojim izjavama nimalo ne olakšavaju napetost koja se stalno pojačava.

Iran (FOTO: jutjub)

Dejli Mejl je uradio kratak pregled kako bi mogao da izgleda rat koji bi Iran eventualno mogao da vodi protiv SAD-a i njegovih regionalnih saveznika, ako dođe do toga da sukob eskalira.


 
Zveckanje oružjem postoje sve učestalije, a lideri SAD i Irana su jasno stavili do znanja da ne žele da popuste "onoj drugoj strani". Zbog toga svetski mediji već nedeljama neprestano pišu o mogućem sukobu i kako bi mogao da izgleda, ako do njega nažalost dođe.

Dejli Mejl je uradio kratak pregled kako bi mogao da izgleda rat koji bi Iran eventualno mogao da vodi protiv SAD-a i njegovih regionalnih saveznika, ako dođe do toga da sukob eskalira.

Iran bi mogao da rasporedi svoje rakete, mine, bespilotne letelice i hiljade naoružanih boraca širom Bliskog istoka, ako se poveća tenzija i ako dođe do rata sa SAD-om.

Svetski mediji pišu da bi Iran navodno bio u stanju da napadne američke ratne brodove i snage u Saudijskoj Arabiji, Izraelu i brojnim monarhijama u Zalivu.

NJihovi borci bi mogli da stignu i do američkih trupa u Iraku, Siriji i Avganistanu.

Prošle nedelje, neidentifikovani napadači su pogodili saudijska naftna potrojenja, a u nedelju je ispaljena raketa na "Zelenu zonu" u Bagdadu koja je eksplodirala u blizini američke ambasade, Iran je porekao da je imao učešće u ovim incidentima.

U međuvremenu, iranski general Kasem Suleimani pozvao je svoje saveznike u Iraku da se pripreme za sledeći rat, a predsednik SAD Donald Tramp je uzvratio udarac.

On je upozorio Teheran da očekuje "Veliku silu" ako napadne američke interese na Bliskom istoku. Tokom prošlog vikenda je tvitovao: "Ako Iran želi da se bori, to će biti zvanični kraj Irana".

Iranska vlada je osudila Trampove izjave i angažovanje SAD-a kao provokativne. Pozvala je na poštovanje i kraj američkog pritiska na iranski izvoz nafte, što je prema njihovim rečima cilj da se oni prisile na pregovore.



Zaliv

Komandanti revolucionarne garde upozoravaju da bi mogli u slučaju rata, da prekinu isporuku nafte koja prolazi kroz Ormuski moreuz do Indijskog okeana.

On je strateški je od velikog značaja, jer kontroliše morski promet prema Kuvajtu i Iraku. Kroz ovaj moreuz se tankerima prevozi 20-40% svetskog snabdevanja naftom.

Iran drži jednu stranu moreuza, pa brodovi koji prolaze tim putem jesu u dometu njegovih snaga s mora i sa obale.

Američki izvaničnik je okrivio Iran za napade na četiri broda prošle nedelje, uključujući dva saudijska naftna tankera u Zalivu, ali je Teheran to porekao.

Iran bi mogao svojim raketama da direktno napadne američke snage u Zalivu.

Kombinovani vazdušni operativni centar SAD-a nalazi se u vojnoj bazi Al-Udaid u Kataru. Peta flota njene mornarice se nalazi u Bahreinu.

Vazduhoplovne snage SAD-a takođe koriste vojnu bazu u Abu Dabiju i jednu u Kuvajtu.

Vlade Bahreina i Saudijske Arabije kažu da je Iran planirao napade na snage bezbednosti u Bahreinu poslednjih godina. Iran je ovu tvrdnju odlučno porekao.

Rakete bi mogle da budu usmerene i na infrastrukturu u zalivskim monarhijama, uključujući i vodovode i elektrane, rafinerije nafte i hemijske fabrike.


Irak

Šiitske grupe koje su podržavale Iran su ojačale nakon invazije 2003. godine, a prošle godine su uključene u snage bezbednosti, naglašavajući svoju snagu uprkos američkom prisustvu.

SAD kažu da Iran stoji iza smrti najmanje 603 pripadnika američkih oružanih snaga od 2003. godine.

Oko 5.200 američkih vojnika se nalazi u Iraku, a smešteni su u četiri glavne baze, kao i na aerodromu u Bagdadu i sedištu koalicije u "Zelenoj zoni".

Vašington je prošle nedelje naredio delimičnu evakuaciju svoje ambasade.

Milicije drže poziciju blizu mesta gde su američke trupe snage stacionirane, a imaju i raketne i bespilotne sposobnosti.


Jemen

Jemenski Huti pevaju "Smrt Americi, smrt Izraelu". Ovaj slogan je često na zidovima zgrada, a borci ga stavljaju i na svoje oružje.

UN kaže da projektili ispaljeni na Saudijsku Arabiju imaju iste karakteristike kao oni iz Irana.

Od kada je rat počeo Huti često koriste rakete i bespilotne letelice kako bi napali Saudijsku Arabiju, jednu od najvažnijih država saveznica Vašingtona.

Stručnjaci UN-a kažu da Huti imaju besplilotne letelice koje su sposobne da ispuštaju veće bombe u širem opsegu i sa većom preciznošću nego ranije.

Huti kontrolišu staru mornaricu Jemana, što znači da bi grupa bi mogli da premete brodove u Crnom moru.
 


Sirija

Iran je tokom osam godina sukoba uvek bio na strani aktuelnog predsednika Bašara al Asada. Za to vreme su izgradili mrežu boraca u vladinim područjima, piše Dejli Mejl.

Oni se bore u blizini sirijsko-iračke granice, blizu američke vojne baze u Tanfu i blizu Golanske visoravni.

Visoki zvaničnik SAD je u februaru rekao da će se oko 400 američkih vojnika zadržati u Siriji nakon što je pobeđena Islamska država, dok ih je ranije bilo oko 2.000.

Nalaze se u severoistočnom području koje drže kurdske snage i u Tanfu, blizu granice Jordana i Iraka.

Izrael je gađao Iran i njegove saveznike u Siriji, nastojeći da ih odvuče daleko od granice. U januaru su optužili iranske snage da ispaljuju rakete na skijaški centar na Golanskoj visoravni.


Liban

SAD krive Hezbolah za najkrvaviji dan u njihovoj vojnoj istoriji od Vijetnamskog rata: bombardovanje kamiona u kasarni u Libanu 1983. godine, kada je poginuo 241 pripadnik američke službe. Takođe ih optužuju da su uzeli Amerikance kao taoce u Libanu 1980-tih godina.

Ta grupa koju prema pisanju Dejli Mejla uspostavio Iran, danas je najmoćnija u zemlji. Izrael, najbliži regionalni saveznik SAD smatra Hezbolah najvećom pretnjom na granicama.

Danas Hezbolah kaže da ima veliki arsenal preciznih raketa koje bi mogle da udare na Izrael, uključujući i njegov atomski reaktor, piše Dejli Mejl.

Pretili su da će u slučaju rata ubaciti svoje borce preko granice.

Novinar koji je na strani Hezbolaha, Ibrahim al-Amin je prošle nedelje rekao da će Izrael u slučaju rata Irana i SAD-a postati stvarna meta za sve saveznike Irana.


Avganistan

Zapadni zvaničnici i analitičari kažu da je Iran navodno daje pomoć Talibanima, bilo u oružju bilo putem finansija i logistike, što bi u slučaju rata moglo da se i poveća.

Talibani kontrolišu ili utiču na više teritorija nego u trenutku kada su svrgnuti sa vlasti posle napada 11. septembra 2001. godine, a intenzivne borbe se nastavljaju.

U izveštaju američkog Instituta za mir navodi se da se oko 50.000 Avganistanaca borilo u Siriji kao deo grupe koju je podržavao Teheran.

Oko 14.000 američkih vojnika je ostalo u Avganistanu, a jedan iranski zvaničnik je rekao za Roiters da su SAD iskoristile svoje prisustvo u Avganistanu da mi prete iz tih baza.

Koja država želi da pomiri SAD i Iran, saznajte OVDE.

Izvor: Telegraf

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA