Osvojio je jedan mandat i ulazi u Evropski parlament, zajedno sa po četiri poslanika iz HDZ-a i SDP-a, te po jednim poslanikom sa liste Hrvatskih suverenista, Živog zida i Amsterdamske koalicije.
Kolakušić, koji je prema predizbornim anketama imao između četiri i pet odsto glasova, sam je tvrdio kako će osvojiti puno više te da njegova istraživanja pokazuju kako bi mogao imati preko osam posto, što je gotovo i dostigao.
Prema neslužbenim podacima Državnog izbornog poverenstva, za Kolakušićevu listu glasalo je 84.764 ljudi, odnosno, osvojio je 7,89 odsto glasova, preneo je Indeks. Osim toga, dobio je, uz Ružu Tomašić, najviše preferencijalnih glasova – 68,882.
Ko je sudija Trgovačkog suda u Zagrebu, predsednik udruženja Antikorupcija, nosilac nezavisne liste na izborima i novi predstavnik Hrvatske u Evropskom parlamentu?
Kolakušić je rođen 1969. godine u Zagrebu gde se i školovao. Pravni fakultet završio je 1997. godine i radio je u Trgovačkom, Opštinskom, Županijskom i Upravnom sudu dok 2011. godine nije postao sudija Trgovačkog suda. Dve godine kasnije počeo je njegov javni angažman koji će mu doneti simpatije javnosti, i nadimak sudija pravednik, ali i zamerke unutar struke.
Nakon što je Zakon o predstečajnim nagodbama donet, Kolakušić je stopirao predstečajni postupak kompanije Dalekovod i javno se usprotivio Zakonu nazvavši ga protivustavnim.
NJegov zahtev za ispitivanje ustavnosti tog Zakona je odbačen, a slučaj Dalekovod mu je oduzet. Ipak, Kolakušić je nastavio javno da govori o štetnostima ove prakse. Zakon o predstečajnim nagodbama je tada uporedio sa Zakonom o konverziji i privatizaciji rekavši da je „to što se događa veća pljačka nego što su bile konverzija i privatizacija”. Jutarnji list tada je napao sudiju Kolakušića, pišući o njemu da voli da slika mlade devojke i da mu predmeti dugo stoje u fioci.
Mesecima pre i nakon donošenja leks Agrokora, Mislav Kolakušić je u javnosti upozoravao na protivustavni karakter samog Zakona, ali i na skandalozan način njegovog donošenja u proceduri koja nije zabeležena ni u jednoj pravnoj i demokratskoj državi.
Uprkos određenoj popularnosti koju uživa u javnosti, krajem 2017. godine Sudsko veće Visokog trgovačkog suda donelo je odluku da je Kolakušić povredio Kodeks sudijske etike tvrdeći da njegovi istupi u javnosti „nemaju obeležja stručnih javnih istupa, već su obeleženi senzacionalističkim i populističkim izjavama”.
U međuvremenu on je osnovao udruženje protiv korupcije, a uzor mu je Rumunija koja je pokrenula postupke protiv više od 30.000 ljudi. U aprilu je najavljivao da će njegova lista dobiti tri mandata, govoreći kako oni koji su dosad predstavljali Hrvatsku u Evropskom parlamentu nisu dobro radili svoj posao.
Kolakušićeva kampanja nije prošla bez žestokih napada njegovih kolega iz hrvatskih sudova.
Udruženje hrvatskih sudija (UHS) saopštilo je da politička aktivnost sudije Mislava Kolakušića sadrži neistine kojima manipuliše javnošću i zloupotrebljava to što javnost nema detaljna znanja o delovanju sudijskog sistema. Postavilo se i pitanje da li on sme kao sudija uopšte da se bavi politikom. Naime, Zakon o sudovima sudijama zabranjuje politički angažman.
Kolakušić je u međuvremenu najavio da završava svoju sudijsku karijeru, rekavši da uz sudijsku funkciju ne ide politička.
- Prestajem sa funkcijom dana kada stupim na dužnost u EU parlamentu - rekao je on.
Kolakušić je najavio i kandidaturu na izborima za predsednika Hrvatske.
- Prvo postajem evroparlamentarac, kao takav kandidovaću se na predsedničkim izborima i pobediti - kazao je Kolakušić.
Objasnio je kako su za njega izbori za Evropski parlament deo celokupnog projekta zajedno s predsedničkim i parlamentarnim izborima na kojima njegova lista, kako je rekao, ide na pobedu. U javnosti je posebno odjeknula njegova izjava o preuzimanju triju dužnosti.
- Ja ću preuzeti poziciju ministra pravosuđa i policije i biću volonter premijer - kazao je, nakon čega su usledile optužbe za diktaturu u nastajanju.
Nova šiptarska provokacija iz Makedonije. Pogledajte OVDE.
Izvor: Politika
