Tenzije između dve države podignute su zbog najavljenog usvajanja crnogorskog zakona o slobodama, kojim Podgorica namerava da prisvoji crkve i manastire Srpske pravoslavne crkve. Našem ambasadoru je sugerisano da se Crna Gora ponaša korektno i da se to očekuje od Beograda.
Neprihvatljivo
Bingulac je, kako je saopšteno, pozvan na razgovor "zbog kontinuiranih, negativnih izjava srpskih državnih i drugih zvaničnika o unutrašnjim pitanjima Crne Gore, koje su kulminirale izjavom člana Vlade Srbije, ministra za inovacije i tehnološki razvoj Nenada Popovića da je Đukanović najveći kriminalac u Evropi".
Državni sekretar u crnogorskom MSP Zoran Janković je rekao da su zabrinjavajuće i neprimerene izjave ministra u Vladi Srbije i izrazio očekivanje da će se zvanični Beograd ograditi od njih.
“Teške kvalifikacije iznesene na račun predsednika Crne Gore neprihvatljive su, nisu na liniji dobrosusedskih odnosa i ne doprinose ukupnoj saradnji dve države. Neprimerena je intenzivna i negativna kampanja koja se neopravdano i bez argumenata vodi u Srbiji povodom nacrta zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja” - kazao je Janković.
Sporna izjava
Sa Bingulcem s, u tamošnjem ministarstvu razgovarali upravo Janković i generalni direktor za bilateralu Ivan Leković.
“Bingulcu je rečeno da je pozvan povodom izjava Popovića. Obrazložili su i da su oni reagovali korektno i suspendovali savetnicu svoje ambasade u Ankari Mirnu Nikčević zbog neprimerene izjave koju je na Fejsbuku objavila povodom održavanja sabora SPC u Podgorici i da takvo, korektno, ponašanje očekuju od Beograda. Bingulac je ukazao na svakodnene uvrede upućene srpskom rukovodstvu, narodu i SPC koje dolaze iz Crne Gore i da to mora da se zaustavi” - navodi izvor.
Odnosi između Beograda i Podgorice zategnuti su nakon što je Crna Gora usvojila pomenuti nacrt zakona kojim se praktično otima imovina SPC u toj zemlji.
Varnicu je dodatno zapalila optužba Đukanovića da SPC pokušava da "opstruiše evropska htenja i ambicije savremenog crnogorskog društva trudeći se da tako čuva svoj verski monopol u Crnoj Gori".
Uzalud molbe
Na Đukanovićeve kritike reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je zamolio na povlačenje zakona, uz ocenu da će "svako ugrožavanje srpske imovine u Crnoj Gori pokvariti odnose između dve zemlje". Ipak, njegov apel nije naišao na dobar odziv i Vlada Crne Gore je izdala saopštenje da Vučić, kao predsednik Srbije, "nema prava da se meša u crnogorsku politiku".
SPC je zatim u Podgorici organizovala Trojčindanski narodni sabor, kojim je poslala poruku da je zakon neprihvatljiv i da treba da bude povučen. Vučić je nakon tog okupljanja vernika rekao i da ne želi da stvara novu zlu krv među narodima. Na to je reagovao Đukanović izjavom da SPC čuva infrastrukturu velike Srbije i da je to "politička organizacija".
Provokacije i diskriminacija
Najmanje šest otvoreno neprijateljskih ili, u najmanju ruku, provokativnih poteza načinila je Crna Gora prema Srbiji od osamostaljenja 2006. godine. Prvi je bilo priznanje Kosova kao nezavisne države...
1. Udar na SPC
Sporni predlog zakona o slobodi veroispovesti, čiji je pokrovitelj upravo predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predložen je u maju ove godine, ali za sada nije usvojen.
NJime se, smatraju zvaničnici u Beogradu, želi izdejstvovati otimanje imovine SPC.
2. Maternji, a ne srpski jezik
Promena u Ustavu pa i u obrazovnom sistemu Crne Gore - koji je umesto "srpskog" uveo "maternji" jezik kao obavezan u školama - nagoveštena je uvođenjem i novih slova u crnogorsku azbuku.
3. "Ne" za dvojno državljanstvo
Na osnovu zakona iz 2008. godine državljanima Crne Gore zabranjeno je da imaju državljanstvo Srbije (iako i dalje postoje slučajevi kojima se gleda kroz prste).
To je urađeno zbog, kako je obrazloženo, zaštite crnogorskog identiteta.
4. Zabrana za intelektualce iz Srbije
Prošle godine ulazak u Crnu Goru zabranjen je nekolicini srpskih intelektualaca, među kojima su i istoričari Aleksandar Raković i Čedomir Antić, akademik Matija Bećković, profesor Pravnog fakulteta iz Kosovske Mitrovice Dejan Mirović.
5. Vojni ataše na proslavi "Oluje"
Još jedna stvar koja je Srbe veoma zabolela bila je prošlogodišnje, prilično provokativno, prisustvo crnogorskog vojnog atašea Ivana Mašulovića na proslavi akcije "Oluja" u kojoj je proterano 250.000 Srba a ubijeno najmanje 2.500.
6. Priznanje Kosova
Odluka crnogorskog parlamenta da pošalje u julu minule godine dva štabna oficira u misiju Kfor na Kosovu naslanja se na priznanje prištinskih vlasti kao nezavisnih u odnosu na Srbiju, što je učinjeno još 2008.
Odluka crnogorskog parlamenta da pošalje u julu minule godine dva štabna oficira u misiju Kfor na Kosovu naslanja se na priznanje prištinskih vlasti kao nezavisnih u odnosu na Srbiju, što je učinjeno još 2008.
Milačić podneo krivične prijave protiv srbomrzaca, više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: Blic
