Tačno nedelju dana kasnije, Iran je oborio američki dron koji je leteo u blizini iste oblasti. Ono što je zajedničko svim ovim incidentima jeste njihova blizina Ormuskom moreuzu, uskom vodenom telu koji povezuje Persijski zaliv s Omanskim zalivom.
Iako je ovaj tesnac malen - na najužoj tački je širok samo 33 kilometara - to je tačka od presudnog značaja kako geopolitički, tako i finansijski, navodi "Biznis insajder".
To je najprometniji brodski put na svetu, uglavnom zato što postoje ograničene alternative za zaobilaženje tesnaca. Većina nafte koja prolazi kroz ovaj moreuz dolazi iz Saudijske Arabije, prenosi Američka administracija za informacije o energetici (EIA).
Oko 21 milion barela sirove i rafinisane nafte prođe kroz moreuz svaki dan, navodi EIA, pozivajući se na statistiku iz 2018. godine. To je otprilike jedna trećina nafte kojom se trguje u svetu, ili 1,197 milijardi dolara vrednosti dnevno, po trenutnim cenama nafte.
Koliko je važan moreuz za SAD?
Ubrzo nakon napada na bespilotnu letelicu, predsednik SAD Donald Tramp je doveo u pitanje prisustvo SAD u regionu i pozvao Kinu, Japan i druge zemlje da zaštite svoje brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz.
Tramp je napomenuo da veliki deo nafte namenjen Kini i Japanu prolazi kroz tesnac i dodao: "Pa zašto da štitimo plovne puteve za druge zemlje (godinama) za nula kompenzacije."
"Ne moramo čak ni da budemo prisutni tamo jer je SAD upravo postala (daleko) najveći proizvođač energije bilo gde u svetu!", predsednik SAD je tvitovao.
Dok veliki deo - 76 odsto - nafte koja teče kroz tesnac završi u azijskim zemljama, SAD i dalje uvoze više od 30 miliona barela nafte mesečno iz zemalja Bliskog istoka, pokazuju podaci EIA. To je oko 1,7 milijardi dolara vredne nafte, i 10 odsto ukupnog američkog uvoza nafte mesečno.
Kako američko-iranske tenzije mogu da utiču na američki uvoz nafte?
Tenzije između Irana i Zapada mogle bi dovesti do toga da Teheran zatvori međunarodne isporuke nafte kroz tesnac, kako je predsednik Hasan Rohani pretio krajem prošlog meseca.
- Uvek smo garantovali bezbednost ovog prolaza. Ne igraj se lavljem repom, zauvek ćeš zažaliti - rekao je Rohani, a preneo "Dojče vele".
Iran je pretio u prošlosti više puta da će zatvoriti moreuz. Ako bi ostvario svoje pretnje, to bi verovatno izazvalo ogromne smetnje u globalnoj trgovini naftom. Kako je tesnac toliko uzak, bilo kakvo uplitanje u tankerski saobraćaj moglo bi smanjiti svetsko snabdevanje naftom i poslati cene nafte uvis. I pošto bi SAD bile pogođene globalnim cenama nafte, bez obzira na poreklo nafte, Vašington bi i dalje imao interes da zaštiti Ormuski moreuz.
Globalne cene nafte već su bile ranjive na američko-iranske tenzije u prošlosti.
Nakon što je Trampova administracija u aprilu saopštila da će prestati da daje izuzeće od sankcija zemljama koje kupuju iransku naftu, cene su dostigle najviši nivo od novembra, preneo je Aksios.
Cene nafte takođe su porasle za četiri odsto nakon što je američki državni sekretar Majk Pompeo optužio Iran da je učestvovao u napadima na naftne tankere prošlog meseca, izveštava "Forbs".
Koliko je verovatno da će Iran zatvoriti tesnac?
Verovatnije je da će Iran poremetiti saobraćaj u Ormuskom moreuzu nego da se upusti u konvencionalni rat sa SAD, koje su vojno daleko nadmoćnije. Ali ako to učini, posledice će snositi i sam Teheran.
Da bi zatvorio čitav tesnac, Iran bi morao da postavi najmanje 1.000 mina pomoću podmornica i površinskih plovila, navela je Kejtlin Talmadž, bezbednosni istražitelj u studiji koju je još 2009. godine objavio MIT.
Takav napor mogao bi potrajati nedeljama, dodaje se u studiji. Poremećaj naftnog saobraćaja u tesnacu takođe bi doveo do toga da uvoznici nafte širom sveta počnu da traže alternative i smanje zavisnost od regiona.
Iranska naftna industrija već pati nakon što su SAD uvele sankcije osmišljene da spreče druge zemlje da uvoze naftu od Irana.
Kao što je Majkl Najts, stručnjak za Bliski istok u istraživačkom centru u Vašingtonskom institutu, u maju rekao za "Atlantik": Iran bi tako "sam sebi prerezao grlo, ako bi zatvorio moreuz".
Tramp se sprema za novi trgovinski rat! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
