Iako se konsultovala sa lekarima u vezi sa uzrokom i podvrgla se testiranju, Merkel tek treba da objavi rezultate ili da pruži dodatne detalje. U četvrtak, tokom zvanične ceremonije dobrodošlice novoj premijerki Danske, obe liderke su prekinule sa standardnim protokolom i sele na stolice koje su bile postavljene na crveni tepih ispred kabineta kancelarke. Prethodnog dana se Merkel ponovo nekontrolisano tresla za vreme posete finskog premijera, a slične scene su viđene i dva puta u junu.
Merkelini pokušaji da umanji zabrinutost javnosti, insistirajući na tome da je "veoma dobro" samo su dodatno pojačali zabrinutost kod Nemaca i izazvali nova pitanja u zemlji opsednutoj privatnošću: Da li javnost ima pravo da zna više o njenom stanju? Merkel sigurno ne misli tako.
- Mislim da će moja izjava da sam dobro biti prihvaćena. To se pojavi i isto tako brzo prođe - rekla je novinarima u sredu nakon još jednog tremora.
Iako Merkel insistira da je sposobna za rad, ponudila je samo oskudne detalje o tome šta je muči. To je isprva funkcionisalo, ali njen najnoviji napad prisiljava zemlju da preispita zaštitni zid koji je decenijama održavala između javnog i privatnog života njenih političara.
Međutim, nije samo Nemačka zabrinuta. Merkel se smatra najznačajnijim liderom u Evropi, što čini stanje njenog zdravlja važnim pitanjem izvan granica njene zemlje.
Ako je ozbiljno bolesna, međunarodne implikacije bi bile značajne. Zakonski, mogao bi je u kratkom roku zameniti bilo koji Nemac stariji od 18 godina koji bi mogao da dobije većinu u Bundestagu, nemačkom parlamentu. Ali, odlazak žene, koju zemlja naziva "Muti", odnosno majkom, sa čela Nemačke bio bi ogroman udarac.
Sa pitanjima koja se vrte oko prikladnosti njenog izabranog naslednika, Anegret Kramp-Karenbauer, nagli odlazak kancelarke bi gotovo sigurno otvorio put haosu. Nema garancije da bi se vladajuća koalicija u Nemačkoj mogla održati na vlasti, ako, na primer izdejstvuje nove izbore koji bi - ako je za verovati rezultatima aktuelnih anketa - izmenili nemački politički krajolik sa dubokim implikacijama za celu Europu. Imajući u vidu koliko se toga dovodi u pitanje, Merkelin pokušaj da izbegne ispitivanja i stavi tačku na pitanja u vezi sa njenim zdravljem u najmanju ruku izgleda slab.
To je posebno tačno s obzirom na to da je reputacija Merkel kao žene sa gvozdenom konstitucijom, bila centralna za njenu političku ličnost. Godinama je obično bila poslednja osoba koja je ostajala na maratonskim pregovorima u Briselu, a zatim delovala orno i spremno da odgovara na novinarska pitanja u sitnim satima.
Ovo se još jednom moglo videti prošle nedelje, kada je kancelarka govorila sa novinarima nakon dvodnevnog pregovaračkog maratona oko sledećeg predsednika Evropske komisije, a koji je usledio odmah nakon sastanka G20 u Japanu. Ali nakon 14 godina u kabinetu, Merkel, koja će iduće nedelje napuniti 65 godina, možda je ovog puta precenila svoje mogućnosti.
U nemačkim medijima danima izlaze teorije o tome šta bi moglo da uzrokuje Merkelinu drhtavicu, od "Kreislaufprobleme" (posebne nemačke opsesije problemima cirkulacije koji je okrivljen za širok spektar neugodnosti) do stresa. Ono što je jasno je da je Merkel imala veoma pun raspored od početka javljanja tremora.
Prvi tremor, koji se desio 18. juna u Berlinu kada je ugostila novog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, pripisala je vrućini. Objasnila je da nije popila dovoljno vode. Od tada se znatno smanjila temperatura u nemačkoj prestonici.
NJena druga epizoda dogodila se 27. juna, neposredno pre dolaska u Osaku, dok je stajala u zatvorenom prostoru pored nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera.
Merkel je nakon toga predložila da je uzrok možda bio psihosomatski, izazvan zabrinutošću oko prvog incidenta. U sredu, posle trećeg tremora, ona je ponovo nagovestila psihološki uzrok, rekavši da još uvek "obrađuje" prvu epizodu.
Mnogi nemački komentatori su uznemireni zbog izgleda da bi lider zemlje mogla da pati od psihološkog pritiska, ali to je pitanje - politički "vrući krompir". Nakon što je Hans-Georg Masen, kontroverzni bivši šef domaće obaveštajne službe u Nemačkoj, u četvrtak objavio da "zdravstveno stanje vladinog lidera nije privatna stvar", on je bio grubo kritikovan.
U najvećem delu, nemački mediji nisu odmah posvetili veliku pažnju Merkelinom stanju. List Bild bio je jedan od retkih koji je naveliko pisao o tome.
"To ne prestaje. Ćutanje i pokušaji da se odbace brige više nisu održivi", zaključio je list.
Pročitajte OVDE šta bi to Hrvatska da otme Srbiji.
Izvor: Blic
