Piše: Nikolaj Procenko
Današnja turbulentnost na planeti – njen je produžetak.
Postoje i stare i nove ocene da ta revolucija ima početak, ali da nema kraj.
Predsedniku Državnog saveta Kine Ču Enlaju pripisane su – povodom pitanja „Šta mislite o Velikoj francuskoj revoluciji?“ – važne reči: „Prerano je da se o njoj sudi“.
Čak i ako je londonski Gardian ovo – povodom 200-godišnjice revolucije – izmislio, te reči bacaju dobro svetlo na današnja događanja.
Jedan od ključeva za razumevanje kako Velike francuske, tako i sadašnje globalne turbulentnosti ponudio je Imanuel Valerstajn – živi klasik istorijske sociologije.
On tvrdi da se Revolucija iz 1789-te ne sme razmatrati vne konteksta borbe za globalnu hegemoniju koja se tokom veka pre revolucije vodila između Engleske i Francuske. Posebno ukazuje da je u francuskoj javnosti – nakon poraza u sedmogodišnjem ratu koji je zemlju lišio bezmalo svih kolonija koje je preuzela Engleska – počelo da raste uverenje da se zaostaje za glavnim konkurentom.
Kada je Luja XV, koji je vladao po principu „posle mene – potop“, zamenio mladi kralj XVI – Francuska je pokušala da svoju ekonomiju prilagodi slobodnoj trgovini. Ali je taj pokušaj oponašanja Engleske samo pogoršao stvari. Fatalnim je bio trgovinski sporazum sa Londonom 1786-te koji je tržište Francuske otvorio engleskoj jeftinijoj robi i izazvalo masovna bankrotstva.
Kralj je pokušao sa novim porezima, što je dodatno pogoršalo stvari.
Zato su jakobinci bili ubeđene pristalice ekonomskog protekcionizma, a Napoleon je – sa njegovim sistemom kontinentalne blokade bio bliže slamanju britanske hegemonije od svih Lujeva.
Francuska Revolucija ima veze sa globalnim antielitnim talasom. NJegovo uzdizanje nije samo jedan od simptoma sve zaoštrenije borbe za hegemoniju unutar kapitalističkog sistema.
Sve prati slom «starog dobrog» kapitalizma, zasnovanog na masovnom radu – kako fizičkom, tako i intelektualnom.
Prekarijat – ta «nova opasna klasa» – sve je masovniji zahvaljujući tehnoločkoj zameni rada čoveka robotima i kroz digitalizaciju.
Nezadovoljstvo šire i pojačavaju sve veće socijalna nejednakost i hiperkoncentracija kapitala i vlasti, što već rađa i nove forme protesta. Bune se i tradicionalisti.
Zasad se ta energija više ili manje uspešno neutrališe preko političkog populizma, koji podstiče elita, to jest oni njeni predstavnici koji dobro razumeju smisao krilatice – „ako ne uspeš da obezglaviš – stani na čelo“.
Borba za globalnu hegemoniju daleko je od završetka. Roboti će preuzeti milione radnih mesta, koja neće imati čime da budu zamenjena, a gomilanje kapitala još ne poznaje granice.
Sve su to pretpostavke za novu revoluciju razmera Velike Francuske.
Svet je na pragu ogromnih izmena koje će najverovatnije biti veoma brze i iznenadne.
Rusija u aktuelnoj trci u naoružanju pretekla Ameriku i NATO. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
