Jedinstveno pripovedačko umeće obeležilo je književno stvaralaštvo Borisava Stankovića. NJegovo pripovedanje je živo i jezički svojevrsno, a njegovi junaci su autentični – oni su večito u sukobu sa sobom, ali i sa svetom koji ih okružuje. Pored toga što je u romanu Nečista krv prikazao prelomni trenutak za srpsku kulturu i tradiciju – oslobođenje od turske vlasti, Borisav Stanković je otelotvorio jedan od najsnažnijih i najlepših ženskih likova u srpskoj književnosti. Sofka – „efendi Mitina kći“ – duboko je ukorenjena u sredinu kojoj pripada, ali istovremeno ona u sebi oseća prisustvo one druge Sofke, koja se olako prepušta nemiru krvi – najdubljim čežnjama i najraspusnijim maštanjima. NJen psihološki portret i prikaz intimnog sveta čine ovaj roman modernim i danas.„Raznovrsna kulturološka problematika, moderni izraz i jaki psihološki karakteri učinili su da Nečista krv ostane jedan od najcenjenijih, najčitanijih i najvoljenijih romana srpske književnosti HH veka.“- Bojan Čolak
Borisav Stanković je rođen 1876. godine u Vranju. Vrlo rano je ostao bez roditelja, pa ga je odgajila baba Zlata, kojoj je posvetio pripovetke Tetka Zlata i Uvela ruža. Posle završene gimnazije, studirao je na ekonomsko-političkom odseku Velike škole u Beogradu. U toku Prvog svetskog rata je bio zarobljen i odveden u logor u Derventu. Zahvaljujući zalaganju književnika Koste Hermana oslobođen je i vraćen u Beograd. Posle završetka rata radio je u Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 1927. godine u svojoj kući na Dorćolu.
