Zanimljivost: iako se u knjizi nijednom ne spominju imena vodećih svetskih političara, izdavačka kuća Zidler reklamira je rečima: „Šta nam Šekspir odaje o Trampu, Putinu i kompaniji – kako može da se desi da jedna velika nacija padne u ruke tiranina? Zašto ljudi prihvataju laži muškarca koji svojoj zemlji očigledno nanosi štetu?“
Ima li spasa vladajućoj koaliciji?
No, po povratku sa odmora, Merkelovu čeka rešavanje problema koji umnogome određuju dalju političku sudbinu Nemačke. Najvažnije pitanje glasi: ima li spasa velikoj vladajućoj koaliciji ili ne, i ako nema, kako je okončati, a da pri tome Demohrišćani ne pretrpe preveliku štetu. Socijaldemokrate – partneri u to koaliciji – ionako su već otpisane kao stranka koja je izgubila autoritet, kredibilitet i identitet, i sada pokušava da stane na nejake noge pod vođstvom privremenog tročlanog trijumvirata.
Velika koalicija je od izbora u septembru 2017. uspela da solidno obradi neke aktuelne teme: pokrenuti su razni projekti za unapređenje seoskih regija, donet je čitav niz mera u borbi protiv pranja novca i terorizma. Ali, taj rad je u senci problema, pre svega - kadrovskih.
U slučaju da se koalicija raspadne i budu raspisani novi prevremeni izbori, Demohrišćani neće imati adekvatnog „konja“ za kancelarsku „trku“, jer Anegret Kramp-Karenbauer, koja je nasledila Merkelovu na funkciji predsednice CDU, da bi nešto kasnije bila postavljena i na funkciju ministarke odbrane, ne može da se podiči gotovo nikakvom popularnošću. A tu su i problemi sa desničarskom strankom AfD koja je i dalje vrlo jaka, pogotovo u istočnim delovima Nemačke.
Zbog svih tih okolnosti se smatra da bi za Merkelovu bilo mnogo bolje da pokuša da spasi veliku koaliciju i da joj nekako udahne nove impulse. To bi verovatno umirilo i birače dve velike stranke jer su u Nemačkoj prevremeni izbori zapravo neuobičajeno političko rešenje. Opstanak velike koalicije bi značio pre svega da ona mora da preživi predstojeće izbore za pokrajinske parlament u Brandenburgu i Saksoniji. Posebno u Saksoniji ankete zasad pokazuju da bi desničarska AfD koja je u Bundestagu najjača opoziciona stranka mogla čak i da odnese pobedu.
Nema zaduživanja?
Drugi veoma važan datum je 20. septembar, kada će vlada doneti ključne odluke o klimatskoj politici i pre svega o tome da li će uvesti porez na ugljen-dioksid i ako to učini – kako će ga razrezati. U jeku beskonačnih diskusija o smislu te mere, kao i pod jakim pritiskom Zelenih i trenutno popularnog pokreta mladih za „zaštitu klime“, birači vrlo napeto i radoznalo iščekuju da vide kako će velika koalicija da reši ta pitanja.
Jedna od prvih poruka koju je Merkelova po povratku iz Italije uputila javnosti preko svog portparola Štefena Zajberta bila je da podržava izbalansiran državni budžet, odnosno „stanje nule“ – i tako odmah odgovorila svima koji traže zaduživanje, pre svega zbog ubrzanog razvoja infrastrukture za korišćenje obnovljivih izvora energije.
U svom prvom nastupu u javnosti posle odmora, kancelarka je u Grajfsvaldu u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji otvorila novu zgradu škole „Ervin Fišer“, punoj modernih učionica, đačkih radionica, sa fasadom i krovom u koje je ugrađena najmodernija zvučna i toplotna izolacija, a sistem za ventilaciju može da proizvodi deo toplote potrebne za grejanje u zimskim danima. Od 17,5 miliona evra potrošenih za renoviranje škole, 10 miliona je preuzela Evropska unija. No, ipak nije bilo dovoljno novca za gradnju nove sale za fizičko vaspitanje.
Pročitajte OVDE šta ruski vojni eksperti poručuju Trampu.
Izvor: Dojče Vele
