Najnovije

POSLEDNJI ADUT PUTINA NA BALKANU: Evo zašto je čelični zagrljaj Rusije postao agresivan!

Poslednja karta na koju Rusija igra u ovom delu Balkana je Kosovo. Za sada, ona je drži čvrsto u ruci, ali je pravo pitanje dokle će to biti moguće i kada će joj ona biti "izbijena".

Vladimir Putin (Foto: kremlin.ru)

Svesni da se pod velikim pritiskom SAD i zapada rešenje koje tišti pre svega Beograd i Prištinu, ali i zapadni Balkan u celini može uskoro privesti kraju, čime bi Rusija mogla da izgubi ozbiljan uticaj koji ima na ovim prostorima, njeno delovanje u regionu postaje sve agresivnije.

Veliki je broj broj primera starog-novog ruskog angažmana, a među njima su, između ostalog, naoružavanje Srbije, slanje diplomate "specijalca" Aleksandra Bocana Harčenka koji vrlo oštro, što do sada nije bilo toliko upadljivo, štiti Srbiju u relacijama sa zapadnim zemljama, zatim priča o izgradnjI ruske vojne baze u Republici Srpskoj, ali i česte posete zvaničnika sa obe strane, uključujući i posete predsednika Vladimira Putina.

U vezi sa tim, mnogima je posebno zaparala uši i izjava načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Milana Mojsilovića, koji je početkom ovog meseca rekao da Srbija ima "podršku ruske vojske za izazove na KiM".

Nije nepoznanica da se Srbija u prošlosti mnogo puta opekla na rusku podršku, ali i nekada, kao i sada, ta zaštitnička uloga zapravo nema toliko veze sa Srbijom, koliko ima veze sa njenim interesom da u regionu pokuša da ostane jedna od dve dominantne sile (pored NATO-a).

"Čelični zagrljaj"

Eskalacija ruskog "čeličnog zagrljaja" nije promakla ni njenom najvećem konkurentu i takmacu, zapadu, a pre svega Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Simptomatično je da je budući američki ambasador Entoni Godfri u Srbiji u novu misiju poslat baš iz Moskve, ali i da je vrlo otvoreno pričao o ruskom uticaju ne samo na ovim prostorima, već i šire.

“U potpunosti sam svestan ruskog agresivnog ponašanja, malignog uticaja i kampanje dezinformacija širom većeg dela Evrope. Naš tim je bio važan deo američkih napora da se suoče sa tim izazovima”, rekao je pre dvadesetak dana Godfri pred Odborom za spoljne poslove u američkom Senatu, gde je govorio o svojoj budućoj službi u srpskoj prestonici.

O ruskom uticaju na ovom prostorima je govorio Godfrijev prethodnik, bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijam Montgomeri, koji kaže da u vezi sa ovim pitanjem postoje dve važne stvari.

“Prva je da srpski narod po svim objektivnim standardima gleda na zapad, glavne strane investicije dolaze sa zapada, a mladi ljudi ne gledaju u Rusiju kako bi u njoj tražili svoju budućnost, već na zapad. Veze s Rusijom ovo ne ugrožavaju ili umanjuju, tako da bi ljudi trebalo da se opuste”, kaže on.

Montgomeri: Stav prema Rusiji će početi da se menja kad bude rešeno pitanje Kosova

Prema njegovom viđenju, ruski uticaj je ograničen u svom obimu i to se neće značajno promeniti.

“Rusija je danas svetska sila samo u oblasti vojne sile kojom raspolaže. Ekonomski gledano, to je treća evropska regionalna zemlja. Nema ideologiju koja bi je vodila ili uticala na druge zemlje, ne generiše ekonomske ideje ili investicije. Međutim, važna je i jedna druga stvar. Sa srpskog stanovišta, Rusija je branila svoj stav o Kosovu u UN-u i ustala protiv NATO bombardovanja. Rusija je do danas najviše favorizovana u istraživanjima javnog mnjenja. Verujem da će to početi da se menja kada se dođe do pravednog rešenja za kosovsko pitanje, sa kojim obe strane mogu da žive i kada ono bude implementirano”, navodi on.

Pojašnjava i da je ostatak istočne Evrope pretrpeo "brutalnu komunističku vlast" i da je to nešto što je oblikovalo mišljenje u tim zemljama do danas. Međutim, navodi da je nekadašnja Jugoslavija pod Titom imala "nijansirani položaj između Istoka i Zapada, i zbog toga nije imala antagonizam prema Rusiji kao što je to u drugim zemljama".

Glavna strateška greška EU - mali napredak na putu ka članstvu Srbije

“Mnogi na Zapadu vide rusku agresiju na vojnom području (poput Krima i Ukrajine i izazivanja NATO aviona u međunarodnim vodama) i oštro reaguju na to, a samim tim i na zemlje poput Srbije koje to ne demantuju. Iskreno, zbog toga neki na Zapadu negativno gledaju na članstvo Srbije u EU. Moj odgovor na ove komentare je da je to kratkovidi stav EU o članstvu Srbije u Uniji. Činjenica da je tako mali napredak postignut kada je reč o članstvu glavna je strateška greška od strane Unije i ona snosi odgovornost za posledice”, zaključuje Montgomeri.

Balkan kao pozornica

"Balkan je postao pozorište u takozvanom novom hladnom ratu koji započeo sa krizom u Ukrajini 2014. godine". Na ovaj način trenutne odnose na Zapadnom Balkanu vidi Timoti Les, bivši britanski diplomata i istraživač Centra za geopolitiku i velike strategije na Univerzitetu Kembridž.

Tada su se, priča on, desile dve važne stvari: Rusija se uspaničila zbog američkog "upada" u istočnu Evropu i započela je aktivno blokiranje integracije nesvrstanih država kao što su to Ukrajina, Belorusija, Moldavija, i na Balkanu, Srbija, Bosna, Crna Gora i Makedonija. Drugo, kaže on, SAD su na to odgovorile aktivnim pokušajem da se neutrališe ruski uticaj na Balkanu i podstaknu integracije regiona u NATO.

“SAD su u osnovi pobedile na "takmičenju" u Crnoj Gori braneći Mila Đukanovića protiv državnog udara koji je podržala Rusija, a takođe su pobedile i u Makedoniji gde je Amerika osmislila državni udar protiv Gruevskog, a zatim izvršila pritisak na Atinu i Skoplje da potpišu sporazum iz Prespe koji je doveo do integracije Severne Makedonije u NATO”, priča Les.

Kako ističe, SAD žele da pobede i u Srbiji gde vlasti odbijaju da "olabave" odnose sa Rusijom, od koje zavisi podrška oko statusa Kosova, "tako da je konkurencija još uvek u toku".

“Od prošle godine, Amerika pokušava da neutrališe ruske poluge u Srbiji učešćem u raspravama o rešavanju statusa Kosova, a Rusija pokušava da sačuva svoj uticaj na druge načine, poput naoružavanja, u slučaju da Srbija treba da se suprotstavi bilo kom od svojih suseda. To je pozadina svih ovih nedavnih događaja, i nijedna strana još nije pobedila”, pojašnjava Les.

SAD promenile fokus

Prema njegovom sudu, ruski uticaj u Srbiji jeste povećan, naročito do 2014. godine, a dopremanje ruskog oružja u Srbiju je "jedan mali dokaz za to".

“Međutim, glavna promena je usledila pre gotovo deceniju nakon marginalizacija Rusije u debati o Kosovu (2008. godine) i NATO-u proširenje na Balkan (2009. godine), kada je odlučeno da se usvoji jača i nezavisnija politika u Srbiji i drugim delovima Balkana. U periodu od 2010. do 2014. godine, Rusija je uspela da poveća svoj uticaj zbog toga SAD nisu bile fokusirane na Balkan, ali to se promenilo - ističe Les, koji kaže da ni Evropljani nisu najsrećniji ovakvim razvojem situacije, jer im se "novi hladni rat dešava na spoljnim granicama EU".

I oni koji u Rusiji posmatraju takozvane "balkanske odnose" neostrašćeno i nenavijački, vide mogućnost da srpsko-ruski odnos splasne kada se rasplete "kosovski čvor".

“Ako bi došlo do rasplitanja kosovskog čvora izgubila bi se potreba za ruskim vetom u Savetu bezbednosti UN, a kao osnova posebnih odnosa ostali bi samo nafta, gas i istorijske veze”, napisao je autorskom tekstu pre nekoliko meseci Maksim Samorukov, ruski kolumnista.

On navodi i da su od 2008. godine, od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost, "srpski lideri sebe silili u veoma težak, ponekad šizofren odnos sa Moskvom, koja sada u suštini može da stavi veto na bilo kakav mirovni predlog za Kosovo, čime bi u suštini potpisala političku smrtnu presudu srpskim liderima".

Samorukov je istakao i da su "srpski političari svih boja prethodnih godina tražili utehu u Moskvi, duboko rezignirani zbog toga što je Zapad priznao nezavisnost Kosova bez ijednog ustupka Srbiji", navodeći da su svi hvalili benefite rusko-srpske saradnje.

“U želji da se predstave kao istinske patriote, nisu razmatrali cenu ovog prijateljstva na duže staze”, napisao je Samorukov u tekstu "Bekstvo iz zagrljaja Kremlja: Zašto je Srbija umorna od ruske podrške".

Pročitajte OVDE dramatičan apel francuskog humanitarca Arno Gujona.

Izvor: Blic

Bonus video

 

Vučić je marioneta, evo ko zaista kontroliše Srbiju ! - Ivan Ivanović

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube