Prema najavama, ovaj sporazum značiće Srbiji jer će joj omogućiti da 99.5 odsto svojih proizvoda plasira na tržištu od preko 180 miliona ljudi.
25 oktяbrя ožidaetsя podpisanie soglašeniя o zone svobodnoй torgovli meždu Serbieй i Evraziйskim эkonomičeskim soюzom. Эto značimoe sobыtie, SMI udelяюt emu obosnovannoe vnimanie. EAЭS – эffektivnый, otvečaющiй sovremennыm trebovaniяm integracionnый proekt.
— Aleksandr Bocan-Harčenko (@ABocanHarcenko) August 20, 2019
Evo šta je Evroazijska unija
Ruski predsednik Vladimir Putin je ideju o formiranju Evroazijske unije prvi put izneo 2011. godine.
Na kritike da pokušava da oživi Sovjetski savez, Putin je u oktobru 2011. godine rekao da će Evroazijska unija biti „izgrađena na iskustvima Evropske unije i drugih regionalnih koalicija."
Ugovor o formiranju unije Rusija, Kazahstan i Belorusija potpisale su 2014. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2015.
Uniji su se nekoliko meseci kasnije pridružile Jermenija i Kirgistan, a zatim je potpisala sporazume o slobodnoj trgovini sa Iranom, Vijetnamom i Kinom.
“Financial Times” je u januaru objavio da je za četiri godine unija uspela da napravi „impresivne" rezultate kada su u pitanju otvaranje tržišta i slobodan promet kapitala i ljudi, i to „brže od rivalske organizacije na koju se ugledala, Evropske unije."
Međutim, EU i Putinova zajednica se razlikuju oko usaglašavanja i saradnja na političkom nivou. Svaka od zemalja članica vodi svoju spoljnu politiku, koje su ponekad u raskoraku - pre svega kada je u putanju odnos prema Briselu i Pekingu.
Jermenija i Kazahstan rade na tome da uspostavi bliže odnose sa Evropskom unijom.
Evropska unija uvela je sankcije Rusiji 2014. godine, nakon aneksije Krima. Moskva je odgovorila uvodeći sankcije Uniji, ali je Kazahstan otvoreno kritikovao Putina nakon uvođenja kontramera.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim LJajić i ministarka trgovine Evroazijske unije Veronika Nikišina usaglasili su tekst sporazuma u Moskvi.
Pregovori su trajali tri godine, jer je bescarinski uvoz pojedinih proizvoda zasmetao nekim članicama koje su želele da zaštite svoja tržišta - Jermeniji vinjak, a Belorusiji sir.
„Nismo dobili sve što smo hteli, ali ćemo imati više roba na bescarinskom režimu, nego što smo imali do sada", rekao je LJajić nakon sastanka.
Evroazijska unija formirana je 2015. godine, a već 2016. započeti su pregovori o slobodnoj trgovini sa Srbijom.
Tokom 2018. godine, ukupna robna razmena Srbije sa pet zemalja članica Evroazijske unije iznosila je 3.4 milijarde dolara - iz Srbije je izvezena roba vredna 1.1 milijardi dolara, a uvezena u vrednosti od 2.3 milijarde, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.
Rusija je najvažniji partner Srbije - izvoz u Rusiju čini 92,9 odsto srpskog izvoza u ovih pet država, a uvoz - 90.2 odsto ukupnog uvoza iz zemalja članica.
Lista dobara koje će Srbija moći slobodno da izvozi je proširena, a povećane su i kvote za izvoz dobra za koje važe ograničenja.
Srbija će u zemlje unije moći da izveze 2.000 tona cigareta, 87.500 litara vinjaka i 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira.
Kako su Rusi oborili još jednu ukrajinsku letelicu, saznajte OVDE.
Izvor: Alo
