Veljko Odalović, koji je i član Komisije za nestala lica, rekao je gostujući u Danu uživo na N1 da Hrvatska i dalje ne ispituje lokacije za koje se sumnja da se na njima nalaze masovne grobnice Srba ubijenih tokom Oluje. Prema njegovim rečima, razlog je što bi se tela povezala sa onima koji su zločine počinili i što bi to dovelo do procesuiranja zločina.
„Jedan od problema je da se 911 ekshumiraih tela nalazi u Osijeku, ali nisu identifikovana“, podseća Odalović i kaže da se postavlja logično pitanje – čija su to tela.
Novinar Vremena Filip Švarm slaže se da nerešavanje problema nestalih ima političku pozadinu i dodaje da je rat devedesetih, prema njegovom mišljenju, bio udruženi zločinački poduhvat.
„To su države koje su zarobljene prošlošću, a budućnost ne obećava ništa. Da bi se održao modus vlasti u tim državicama, vi stalno morate imate neprijatelja da bi se svake godine generisale nove tenzije. Ne verujem da su sadašnje političke garniture u Hrvatskoj ili Srbiji spremne da bilo šta unaprede. Treba se nadati da samo nešto ne pogoršaju“, kaže Švarm i dodaje da pitanje pomirenja ostaje budućim generacijma.
Odalović ocenjuje da akcija Oluja na neki nači i dalje traje i to tako što se prognanima ne omogućava da ostvare svoje prava. Kako kaže, sprečavaju se da vrate svoju imovinu, da reše pitanja penzija, da reše sudske postupke protiv onih za koje imaju dokaze da su počinili zločine.
„Ima mnogo zahteva koji su udarili u zid. Ono je bilo etničko čišćenje, a ovo je nastavak – etničko sprečavanje da se ljudi vrate na imovinu“, rekao je Odalović.
On ističe da ova akcija u Hrvatskoj ne bi trebalo da se slavi, posebno kada se uzme u obzir da je preko 70 odsto stradalih Srba imalo više od 60 godina, a da 52 odsto osobama za kojima se i dalje traga su žene.
„Nešto što ne može da služi na čast ni jednoj vojsci. Preko 80 odsto stradalih su bili civili. Granatirani u koloni, starine koje su ostale na svom ognjištu. Preuzimali smo tela stogodišnjaka. To ne treba ni da se zaboravi, ni prećuti“, ističe Odalović.
Kada su u pitanju prava prognanih Srba, mnogo je otvorenih pitanja koja nisu rešena i Hrvatska u ovom trenutku nije u stanju da ih reši.
Švarm smatra da lošem pložaju Srba u Hrvatskoj doprinose i zapaljive izjave ministra odbrane Aleksandra Vulina, ali i drugih članova Vlade.
„Te izjave služe za podilaženje najširoj masi u Srbiji. To je ozbiljan problem za Srbe u Hrvatskoj, jer sličnih takvih nije malo u Hrvatskoj i one se jedva čekaju“, kaže Švarm.
Odalović kaže da su izjave srpskih zvaničnika odgovor na „neke stvari“, odnosno na situaciju u kojoj se Srbi u Hrvatskoj nalaze. On se slaže da se njima ne postiže ništa i da srpskom stanovništu posle njih neće biti bolje.
I dok Švarm ističe da se oni stavljaju u „neku vrstu dnevne politike“, Odalović odgovara da „ti ljudi nemaju nijedan mehanizam da ostvare svoja prava“.
Upitan da li su ljudi svesni ko je sve odgovoran za rat u Hrvatskoj, Švarm kaže da nisu i ističe da su i onda i sada isti ljudi bili na vlasti li podržavali vlast i bili zagovornici ratne politike.
„O tome se sve zna i danas se ne govori o odgovornosti kako je do svega došlo, šta su bili uzroci, šta su posledici. Krajnje je vreme da se o tome počne pričati“, kaže novinar Vremena.
Ipak, on je skeptičan da će do toga doći, jer ne očekuje da će ljudi koji su tada podržavali ratnu politiku danas ići protiv sebe.
Odalović se slaže da „geneza ratova mora da se demaskira“ i to, prema njegovim rečima, uloga velikih centara moći koji su, kako kaže, u dobroj meri kreirali sukobe na prostoru bivše Jugosolavije.
„Rane iz prethodnih ratova nismo zalečili, a mi smo počeli da otvaramo nove“, kazao je Odalović.
Švarm dodaje da nismo svi podržavali ratnu politiku, ni u Srbiji ni u Hrvatskoj, već da ima ko jeste i da odgovorni ne treba da se skrivaju iza kolektivne krivice.
Odalović ističe da su te odgovori probali da daju mnogi, među njima i razni sudovi, ali da u tome nisu uspeli. Pre svih Haški sud, koji je, kako kaže, imao sve poluge, a na kraju niti je doneo pravdu, niti je doneo pomirenje.
Švarm ocenjuje da se od Haškog suda pomirenje nije moglo ni očekivati, a da je oslobađajuća presuda generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču sigurno dala vetar u leđa proslavi Oluje u Hrvatskoj kakvu danas imamo.
Ipak, Haški sud je prema njegovom mišljenju imao i neke dobre strane.
„Zahvaljujući Haškom tribunalu saznali smo mnogo toga. Ti dokumenti mogu biti temelj za neko hladnije prosuđivanje, shvatanje tog vremena, od koga bi odnosi mogli da krenu ka relaksaciji“, zaključuje Švarm.
Pročitajte OVDE zašto je crveno-zelena koalicija 1999. učestovala u ratu NATO protiv Srbije?
Izvor: N1
