Ovih dana, pred Božić
Petar Petrović NJegoš, Stjepan Mitrov LJubiša, Marko Miljanov Popović i Valtazar Bogišić svojim delom su uticali na formiranje nacionalne svesti Srba u Crnoj Gori, kao i vlast, od vremena Kneževine i Kraljevine Crne Gore do smene vlasti pre rušenja Berlinskog zida i sukoba kod „Žute grede“ u Crnoj Gori.
Posle Drugog svetskog rata na očuvanje nacionalne svesti Srba u Crnoj Gori uticali su veliki slikar Petar Lubarda, akademik, koji je pred kraj života 1974.g. u amanet SANU ostavio pismo kojim je zahtevao da se uvek kada se priređuju njegove izložbe naglasi da je bio po nacionalnosti Srbin. Danilo Kiš, akademik i jedan od najznačajnjih srpskih pisaca, kosmopolita, srednjevropskog senzibiliteta, potencijalni kandidat za Nobelovu nagradu, sahranjen je po pravoslavnom običaju. Mihajlo Lalić jedan od najznačajnih jugoslovenskih pisaca je rodom iz Crne Gore i književnik iz edicije 100 srpskih pisaca. Zatim, Borislav Pekić, akademik, rođeni podgoričanin, jedan od najznačajnih srpskih pisaca, poznat po stavu da je u politici bitno i nacionalno i demokratsko uverenje i opredeljenje. I naravno Matija Bećković, rovčanin, takođe akademik, čije javno delovanje nije potrebno posebno predstavljati. Svi su oni svojim javnim delovnjem i književnim delom uticali na svest i savest svoje publike, pa i na onu koja je slučajno srpske nacionalnosti.
U pogledu uticaja religije na tlu Jugoslavije već je 1967.g. uočeno da je trećina stanovnika religiozna. Godine 1974.g. je zabeležen postepeni porast religioznosti, a 1987.g. u vreme dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Jugoslaviji su polovinu stanovnika činili vernici. I pored drame ateizacije čovekova potreba za verom je došla do izdražaja. Navedeni broj vernika je bio karakterističan tada za SR Nemačku, Veliku Britaniju, Severnu Irsku, Dansku, Francusku.
Patrijarh srpski German je od dolaska na čelo SPC 1958.g. do odluke da se podigne Hram Svetog Save 88 puta podnosio molbu za nastavak gradnje Hrama na Vračaru i 88 puta je molba odbijena, sve do leta 1984.g. kada je gradnja konačno odobrena, a zabranjeno štampanje sabranih dela profesora Slobodana Jovanovića. Bližio se epohalni slom samoupravnog socijalizma, društvena i ekonomska kriza je bujala i religija je kao voda našla put do ljudi. Godine 1970., obnovljeni su diplomatski odnosi sa Svetom Stolicom, a profesor Mihajlo Đurić je 1971. govorio o položaju Srba i Jugoslaviji kao već tada samo geografskom pojmu.
Porast religioznosti osetio se i u Crnoj Gori.
Ipak, događaj koji se utisnuo u sećanje mnogih Srba, posebno u Crnoj Gori bio je rušenje NJegoševe kapele na Lovćenu. Delovi srpske elite ustali su protiv rušenja starog NJegoševog groba radi podizanja novog groba suprotno poslednjoj želji vladike. Mnogi pisci, pesnici i umetnici su, kako su govorili osudili taj varvarski čin komunističkih vlasti. Profesor Mihajlo Đurić je krivično odgovarao i zbog osude čina rušenja kapele. Taj deo elite je smatrao da se podiže sppomenik Ivanu Meštpoviću, a ne NJegošu. Danas je malo poznato da je tim povodom pisac, dečiji pesnik Dušan, Duško Radović, tada urednik Radija i Televizije Beograd napisao pesmu:
Veći grob za novu smrt
NJegoša podmićuju
nude mu novu smrt i veći
grob
mame ga u svoju raku u
kazamat
da ga stave pod svoj kamen
i svoje straže
da jedino oni budu
nadležni za njegov
slučaj
da nam jedino oni mogu
prepričavati njegove
prave misli
da nije mislio ono što je
mislio
i da nije napisao ono što
je napisao
i da je oduvek mislio ono
što oni misle.
Posle ove pesme,od 1975.g. Dušan Radović je novinar „Borbe“.
Već 1984.g. šef katedre za Istoriju Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Branko Petranović piše i govori da je srpski narod imao dva antifašistička pokreta Četnički i Partizanski. Predlaže i promenu dana ustanka u Srbiji, 31.avgust 1941.g. kada su četnici oslobodili Loznicu pod komandom potpukovnika Misite. Dr Veselin Đuretić u knjizi „Saveznici i jugoslovenska ratna drama“ rehabilituje četnički pokret, a tribinu drži u SANU, o čemu je TV Beograd obavestila javnost u udarnom drugom TV Dnevniku, u kulturnoj rubrici. Vlast sve više u krizi, nestalo socijalno, zamenjuje nacionalnom demagogijom, šireći fatalnu ideologiju, jedan narod u jednoj državi kroz politiku homogenizacije naroda i diferencijacije od protivnika, neprijatelja. Reč neprijatelj se sve više vraćala u politički „drveni“ rečnik.
Oktobra 1988.g. posle „jogurt revolucije“ nakon mitinga Srba i Crnogoraca sa Kosova, u Novom Sadu, 6.oktobra uz pomoć Miloševićevih akcijaša na ulicama, srušeno je vojvođansko rukovodstvo. Počinje Antibirokratska revolucija.
Iz drugog pokušaja ruši se i crnogorsko rukovodstvo, foteljaša, januara 1989.g. na ulici, vrlo masovnim mitingom Miloševićevih akcijaša, u tadašnjem Titogradu i dovode se na vlast omladinski funkcioneri u džemperima. Milo Đukanović tada kaže: „Godina počinje u januaru“. Dovedeni mitingaši su imali šajkače i pevali četničke pesme. U Sloveniji se govorilo „Evropa sad“. Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović kasnije šetaju budvanskim plažama sa Dobricom Ćosićem koji ni tada još nije stigao sve da kaže.
To novo mlado rukovodstvo podržava jedinice JNA u opsadi Dubrovnika 1.oktobra 1991.g., osam meseci. Inače grada koji je pod zaštitom UNESKA.
U nacističkom napad na Sovjetski Savez 22.06.1941.g., nacisti su nizali pobede i potisnuli Crvenu Armiju. Čak je deo Rusa počeo da doživljava naciste kao oslobodioce. Posle skoro dve nedelje Staljin je patrijarha svih Rusa Sergeja povukao iz dubine Sibira pred mikrofon radio Moskve. Patrijarh moskovski Sergije je pozvao Crvenu armiju da brani rodnu grudu, pravoslavlje, Rusiju, a ne kolhoze, sovhoze ili Lenjina i socijalizam. I situacija se promenila na frontu, Crvena Armija je počela da niže pobede do Berlina. Nacionalizam je odigrao veću motivacionu ulogu u odbrani države od socijalizma!
Bilo je jasno da je nerešeno nacionalno pitanje u Jugoslaviji generator nacionalizma i da nacionalizam ima ekonomsko poreklo, posebno u tada rastućim napetostima između razvijenih i nerazvijenih republika i da svaka republika ima željezaru, Slovenija čak tri. Nazirale su se republičke ekonomije. Vlast je na jednom kongresu tvrdila da je nacionalno pitanje rešeno, na sledećem da nije rešeno. Koji menjač to može da izdrži?
Desetak godina kasnije u Zagrebu su otvorene narodne kuhinje sa besplatnim obrocima, u Srbiji su kraće vreme deljeni bonovi za brašno, šećer, ulje i kafu, par nepar sistem za gorivo, da bi Srbija interventnim uvozom 1983.g. uvezla 20.000 tona masti, ulja, brašna i tako dalje. U Crnoj Gori je zabeleženo nekoliko slučajeva uzimanja životnih namirnica iz prodavnica. Mikulićeva savezna vlada je 1985.g. izvršila konfiskaciju devizne štednje građana u domaćim bankama u zemlji i Zapadnoj Evropi. Hitno su angažovani MMF, Svetska banka i 600 zapadnih banaka da spasavaju što se spasiti može. Milošević je planirao da 1988.g. kroz Zajam za privredni preporod Srbije prikupi od građana milijardu i dvesta miliona dolara, jedva je skupljeno 130 milona dolara. Iz toga je lako bilo zaključiti da odziv na mobilizaciju 1991.g. neće biti naročit. I nije bio. Javilo se 17% vojnih obveznika.
Bulatović je preminuo, a Marović je u Beogradu i čeka/nečeka izručenje Crnoj Gori radi izdržavnja kazne zatvora.
Dakle, sadašnje rukovodstvo Crne Gore je onda dovedeno u kabinete, a danas izriče poslednje opomene pred Božić, Mitropoliji crnogorsko primorskoj i ponovo se suočava sa nezadovoljstvom građana. Sartr kaže: „Pakao su drugi“.
U toku reformi, pošto se Služba državne bezbednosti Srbije, umnožila u više primeraka, stigla je i da 17. jula 2009.g., na dan njegovog streljanja, položi venac na spomenik pukovniku Mihajloviću na Ravnoj gori. Pre nekolko godina njega je Viši sud u Beogradu sudski rehabilitovao, a rehabilitovala ga je i domaća istorijografija.
Pravna služba Skupštine Crne Gore utvrdila ja da Predlog zakona o slobodi veroispovesti nije usklađen sa Ustavom i pravnim sistemom Crne Gore. U saopštenju Pravne službe je navedeno da pojedine odredbe Predloga zakona nisu karakteristične za pravni sistem.
Zakon je ipak izglasan, uz primedbe Mitropolije crnogorsko primorske i Demokratskog fronta. Vaseljenski patrijarh je ponovio da Vaseljenska patrijaršija priznaje u Crnoj Gori jedino Srpsku pravoslavnu crkvu kao kanonsku. Pre toga je uputio pismenim putem istu poruku predsedniku Republike Milu Đukanoviću. Đukanovići su iz plemena Ozrinića i slava im je Aranđelov dan. Prema Forbsovoj listi najbogatijih predsednika država — nalazi se na 20. mjestu u svetu. Sa bogatstvom od 167 miliona dolara (2017.g.) Đukanovići su po bogatstvu druga porodica u Crnoj Gori.
„Politika“ prenosi da je predsednik Đukanović, uoči crkveno narodnog sabora 20. 12. 2019.g.u manastiru Ostrog poručio : „Nemojte nam se zaletati, najljubaznije vas molimo.“
Marko Milačić je 21.12. 2019.g. naglasio da je Crnoj Gori oteta NJegoševa kapela na Lovćenu, dodajući da je to bio zahtev Vatikana u pismu tadašnjem mitropolitu Dajkoviću („Politika“) u trenutku pojačanog društvenog elektriciteta. Danas 31. 12. 2019.g. Marko Milačić je uhapšen u Podgorici u hodniku Uprave policije, gde je ispitivan zbog organizacije protesne šetnje u Podgorici. Pre tri dana su iz pritvora pušteni narodni poslanici Andrija Mandić, Milan Knežević i Milun Zogović, iako im nije ukinut poslanički imunitet.
Odlukom Episkopskog saveta SPC, Poslanici u Narodnoj skupštini Crne Gore koji su glasali za sporni Zakon o slobodi veroispovesti su sami sebe isključili iz Pravoslavne vere, tako da je sveštenstvu i monaštvu naloženo da ih isključi iz svih verskih obreda.
Međutim, Demokrazska partija socijalista je sa svojim čelnicima Boga i do sada doživljavala kao najvećeg konkurenta.
Paljenja Badnjaka na Badnje veče je čin kojim pravoslavni hrišćani obeležavaju kraj Božićnog posta i završetak Badnjeg dana čija sadržina zavvisi od bogatstva običaja od sredine do sredine. Pretpostavka je da su hrišćani koji u tome učestvuju kršteni i da im to nije isprazni ritual, ili večernja gimnastika uz vatru. Patrijarh srpski g.Irinej je želju predsednika Đukanovića da pali Badnjak ocenio kao licemrje.
Dana 28.12.2019. došlo je do protesnih šetnji u Crnoj Gori. Policija je odgovorila suzavcem i premlaćivanjenjm episkopa Metodija, koga je policija oborila na zemlju i tukla nogama i penrecima. Mitropolija je potvrdila teške povrede episkopa, a policija demantovala da je povređen. Uostalom, ako mu je toliko dobro zašto je prebačen na VMA u Beograd. Policija je demantovala da je jednom građaninu slomljen kuk, a drugom ključna kost.
KK Crvena Zvezda nije otišla na meč u Podgoricu i KK Budućnost je zabeležila pobedu od 20 : 0. Izgleda da izjava predsednika Đukanovića nije delovalo ubedljivo na rukovodstvo KK Crvena Zvezda. Ako je situacija bezbedna i ako se bezbednost pretpostavlja, zašto je vlast o tome uopšte govorila. Sa dva skupa privedeno je 45 građana.
Patrijarh srpski, gospodin Irinej je rekao da je narod u Crnoj gori pokazao spremnost da brani svoje svetinje i dodao „Čekamo dalji razvoj situacije u Crnoj Gori, nadamo se smirivanju“.
Oseća se zabrinutost, strepnja i strah. Božić se dočekuje u grču. Stigla je i vest iz budućnosti da će prosečna plata 2025.g. u Srbiji biti 900 evra.
Srećna Nova 2020.g.
Đorđe P. Mamula
Metju Palmer na strani Vučića! Više o tome OVDE.
Izvor: Pravda
