Kada je ruski predsednik pozvao rivalske lidere Libije da potpišu primirje u ponedeljak, činilo se da nije uzeo u obzir legendarnu tvrdoglavost 76-godišnjeg Haftara. Štaviše, to što se oseaćao osnaženim da odbije Putina, svedoči o tome koliko je postao nepredvidiv građanski rat Libije.
Bljesak burne naravi, međutim, samo je poslednji zbunjujući preokret pre planirane libijske mirovne konferencije u Berlinu u nedelju. Samo prošle nedelje, pokušaj nekadašnje kolonijalne sile Italije da posreduje između Haftara i Fayez al-Sarraj, premijera libijske vlade koju podržavaju Ujedinjene Nacije, završio je tako što je potonji otkazao u poslednjem trenutku i odletio kući.
Ništa se ne odvija kako je planirano, niti je onako kako se čini, piše "Moskov Tajms".
Haftar, sa sedištem u istočnoj Libiji, započeo je najnoviji rat u aprilu ofanzivom na glavni grad Tripoli kako bi srušio Sarraja. On je sada onaj koji baca prepreke nakon što su njegovi suparnici, pod pritiskom njihovog zaštitnika Turske, potpisali sporazum o prekidu vatre u Moskvi. Haftar je rekao da će razmisliti o tome, ali pre nego što je celost nipodaštavanja prema Putinu postala očigledna, on je već otišao.
"Putin ovo neće zaboraviti", rekao je Kiril Semionov, stručnjak za Libiju u Ruskom savetu za međunarodne poslove koji je osnovao Kremlj. „Haftar je praktično pobegao kada se očekivalo da potpiše dokument. To je pokazalo nedostatak poštovanja prema svojim domaćinima i predstavlja udarac za ugled Rusije. "
Pozadina svega toga je agresivni ulazak Rusije i Turske u Siriju. Relativno manji akteri kada su pre desetak godina izbili arapski protesti, Moskva i Ankara izvode dramatičan pomak u uticaju u regionu. Sa povlačenjem Sjedinjenih Država i zapadne Evrope, postali su ključni igrači u igri geopolitičkog šaha u kojoj su oni naizmenično saveznici i neprijatelji. Nagrada mirovnog sporazuma mogla bi takođe da uključuje oživljavanje ugovora vrednih milijarde dolara sklopljenih u haosu nakon svrgavanja Muamara Gadafija 2011. godine.
Prepreka za Kremlj usledila je manje od nedelju dana nakon što je Putin napravio korake da okonča sukob, zajedno sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Ruski zvaničnici kažu da ostaju oprezno optimistični da će se Haftar vratiti na pregovore.
Dve sile su se, međutim, našle u neugodnom položaju zbog bezbroj sukobljenih interesa u Libiji, baš kao i Italija, Francuska i drugi potencijalni mirotvorci.
Bez iznenađenja
Zapadni i arapski diplomati koji su godinama radili na Libiji rekli su da nisu iznenađeni. Haftar je započeo svoju bitku za Tripoli tokom posete generalnog sekretara UN-a i neposredno pred zakazane mirovne pregovore. Pitanje je da li mu Putin i Erdogan dozvole da se izvuče sa tim.
Haftar je započeo svoju ofanzivu uz podršku Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su ga smatrali iritantnim saveznikom, ali najboljom šansom za snažnog vođu u burnoj severnoafričkoj naftnoj državi. Evoluiralo je u rat zastupnika, sa Rusijom koja šalje plaćenike da se bore za Haftara i Tursku koji podržavaju Sarrajevu vladu sa sedištem u Tripoliju.
Bilo je samo pitanje vremena pre nego što Putin i Erdogan sklope sporazum kako bi jasno isklesali obojica svoje interese - kako su učinili u Siriji - i tada primorali svoje klijente u primirje, izjavio je ruski zvaničnik Bloombergu početkom prošle godine.
Taj trenutak je došao 8. januara. Nakon što je Turska zapretila da će pružiti podršku Tripoliju velikim vojnim rasporedom, Putin i Erdogan sastali su se u Istanbulu i pozvali na primirje 72 sata kasnije.
Uhvaćen nespreman
Nijedna strana se prethodno nije trudila da se konsultuje s Libijcima, Egiptom, Sjedinjenim Državama ili UN, koji rade na primirju od aprila, rekli su agenciji Blumberg zvaničnici upoznati sa razgovorima.
Visoki zvaničnik vlade sa sedištem u Tripoliju brzo se ukrcao na let za Istanbul kako bi pokušao da shvati šta se upravo dogodilo, rekli su dva zvaničnika. Putin je potom telefonom stupio u kontakt sa vođama Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji podržavaju Haftara svojom vazdušnom vojnom silom.
Egipat i UAE nisu se složili s tim sporazumom za koji su verovali da daje Turskoj previše ustupaka, rekao je zvaničnik.
Turski zvaničnik sa znanjem o sastanku u Moskvi rekao je da primirje može omogućiti Turskoj i Rusiji da sarađuju u istraživanju nafte i gasa. Takođe bi zaštitili pomorski sporazum koji je Turska izvukla iz vlade sa sedištem u Tripoliju u zamenu za vojnu pomoć, rekla je ta osoba. Taj dogovor osporavaju Grčka i druge evropske zemlje koje se plaše turskog i ruskog upada u mediteranske vode.
U svemu ovome, čini se da je SAD bila nadmudrena od strane Rusije u još jednom sukobu na Bliskom Istoku.
Vašington je obema stranama slao mešovite poruke dok stotine ruskih plaćenika nisu stigle u septembru na linije fronta da podrže Haftara. Nedelju dana kasnije oni ili Libijci koji upravljaju sistemom protivraketne odbrane oborili su američki bespilotni avion, čija olupina tek treba da bude vraćena. Amerika je tada počela pritiskati Haftara na primirje i nadala se mirovnom sporazumu koji će istisnuti Rusiju, rečeno je Blumbergu nekoliko zvaničnika sa znanjem o njihovim sastancima.
To što je Haftar oklevao u Moskvi je bilo do planova za tursku i rusku misiju da primeni primirje i klauzulu u dokumentu koja bi ga možda naterala da se povuče iz područja koje on kontroliše na periferiji Tripolija, osoba u Moskvi sa znanjem o pregovorima je rekla. Rusija je precenila svoju sposobnost da utiče na libijskog vojnog vođu, saopštila je ta osoba.
Erdogan, koji je stekao odobrenje parlamenta za veliku vojnu intervenciju, odgovorio je na Haftarov odlazak, pretenjom da će ga naučiti "lekciju". Jedan turski zvaničnik nije isključio upotrebu turskih aviona F-16.
U međuvremenu, rusko ministarstvo odbrane još uvek ne odustaje. Kazalo je da Haftaru treba više vremena i sugeriše da očekuje da će pozitivno reagovati uoči mirovnog samita zakazanog u Berlinu, na kojem bi nas moglo očekivati još više iznenađenja.
Kako su Putin i Asad zbijali šale na Trampov račun pogledajte OVDE.
Izvor: Alo
