Najnovije

RAT SAMO ŠTO NIJE POČEO! Ruske i američke snage blizu otvorenog sukoba u Siriji

Kompetencija između Rusije i SAD-a u severoistočnom delu Sirije je u porastu. Dve najjače vojne sile se sve više bore za miran suživot u Arapskoj Republici.

Ruska vojska (Foto: mil.ru)

Od početka godine, američka strana prešla je na taktiku blokiranja kretanja ruskih trupa na strateški važnom magistralnom putu M4, demonstrirajući na taj način da Sjedinjene Države još uvek ne treba otpisati sa sirijske vojno-političke scene.

Rusija reaguje stalnim jačanjem svog položaja na severoistoku SAR-a, gde su odnedavno prekomorski „partneri“ ovladali vrhovnim položajem.

Takmičarski pristup Rusije i Sjedinjenih Država u Siriji započeo je na nebu iznad arapske zemlje, a danas prelazi i na kopno. Uspostavljena je vruća linija između vojske dveju svetskih sila s ciljem uklanjanja incidenata u vazdušnom prostoru.

I dalje deluje s različitim uspesima, ali na kopnu interakcija u cilju izbegavanja napada očigledno nije bila uspostavljena. Pentagon je vrlo selektivno sledio dogovore o smanjenju vazdušnih konflikata. Nekoliko je slučajeva u kojima su operacije američkog ratnog vazduhoplovstva na sirijskom nebu uticale na interese Rusije.

Amerikanci su imali otvorene ruke na sirijskom nebu sve do vrhunca vođe njihovih ruskih kolega u oktobru prošle godine, Abu Bakr al-Bagdadija. Poteru za njim sprovodile su VKS, kao i snage specijalnih operacija Oružanih snaga RF-a. Uspeli su i da uvuku Tursku u direktan sukob- takozvanog američkog saveznika u NATO-u.

Ankara je zbunjivala Vašington pokretanjem operacije Izvor mira na severoistoku Sirije, protiv američkih snaga, a pred očima snaga JPG-a.  Bilo je toliko zbunjujuće da je pre invazije na tursku vojsku, 9. oktobra, Donald Tramp naredio povlačenje svih američkih trupa sa severoistoka Arapske Republike. Ali tada se predomislio i jedan deo kontingenta vratio u susedni Irak.

Pokazalo se da je to bila vrlo paradoksalna situacija, koja je, kako sigurno možemo pretpostaviti, do trenutne faze naterala Amerikance da koriste taktiku blokade ruske vojske.

Činjenica je da su turski „Izvor mira“ Amerikanci zaustavili upravo nakon osam dana od početka operacije – 17. oktobra. Tog dana je u Ankaru stigla druga osoba sa specijalnom misijom u Beloj kući – Majkl Pens. Borbe u Siriji su u suštini zaustavili Amerikanci, ali ruska strana je iskoristila pauzu operacije „Izvor mira“. Šef Republike Turske Erdogan stigao je 22. oktobra u Soči kako bi pregovarao sa Vladimirom Putinom i pristao je da potpiše memorandum o severoistoku Sirije.

Prema sporazumu, Rusija se obavezala da će obezbediti povlačenje kurdskih JPG-a iz turske „bezbednosne zone“ . Još jedna tačka rusko-turskog sporazuma bilo je raspoređivanje zajedničkih patrola na teritoriji „očišćenoj“ od Kurda zapadno i istočno od „bezbednosne zone“.

Moskva je preuzela misiju koju Vašington nije uspeo da sprovede, jer je Ankara pritiskala Vašington da povuče kurdsku miliciju iz sirijskih regija koje se graniče sa Turskom. Štaviše, pokrenut je zajednički mehanizam patroliranja, što je značilo vrlo jednostavnu stvar – Turska je zapravo uvela Rusiju u taj deo Sirije.

Ozlojeđena zbog NATO saveznika i ljuta na potencijalnog ruskog neprijatelja, američka vojska je u prvoj polovini oktobra naglo napustila nekoliko baza i uporišta na severu i istoku Sirije. Rezultirajući „vakuum“ ispunjen je ruskom komandom. Bliže sirijsko-iračkoj granici raspoređeni su taktički avioni ruskog vazduhoplovstva, jedinice specijalnih snaga vojske i vojne policije. U arapskim medijima čak je bilo izveštaja o rasporedu nekoliko ruskih protivavionskih raketnih sistema (SAM) S-400 u blizini Iraka.

Da li je „vakuum“ stvoren zbog grozničavog kretanja Amerikanaca duž granice dve arapske zemlje, uključujući novo raspoređivanje sistema protivvazdušne odbrane S-400, čini se sumnjivim. Ali mnogo objava o ruskom naletu na istok Sirije, u mesta bivših sedišta SAD-a, govori da je arapska štampa prilično iznervirana zbog američkih vojnika. A oni su odgovorili na poseban način pretvorivši se, za neko vreme, iz marinaca u okrutnu “putnu patrolnu službu” duž magistralnog puta M4.

Podsetimo, američka vojska je od početka godine pokazala veliku agresivnost prema ruskom prisustvu na severoistoku Sirije. Tako su 21. januara ponovo blokirali kretanje dva ruska vojna konvoja na kontrolnim punktovima pod kontrolom vladinih snaga u Arapskoj Republici. 

Od početka ove godine, američka vojska postaje sve više neprijateljski nastrojena prema ruskim i sirijskim trupama u severoistočnom delu SAR-a, kažu arapski mediji. Epicentar svega toga je autoput M4.

Pentagon nije zvanično objasnio razlog zbog kog SAD ometaju kretanje ruske i sirijske vojske. Međutim, u američkim medijima ranije su se pojavili ne baš jasni signali Ministarstva odbrane SAD-a da se na taj način „sprečava rusko zauzimanje naftnih polja na severoistoku Sirije“.

Ruski vojni konvoj zaustavljen je 15. januara na putu ka jednom od naftnih polja u oblasti Rumeilan, gde se nalazi američka vazduhoplovna baza. Ruski konvoj od 60 vozila kretao se iz baze u oblasti Tel Tamra. Zadatak vojske Ruske Federacije uključivao je stvaranje kontrolnog punkta u ovom regionu Sirije.

Američki ministar odbrane Mark Esper najavio je 21. oktobra prošle godine da će administracija Donalda Trampa ostaviti deo američke vojske na naftnom polju u istočnoj Siriji, gde su smeštene kurdske “Sirijske demokratske snage”.

Rusko ministarstvo odbrane izdalo je saopštenje u kojem je ukazivalo da su Sjedinjene Države izvršile „pljačku na državnom nivou“ u Siriji, ilegalnim zaplenjivanjem područja zemlje. O tome svedoče objavljeni satelitski snimci ruskog Ministarstva odbrane, koji prikazuju postupak vađenja nafte od strane Amerikanaca na sirijskoj teritoriji i njen naknadni izvoz. Kako je podsetilo vojno odeljenje, sirijsku naftu je i pre i posle pobede nad ID u Zaevfratiju “aktivno izvlačila pouzdana straža američke vojske”. 

Teško je reći koliko će trajati bezakonje američke DPS u Siriji. Postoji uočljiva pretpostavka da će se Amerikanci brzo „umoriti“ od opstrukcije ruske vojske na sirijskim putevima i da će preći na staru i relativno efikasnu taktiku „odvraćanja Rusa“.

Ovo je demonstracija još veće slobode na nebu SAR-a, sa nagoveštajem mogućeg odbacivanja smanjenja vazdušnih konflikata, ukoliko ruska vojska nastavi da pritiska „partnere“ u Zaevfratiju, sistematski sužavajući njihov operativni prostor na terenu.

Stoga bi se najozbiljnije trebalo pripremiti za provokacije američkih vazdušnih  snaga u obliku „slučajnih napada“ na snage sirijske vlade, koji bi takođe mogli da naštete ruskim trupama.

Dobro, Amerikanci za takve provokacije imaju „alibi“ u obliku „terorističkih meta“ koje su odabrali svuda na Bliskom Istoku – iranske specijalne jedinice „Kuds“ kao deo Islamskog revolucionarnog gardijskog korpusa (IRGC). Na severoistoku Sirije nema toliko Iranca, ali to Amerikance ne brine mnogo. To je “nesreća” kada navodno ciljate u jedno, ali pogodite drugo. U ono šta je bio pravi cilj.

Sve u svemu, Amerikanci igraju mnogo opasnu igru sa Rusima koji su vojno i organizaciono daleko iznad američke vojske, ne samo u Siriji.

Ako eksplodira, Amerika se neće dobro provesti, ne samo u Siriji.

Turska počela sa prebacivanjem džihadista iz Asadove zemlje u Libiju! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Webtribune.rs 

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA