Ta obaveza se odnosi na oko 33.000 funkcionera.
Funkcioner je dužan da podnese izveštaj sa stanjem imovine na dan 31. decembar prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u imovinskoj karti u odnosu na podatke iz prethodnog izveštaja.
Bitna promena u odnosu na podatke iz prethodnog izveštaja smatra se svaka promena koja se odnosi na imovinu čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa.
Agencija za borbu protiv korupcije sa organima i institucijama provera da li postoje funkcioneri koji su premašili ovaj iznos za vanredno prijavljivanje imovine, a nisu je prijavili.
Ako funkcioner ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini može biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina, a funkcioneru koji je osuđen na ovu kaznu prestaje obavljanje javne funkcije i zabranjuje se sticanje javne funkcije u roku od deset godina od dana pravosnažnosti presude.
Funkcioner može biti kažnjen i novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara za prekršaj ako prijavi imovinu nakon isteka roka propisanog zakonom.
Funkcioner kome je prestala javna funkcija dužan je da podnese Izveštaj o bitnim promenama u odnosu na podatke iz prethodno podnetog izveštaja i u naredne dve godine od prestanka javne funkcije.
Agencija je sredinom januara, uz podsećanje na obavezu o roku za vanredno prijavljivanje imovine, navela je da iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji za 2018. godinu iznosio 595.800 dinara.
Rusija ukinula Kini jednu važnu stvar, predsednik se plaši virusa! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
