“Zapad pobeđuje!”, slavodobitno su grmeli američki visoki zvaničnici na Bezbedonosnoj konferenciji u Minhenu održanoj ovog meseca.
Ali nisu svi bili tako sigurni u tu tvrdnju. Mnogo se nesigurnosti pokazalo na konferenciji koja je definisana kao “ponovno spajanje velike porodice” i proširila se na 70 zemalja koje učestvuju, uključujući američke “gubitnike”.
Trampov grubi državni sekretar Majk Pompeo nije nikoga posebno impresionirao tretirajući svet kao ogromnu videoigru u kojoj je “pobedio”.
“Zahvaljujući našim vrednostima Zapad pobeđuje protiv ostalih aktera koje je Vašington pritiskao u svojoj igri, Rusije i Kine, čije su carske želje osujećene“, rekao je Pompeo.
Šta je uopšte Zapad?
Izraz “zapad” mogao bi da znači razne stvari. Organizatori konferencije definišu ga na temelju “vrednosti” koje bi trebalo da budu „isključivo zapadnjačke“, a to su demokratija, ljudska prava, tržišno utemeljena privreda i “međunarodna saradnja u međunarodnim institucijama”. Ustvari, imamo posebno tumačenje tih “vrednosti”, odnosno tumačenje utemeljeno na angloameričkoj istoriji.
Tako je u istorijskom smislu ovaj “zapad” zapravo naslednik i nastavak Britanskog carstva, iako usredsređenog na Vašington, jer je London bio prisiljen abdicirati nakon Drugog svetskog rata, zadržavajući ulogu čuvara i najbližeg partnera carstva. To podrazumeva svetsku hegemoniju engleskog jezika, ali i ideja o “liberalizmu” i “multikulturalnosti”, što carstva uvek i jesu.
I dok su Sjedinjene Države centar moći, mnogi gorljivi podanici ovog carstva nisu američki, već evropski.
NJegova imperijalna moć se iskazuje s vojnim bazama širom sveta koje svojim podanicima nude “zaštitu”. Što se tiče zaštite, SAD trenutno šalju 20.000 vojnika da ponovo okupiraju Nemačku, iako pod izgovorom neviđenih vojnih manevara u deset zemalja na ruskoj granici sledećeg meseca. Oko 40.000 vojnika učestvovaće u njima pod potpuno zamišljenim izgovorom “ruske pretnje susednim zemljama”.
To oduševljava sretne vazale Vašingtona u Poljskoj i baltičkim državama, ali iritira mnoge u Nemačkoj i drugim ključnim državama EU, pitajući se u kom će smeru ta provokacija gurnuti Rusiju.
Ali oni se to nikako ne usuđuju reći, jer je to u suprotnosti sa “zapadnom solidarnošću”. Jedina dopuštena pritužba je da SAD svoje „saveznike“ i „partnere“ možda neće braniti dovoljno, iako najveća opasnost dolazi od njihove prevelike odbrane, kao što je rekla Dijana DŽonston.
Pročitajte OVDE svih šest stvari koje treba da znate o Iranu.
Izvor: Alo
